„Ulica usamljenih automobila“ je apsurdna drama o smislu ljudskog bivstvovanja u dehumanizovanom društvu u kome je glavno sredstvo kontrole i jedini pokretač strah.

Zatvoreni i učaureni, pomireni sa svojom nemoći, njeni stanovnici su odavno izgubili svaku nadu i suštinski prestali da žive. Ipak, jedna neočekivana poseta i otvorena rupa u zidu pokreću niz događaja…

 

REČ AUTORA

Reč je o zatvorenom svetu. Granice su postavljene i čini se da nema izbora: propadanje, teskoba, siromaštvo, ponavljanje, dosada, usamljenost… U ovakav svet upada stranac „iz čista mira” i pokušava da birokratskim merama „zavede red” i osvoji vlast. Narušava se ravnoteža i građani se bude iz učmalosti, bore se da sačuvaju ono što su mislili da poseduju: mir i večnost. Ovo je mistično-urbana priča o strahu, nerazumevanju, praznini, izgubljenosti i besmislu. Zuji nam u ušima „elektronska tišina”, čuje se vrum crnih limuzina. Ljubav je uvek negde drugde. Dakle, reč je o nama.
Zoran Pešić Sigma

 

REČ REDITELJA

Rad na predstavi „Ulica usamljenih automobila“ prihvatila sam smatrajući izazovom da na scenu prenesem apsurdno i groteskno osećanje naše realnosti, našeg potonulog društva i ljudi koji odavno nemaju putokaz za život. Crne limuzine izazivaju strah, on se sistemski održava i širi na svakog građanina. Strah zauzima počasno mesto u političkom životu naše zajednice. Građana je svakim danom sve manje, ali strah je sve veći. U jednom trenutku jedan lik u predstavi izgovara pitanje koje odzvanja u sve praznijim ulicama: šta da radi čovek?
Đurđa Tešić

Zoran Pešić Sigma (Bela Crkva, 1960). Književnik i urednik časopisa za književnost, umetnost i kulturu Gradina. Član je Srpskog književnog društva. Objavio je osam knjiga pesama, četiri knjige proze i dve drame. Tri knjige su mu prevedene na grčki, bugarski i makedonski jezik. Pesme su mu prevođene na bugarski, rumunski, mađarski, makedonski, poljski, španski i grčki jezik. Dobitnik je više nagrada i priznanja. Za dramu Ulica usamljenih automobila dobio je Nagradu Sterijinog pozorja za originalni domaći dramski tekst (2017). Roman Ulica usamljenih automobila objavljen je u izdanju Narodne biblioteke „Stevan Sremac” u Nišu.

Đurđa Tešić je rođena u Beogradu 1977. godine. Diplomirala je pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 2002. godine u klasi profesora Nikole Jevtića i Alise Stojanović.
Režirala predstave:
„Crta”, Damir Vijuk (Bitef teatar, 2000)
„Kazanova”, Dejvid Greg (Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, 2002)
„Crno Mleko”, Vasilij Sigarev (Narodno pozorište u Beogradu, 2003)
„Everyman/Svako”, Goran Stefanovski (Atelje 212, 2004)
„Razneseni”, Sara Kejn (Beogradsko dramsko pozorište, 2005)
„Momo” Mihael Ende (Malo pozorište Duško Radović, 2005)
„Dom Bernarde Albe”, F. G. Lorka (Narodno pozorište Republike Srpske, 2005)
„Čekajući Godoa”, S. Beket (Atelje 212, 2006)
„Gospođica Julija”, A. Strindberg (Narodno pozorište Republike Srpske, 2007)
„Tri sestre”, A. P. Čehov (Narodno pozorište Republike Srpske, 2008)
„Mleko”, V. Kacikonuris (Beogradsko dramsko pozorište, 2008)
„Bazen (bez vode)”, M. Rejvenhil (Narodno pozorište u Beogradu, 2009)
„Gospodar muva”, Tatjana Ilić, po romanu V. Goldinga (Pozorište Boško Buha, 2009)
„Ženidba i udadba”, J. S. Popović (Narodno pozorište Republike Srpske, 2010)
„Novećento – Boka hotel”, S. Koprivica (Centar za kulturu Tivat, 2010)
„Državni službenici”, R. Harvud (Narodno pozorište u Beogradu, 2010)
„Sve o mojoj majci”, S. Adamson (Beogradsko dramsko pozorište, 2011)
„Čudne ljubavi”, Maja Pelević (Malo pozorište Duško Radović, 2011)
„Tajna Grete Garbo”, Miro Gavran ( Pozorište i opera Madlenijanum, 2012)
„Ogvožđena”, G. Balančević ( Narodno Pozorište u Beogradu, 2013)
„Uspavanka za Vuka Ničijeg”, Ksenija Popović/B. Mijović ( Narodno Pozorište u Beogradu/Budva Grad Teatar, 2013)
„Slavna Florens”, P. Kvilter (Atelje 212, 2014)
„Bračni parastos”, M. Morilo (Gradsko pozorište Jazavac, 2015)
„San letnje noći”, V. Šekspir (Pozorište Boško Buha, 2015)
„Zvezdarski vitez”, M. Aracki (Pozorište Boško Buha, 2016)
„Mizantrop”, Ž. B. P. Molijer (Narodno pozorište Subotica, 2017)
„Moj deda je aut”, D. Janković (Beogradsko dramsko pozorište, 2017)

Narodno pozoriste Nis

Lica

Danilo Petrović – Zlikovac
Marko Pavlović – Čovek
Dragiša Veljković – Ministar
Bojan Veljović k. g. – Čistač cipela
Jasminka Hodžić – Veštica plave kose
Dragana Jovanović – Kasirka
Miloš Cvetković – Novinar
Uroš Milojević k. g. – Čuvar
Nikola Cekić k. g. – Pecaroš
Stefan Mladenović – Pas lutalica
Uroš Kostić k. g. – Muzičar

Tehnička ekipa

Rukovodilac tehnike: Ljubiša Živković
Inspicijent: Dobrila Marjanović
Sufler: Ozren Mitić
Majstor tona: Vladislav Đorđević
Majstor svetla: Dejan Mitić
Svetlo: Dejan Cvetković, Dragoslav Dobrosavljević, Nemanja Pavlović
Bine majstor : Slaviša Filipović
Dekorateri: Radomir Pešić
Rekviziter: Marko Đorđević, Dragan Nikolić
Garderoberi: Dušica Mladenović, Marko Dinić
Šminkeri, vlasuljari: Ljiljana Rašić, Marija Pešić, Ivana Lazarević
Krojački radovi: Marina Stevanović, Vladimir Pekić
Radionica: Bogoljub Đorđević, Goran Stanković, Dragan Perić, Branislav Nikolić
Nabavka: Zoran Denčić
Vozač: Nebojša Šarčević

Narodno pozoriste Nis
poster
Režija
Đurđa Tešić
Tekst
Zoran Pešić Sigma
Scenografija
Zorana Petrov
Kostimograf
Maria Marković Milojev
Muzika
Vladimir Pejković
Koreograf
Igor Koruga
Lektor
Nataša Ilić
Organizator
Ana Veljković

Pogledajte video

Scroll