srpski
Intervju sa Miodragom Tabačkim
Svojom kreativnošću i bogatim portfolijem, Miodrag Tabački ističe se kao izuzetan scenograf i kostimograf u svetu pozorišta. Njegov dugogodišnji rad obuhvata brojne predstave, od baletskih intepretacija do klasičnih drama, a svaki projekat predstavlja ujedno i izazov i umetničko dostignuće. Iskustvo i mašta Tabačkog jasno dolaze do izražaja u predstavi Koštana Narodnog pozorišta Niš, čiju premijeru s nestrpljenjem iščekujemo. U ovoj postavci Tabački oživljava svet Koštane kroz maestralan spoj tradicionalnih i modernih elemenata, koji predstavljaju jedinstvo prošlosti i savremenosti. U nastavku, saznajte više o Miodragu Tabačkom, scenografu predstave Koštana.
Fotografija: Privatna arhiva
Kako opisujete svoj pristup i stil kreiranja scenografije i kostima? Da li imate određene umetničke ili estetske principe koje sledite?
Najpre, moja scenska rešenja moraju biti prikazana akademskom slikom, skicom ili crtežom i kao takva mogu postojati i van pozorišnog čina. Trudim se da vizuelnom komponentom dočaram prostor u kom se radnja dešava, vreme i atmosferu. Veoma često su moji scenski prostori metaforični. U zavisnosti od žanra predstave stilizujem ali i citiram realistično prostore i kostime, ali umem i da ispunim pozornicu apstraktnim formama, koje tek uz fizičku radnju glumaca čine da prostor dobije značenje.
Vaša dugogodišnja karijera obuhvata impresivan broj scenografskih i kostimskih rešenja. Možete li izdvojiti neke od svojih omiljenih i najizazovnijih radova?
Baletska predstava Karmina Burana Karla Orfa je je najviše izvođena i najduže je igrana. Radio sam je tri puta. U Sarajevu, Skoplju i Novom Sadu. Radio sam scenografiju čiji je deo bio ogromni kostim ispod kog se nalazio operski hor. Sarajevska predstava je gostovala na svim većim operskim scenama Jugoslavije, na Dubrovačkim letnjim igrama, Baletnom bijenalu u Ljubljani, u Izraelu, Nemačkoj… Ja sam nagrađivan… Scenografske slike i fotografije iz predstave sam izlagao na brojnim izložbama.
Fotografija: Privatna arhiva
Kako ste postigli harmoniju između klasičnog i modernog pristupa tokom stvaranja scenografije za Koštanu?
Smatram da je moj pristup scenografiji za Koštanu Niškog pozorišta klasičan. Predstava se dešava u enterijeru. Taj enterijer je prazna pozornica. Na pozornici se nalaze elementi sa kojima i oko kojih igraju glumci, kroz čije fizičke radnje shvatamo da su u kući, kafani… To je možda nešto novo, moderno… Na vizuelnom planu je prisutan i prepoznatljiv pirotski ćilim, što diskretno locira radnju na pravo mesto.
Kako scenografija doprinosi interpretaciji likova i razvoju radnje u predstavi Koštana?
Scenografsko rešenje u Koštani je metaforično i predstavlja ga stilizovani krst, sa svim svojim značenjima. Horizontala krsta ulazi levo i desno u portal pozornice, dok vertikala izlazi iz partera gledališta, ide po podu u dubinu scene, uzdiže se, odlazi u visinu i nestaje. Gde? Kada? Kako? Svako može taj pokret drugačije doživeti i to će neminovno doprineti utiscima vezanim za likove i radnju.
Fotografije: Privatna arhiva
Da li postoji neki poseban detalj ili element u scenografiji za Koštanu koji smatrate ključnim ili posebno značajnim za celokupno izvođenje?
Stilizovan krst i njegov pokret su po meni najveći vizuelni doprinos predstavi, a odmah iza toga su ćilimi – klupe, koji svojim položajem i pokretanjem označavaju različite prostore a vizuelno dočaravaju mesto i vreme dešavanja. Pirotski stilizovani ćilimi se odlično slažu i podržavaju govornu radnju.
U kojoj meri smatrate da su nove tehnologije uticale na polje scenografije i kostimografije? Da li vidite ove promene kao izazov ili pretnju za tradicionalne umetničke procese?
Trudim se da prihvatim nove tehnologije u proizvodnji pozorišnih dekora i kostima, iako najčešće završnicu radova izvedem po starom metodu. Moraju se prihvatiti i pratiti digitalne i kompjuterizovane tehnike, sve do dana kada će scenografa zameniti – robot. Ha-ha-ha.
Fotografija: Privatna arhiva