Jedan Edip

Fokusirajući se na dušu i najdublje oblike psihičkog i emotivnog funkcionisanja čoveka, autor dobro poznati mit o Edipu preispituje i osvetljava iz nove perspektive, pronalazeći uzrok njegove zle sudbine ne u incestu, već u davnom zločinu njegovog oca Laja.
Predstava utemeljena na ovoj priči i sama navodi gledaoce da preispitaju i preispituju i sopstvene mitove.

Armando Nasimento Roza (Evora, 1966) jedan je od najigranijih savremenih dramskih pisaca u Portugalu, esejista, pisac libreta i profesor dramaturgije i estetike na Fakultetu za pozorište i film u Amadori. Doktorirao je pozorišnu književnost na Univerzitetu Nova u Lisabonu. Napisao je trinaest pozorišnih komada: Gojanija ili jedna nova Pandorina kutija, Lianor u Zemlji bez baterija (za decu), Evnuh Ineš de Kastro, Jedan Edip: sablasna mitodrama u jednom činu, Audicija sa Dejzi uživo u „Morskoj boci”, Norija i Prometej: vatrene reči, Marija Magdalena: gnostička fabula, Tunel pacova, Poslednji Hipatijin čas, Ofelijin kabare, Zamrznuta Antigona, Lianor i kineska lutka (za decu), Poseta u zatvoru ili Poslednja propoved Antonija Vieire, za koju je 2008. godine dobio nagradu za dramu grada Albufeire. Dobitnik je i više drugih književnih nagrada. Drame su mu prevedene na engleski, španski, a sada i na srpski jezik.

Jug Đorđević – rođen u Vranju. Osnovno i srednje obrazovanje završava u rodnom mestu. Prvu profesionalnu režiju potpisuje u pozorištu “Bora Stanković” u Vranju, tekst Tijane Grumić “Kepler 452-b”. Za istu predstavu Tijana i Jug podelili su specijalnu nagradu na Festivalu “Joakim Vujić” u Novom Pazaru. Predstava se našla u glavnoj selekciji Sterijnog pozorja 2018 godine. Te iste godine režira u Narodnom pozorištu u Užicu komad Ognjena Obradovića “Kako održavati fikus”, a dramom “Triptih o radnicima”(Sara Radojković, Strahinja Madžarević i Tijana Grumić) u njegovoj režiji otvara se novo Gradsko pozorište u Čačku. Decembra iste godine režira komad “Dolce vita” Jelene Paligorić u Operi i pozorištu “Madlenianum”. Početkom 2019. godine u Narodnom pozorištu u Kraljevu režira komad “Sumnja” Džona P. Šenlija. Iste godine na Festivalu “Joakim Vujić” u Kraljevu dobija specijalnu nagradu za režiju za predstave “Sumnja” i “Triptih o radnicima”. Premijerom predstave “Nečista krv” Bore Stankovića u njegovoj režiji i dramatizaciji Tijane Grumić, otvara se nova zgrada pozorišta “Bora Stanković” u Vranju.

Reč reditelja

Mit (Mythos) – stvarni ili izmišljeni narativ (priča) koji se obraća svesti jednog naroda putem određenih društvenih i kulturnih obrazaca ili snažnih kolektivnih osećanja (uključujući predrasude i sl.). U trenutku kada narativi bilo koje vrste počinju da preuzimaju primat u društvu, te samo društvo počne da ih slepo prati i sledi, potrebni su nam mehanizmi koji iste te narative dekonstruišu ili dovode u pitanje. Upravo to Armando Nasimento Roza radi u svojoj mitodrami “Jedan Edip”. Delo, koje u svojoj suštini preispituje prastare mitove i dovodi u pitanje aktere istih na način na koji nismo do sada imali prilike da vidimo. Roza izvodi iz konteksta aktere tih velikih mitova – Jokastu, Edipa, Tiresiju – i stavlja ih u kontekst “afterlife-a” tj. bezvremenog i savremenog/sveopšte prisutnog.

Tijana Grumić (1993) je dramska spisateljica i dramaturškinja. Njeni dramski tekstovi izvođeni su u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, pozorištu Atelje 212 u Beogradu, pozorištu ”Bora Stanković” u Vranju, kao i Gradskom pozorištu u Čačku. Kao dramaturškinja radila je na projektima u pozorištima širom Srbije. Dobitnica je nagrade ”Josip Kulundžić” Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, nagrade ”Borislav Mihajlović Mihiz” za celokupno dramsko stvaralaštvo, kao i nekoliko nagrada za dramske tekstove. Selektorka je Festivala ekološkog pozorišta za decu i mlade u Bačkoj Palanci, a osim rada u pozorištu, već nekoliko godina je angažovana u radu Istraživačke stanice Petnica.

Velimirka Damjanovi

Rođena 1993. godine u Loznici. Diplomirala 2016. na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Učestvovala je na Praškom kvadrijenalu u okviru sekcije “Show and tell” 2015. godine. Autorka je kostima za predstave “Nečista krv” ( Pozorište “Bora Stanković”, Vranje, 2019), “Sumnja” (Kraljevačko pozorište, Kraljevo, 2019), “Kako održavati fikus” ( Narodno pozorište Užice, 2018), “Kepler 452-b” (Pozorište “Bora Stanković”, Vranje, 2018). Na poslednja tri pomenuta projekta potpisuje i scenografiju zajedno sa rediteljem Jugom Đorđevićem. Pored pozorišta, bavi se i ostalim poljima u okviru vizuelne umetnosti. Živi i radi u Beogradu.

Julija Đorđević je vokalista i flautista. Rođena je u Vranju, gde je završila Osnovnu i Srednju muzičku školu “Stevan Mokranjac”. Diplomirala je na Fakultetu za muzičku umetnost u Skoplju. Od svog najranijeg detinjstva glumi i peva u pozorišnim predstavama, istražuje muziku i zvuk u raznim oblicima, posvećujući pažnju novim načinima slušanja i kreiranja muzike. Komponuje muziku za decu. Drži muzičke radionice za decu i komponuje primenjenu muziku. Radi i živi u Sloveniji.