Aleksandra Glovacki “Kulturni krugovi” Drugog programa Radio Beograda – Kritika predstave “Limunacija”

Dušan Kovačević: Limunacija
Režija Nebojša Bradić
Narodno pozorište Niš

Narodno pozorište u Nišu od pre dva dana ima novu predstavu na repertoaru. Reč je o tekstu “Limunacija” Dušana Kovačevića, u režiji Nebojše Bradića. Kostimograf je Marina Medenica, scenski pokret Vera Obradović, a scenograf je takođe Nebojša Bradić.
Limunacija – reč koju nećete naći u rečniku, iskrivljeni je oblik imenice iluminacija, koja označava osvetljenje, ali i prosvetljenje. U slučaju istoimene drame Dušana Kovačevića, kao i naziva pripovetke Srevana Sremca na čijim je motivima drama nastala, reč je o krajnje sarkastičnom korišćenju tog iskvarenog oblika. Jer društvo do koga ta limunacija treba da stigne, ni najmanje nije spremno ni da bude osvetljeno, niti prosvetljeno.
Sremac dovodi u tipično, nepismeno i zaostalo srpsko selo, učitelja fantastu, propagatora naprednih ideja, koji se ubrzo oklizne u blato i čemer realnosti, ali ni u jednom selu ne ostane dovoljno dugo da bi video stvarne domete tog svog zamišljenog prosvetljenja. I dok je kod Sremca akcenat na palanačkom duhu i mentalitetu, kod Kovačevića je taj duh fon na kome se izdvaja učitelj kao frazer i demagog, prodavac praznih reči, parolaš koji tek zamuti postojeće stanje i ode dalje ne obazirući se na posledice. Rečju – političar.
Ovu gorko-smešnu satiru Nebojša Bradić režira kao grotesku, vizuelno parodirajući naivno slikarstvo, ali obezbojeno, u crno-beloj varijanti. Hor seljaka, sa licima iskrivljenim u maske i prenaglašenim rukama, koreografisano prolazi scenom komentarišući sam sebe, a zapravo je pasivni posmatrač celog događaja. Događaj se svodi na dolazak učitelja prepunog parola, koji propagira uvođenje demokratije u selo; inicira svrgavanje jednog kmeta, da bi na njegovo mesto postavio drugog, jednako lošeg, pa odlazi dalje ne promenivši ništa, da i u sledećem selu na isti način uvodi limunaciju.
Dejan Cicmilović tog učitelja Sretu gradi lišenog bilo kakve ljudske emocije, usredsređeno na svoje recitacije, koje izgovara zagledan nekuda izned sagovornikove glave. Ćir Đorđe Aleksandra Mihailovića, učiteljev kandidat za novu vlast, merkantilni je sebičnjak, čiji široki dijapazon diskretnih reakcija Aleksandar Mihailović daje po običaju sugestivno. Dečačko šarmantni bivši oficir, u tumačenju Aleksandra Marinkovića, u učiteljev tim ulazi zaigrano, kao u novu igru i zanimaciju. U kompaktnom, velikom ansamblu predstave, svako je dao precizan doprinos, s tim što se Marko Pavlovski, momak u krčmi, ističe – kao da je uključen u struju – posebnom zaigranošću i duhovitošću.
Nebojša Bradić je, kao scenograf, ostavio mračnu, praznu scenu, sa zidom u pozadini, sklepanim od dasaka, polupropustljivim, nesposobnim da zaštiti ni od tuđih pogleda, ni od vetra i hladnoće.
Na kraju ove storije o političko-ideološkoj maskeradi, velikim slovima se ispisuje reč limunacija. Moram priznati da sam očekivala da ipak bljesne pravo novogodišnje osvetljenje, pa da zajednički limunira ekipu na sceni, i gledalište.

Aleksandra Glovacki
”Kulturni krugovi” Drugog programa Radio Beograda
03.12.2018.

---