Prosjačka opera

O PISCU

Vaclav Havel (1936–2011) bio je češki pisac, dramatičar, političar i borac za ljudska prava, najpoznatiji po tome što je postao predsednik Češke nakon pada komunizma. Njegova biografija obuhvata duboko angažovanu ulogu u borbi za slobodu i demokratiju, ali i značajan doprinos književnosti.

Rođen je 5. oktobra 1936. godine u Pragu, u porodici srednje klase. Iako je bio talentovan za umetnost, njegov život je bio obeležen izazovima zbog političkog sistema u tadašnjoj Čehoslovačkoj. Diplomirao je na Akademiji scenskih umetnosti u Pragu. Postao je lider opozicije komunističkom režimu, a tokom tih godina bio je višestruko zatvaran i progonjen, a njegov rad cenzurisan.

Havel je bio ključna figura u Plišanoj revoluciji 1989. godine, koja je dovela do kraja komunizma u Čehoslovačkoj, a potom je postao prvi predsednik nove demokratske Čehoslovačke (kasnije Češke Republike). Bio je i veliki zagovornik ljudskih prava i međunarodnog dijaloga, poznat po svom angažmanu na globalnoj političkoj sceni.

Njegov književni rad je duboko povezan sa njegovim političkim i društvenim stavovima, a kroz svoje radove je istraživao teme kao što su ljudska prava, sloboda, totalitarizam i apsurdnost života u društvu koje kontroliše vlast.

Najpoznatiji je po svojim dramama, koje su često obuhvatale elemente apsurda i paradoksa, kao i duboke psihološke i filozofske analize. Njegovi eseji, koji su najčešće bili politički angažovani, razmatraju teme kao što su demokratija, ljudska prava i sloboda. U ovim tekstovima on često ističe važnost individualne svesti i lične odgovornosti u kontekstu društvenih i političkih događaja.

Vaclav Havel je ostavio dubok trag u književnosti, politici i društvu, kombinujući svoje umetničke sposobnosti sa snažnim političkim angažmanom. Njegova dela, kao i politički rad, nastavili su da inspirišu i pokreću razmišljanje o slobodi, odgovornosti i moći pojedinca u društvu.

Tamara Milosavljević

BIOGRAFIJA  REDITELJA

Milan  Nešković, rođen u Valjevu 1985. godine. Diplomirao je pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi prof. Nikole Jevtića i prof. Alise Stojanović. Višestruko je nagrađivan za dosadašnji pozorišni i ne samo pozorišni rad, jer je već više od decenije aktivan na raznim poljima kulture u regionu.

Do sada je u Narodnom pozorištu Niš uspešno postavio tri komada: Devetstopetnaesta (2013), Šoferi (2014) i San o zavičaju (2023). Predstava San o zavičaju je na Festivalu „Joakim Vujić“ 2023. godine,  nagrađena za najbolju predstavu u celini, po mišljenju i žirija i publike. Milan Nešković je dobio nagradu za režiju.

O PROSJAČKOJ OPERI

Oslanjajući se na Prosjačku operu Džona Geja, napisanu 1728, Havel, dva i po veka kasnije, u Čehoslovačkoj, piše svoju verziju ove drame i, koristeći milje engleskog podzemlja XVIII veka, preispituje teme ljubavi, časti, poštenja, lojalnosti i izdaje u potpuno drugačijem društvenopolitičkom kontekstu. Glad, kriminal, zakoni, sudovi i kazne – koji važe samo za sirotinju, sprega policije i kriminala, korumpirane vlade i obespravljeni, nevidljivi obični ljudi koji pognutih glava trpe teror, nažalost nisu samo specifičnost Gejevog ili Havelovog vremena.

Na koricama američkog izdanja Havelove Prosjačke opere stoji rečenica Miloša Formana: „Svako ko želi da sazna zašto je ljudima na pozicijama moći tako lako da zlostavljaju svoje sugrađane, treba da pročita ovu knjigu.“

Iako postoji tvrdnja koja se pripisuje Marku Tvenu, da je lakše prevariti ljude nego ih ubediti da su prevareni, Havel upućuje poziv publici da izađu iz komfora obmane i kritički analiziraju stvarnost koju žive i, ako je moguće, izaberu istinu umesto laži.

Polazeći od teze da ništa nije kakvim se čini, Prosjačka opera, slika društva u kome je iskrenost u egzilu, raskrinkava mehanizme manipulacije, a kao osnovno sredstvo tog mehanizma izdvaja se jezik. U lavirintu sumnjivih društvenih i porodičnih veza, brutalna propaganda vlasti, od vrha do najniže prečke svoje hijerarhije, koristi jezik kao instrument obmane, prisile, zavođenja i prevare. Fascinantna je okretnost kojom su likovi u stanju da etički opravdaju bilo koju neetičnu akciju koju preduzmu, brzina kojom, iznova i iznova, superiorno demantuju sami sebe i spremnost da zauzmu poziciju dijametralno suprotnu od one na kojoj su upravo bili. „Duševni“ monolozi protagonista dugački su, bez logičnog redosleda i smišljeni tako da onemoguće svako pitanje, analizu ili sumnju u verodostojnost njihovih tvrdnji. Komunikativne strategije kojima se likovi služe koriste se kao taktika falsifikovanja istine i zavaravanja sagovornika koji pokušava da dođe do određenih saznanja. U sociološkom kontekstu, tom taktikom stvara se bolesno društvo koje počiva na sistemu laži.

Kanadski sociolog Ervin Gofman smatrao je da se ljudi na društvenoj sceni ponašaju kao glumci, preuzimajući određene uloge kako bi u javnosti stvorili željenu sliku o sebi.

U našoj Prosjačkoj operi likovi i događaji su izmišljeni, ali ni u njoj, baš kao i u stvarnosti, ništa nije kakvim se čini, niti su njeni akteri onakvi kakvim se predstavljaju.

Autorska ekipa predstave