Opasne veze

Opasne veze (Les Liaisons dangereuses, 1782) je kultni epistolarni roman, jedno od najprovokativnijih dela evropske književnosti 18. veka. Autor romana Pjer Šoderlo de Laklo (Pierre Choderlos de Laclose (1741–1803) bio je francuski oficir, pisac i mislilac prosvetiteljskog doba. Iako je tokom života napisao više dela, Opasne veze  ostale su njegovo najznačajnije i najuticajnije književno ostvarenje. Roman je po objavljivanju izazvao snažne polemike i skandale zbog otvorenog prikaza seksualnosti, manipulacije i moralnog rasula aristokratije pred Francusku revoluciju. Lakloovo delo danas se tumači kao nemilosrdna kritika društva starog režima, ali i kao psihološki precizna studija moći, želje i destruktivne inteligencije.

Kroz mrežu pisama, autor razotkriva licemerje aristokratskog društva, u kome zavođenje postaje oružje, a emocije sredstvo manipulacije.

Scenska verzija najčešće se oslanja na dramatizaciju Kristofera Hamptona, jednu od najizvođenijih savremenih adaptacija ovog romana, koja je doživela brojna izvođenja na najznačajnijim svetskim scenama – od Londona i Pariza do Brodveja. Hamptonova dramatizacija poslužila je i kao osnova za čuvenu filmsku ekranizaciju iz 1988. godine Dangerous Liaisons.

Priča prati opasnu igru Markize de Mertej i Vikonta de Valmona, dvoje izuzetno inteligentnih i moralno nemilosrdnih zavodnika, koji spletke, intrige i ljubavne prevare koriste kao sredstvo moći. Njihova igra, započeta iz dosade i sujete, prerasta u tragediju u kojoj svi učesnici postaju žrtve sopstvenih postupaka.

Opasne veze su kroz istoriju doživele brojne pozorišne i filmske adaptacije. Delo i danas ostaje aktuelno kao nemilosrdna studija o moći, manipulaciji, erosu i padu moralnih vrednosti.

REČ REDITELJA

Opasne veze Krisofera Hemptona, po romanu Šoderloa de Lakloa, jedno je od najvećih dela, ako ne i najveće svetsko književno delo o manipulaciji, speltkama i pogubnom dejstvu takvog ponašanja na ljudske života. Ljudska duša je kao neki zapis, i u nju se utiskuje sve što je čovek mislio, činio i osećao.Sa tog zapisa teško se brišu gresi počinjeni spram drugog, a još teže oni počinjeni spram sebe samog. Svaki put kad smo izdali čistu ljubav, svaki put kad smo egoizam pretpostavili emociji i empatiji, bespovratno se okrnjio deo nas. Iskupljenje za takve duševne zločine moguće je samo kroz veliko duhovno podvižništvo, a likovi ovog komada nisu duhovna bića. Oni su pripadnici jednog privilegovanog staleža, koji svoje ogromno bogatstvo i dokolicu troši na zabavu i na beskrajno emotivno i seksualno međusobno poigravanje. Zato je njihove zajednička sudbina – kao staleža – i zapečaćena istorijski, iako se ovaj komad ne bavi direktno njome. Nakon kraja radnje ove drame doći će Francuska revolucija i u krvi okončati bahate privilegije ovih ljudi. Ono čemu nas uče Opasne veze, duboko moralistička priča, rezonira kroz sve epohe – manipulacija emocijama je neoprostiv greh, zločin koji se ne može iskupiti i hibris koji vodi u propast. Na sceni pred nama defiluju moćni, lepo obučeni, bogati i duboko nesrećni ljudi, čije je egzistencijalno, pogonsko gorivo sujeta. Na sceni ćemo 31. januara gledati kako su ovi likovi naučili teške lekcije o dubokoj devijantnosti svojih života punih laži i spletki. Koji od njih su ipak doživeli katarzu, makar kroz neminovnost smrti koja je donela pokajanje, a koji su ostali u limbu svog narcizma kao u paklenom prostoru naspramnih ogledala, u kome ne postoji ništa sem bezbrojnih odraza sopstvene nesreće i samoće, tema je predstave koja će izaći pred nišku publiku.

BIOGRAFIJA REDITELJA

Rođen  je 1978. godine u Beogradu. Završio je Pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u svom rodnom gradu. Više od petnaest godina profesionalno je aktivan na pozorišnim scenama u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Austriji. Radio je u Beogradskom dramskom pozorištu, Bitef teatru, Narodnom pozorištu u Beogradu, Ateljeu 212, Malom pozorištu „Duško Radović“, Drami i operi „Madlenijanum“, Crnogorskom narodnom pozorištu, Mostarskom teatru mladih, Bosanskom narodnom pozorištu u Zenici, Teatru Nestroyhof-Hamakom i Hundsturm teatru u Beču, kao i u nizu drugih pozorišta. Devet godina predavao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Režirao je tekstove značajnih klasičnih i savremenih pisaca. Neke od drama koje je postavio na scenu su: Medeja, materijal, Hajnera Milera, Prometej u okovima Eshila, Ifigenijina smrt u Aulidi Euripida, Učene žene Molijera, Gospa od mora Ibzena, minijature Samjuela Beketa…. Od savremenih tekstova režirao je dramu Gospodin Filipa Lolea, Lice od plamena Mariusa fon Majenburga, Mali Geza Janoša Haja, U samoći pamučnih polja  Bernara Mari Koltesa, Lasice Bojane Mijović, Rest in peace Jetona Neziraja, Mlijeko u prahu Dragane Tripković, Pupoljci Sanje Domazet (po motivima poezije Vaska Pope), Smećarnik Koste Peševskog i mnoge druge. Sa svojim predstava učestvovao je na mnogobrojnim festivalima, od kojih su najznačajniji: Festival „Joakim Vujić“, MESS, Bitef festival, Jugoslovenski pozorišni festival u Užicu, Festival bosansko-hercegovačke drame, Bijenale crnogorskog teatra… Dvostruki je dobitnik nagrade za najbolju režiju na Festivalu „Joakim Vujić“, a jedanput na Festivalu savremene bosansko-hercegovčke drame. Nagradu za najbolju režiju dobio je i na Festivalu praizvedbi u Aleksincu.

Živi, uglavnom, u Beogradu.