Milentijeva 14/2

REČ PISCA

Nismo li mi samo senke naših predaka?

Nosimo li greh nekog čukundede, muku prababe, zabranjenu ljubav dede i zebnju majke, pa sa svim tim izmešanim osećanjima pokušavamo da živimo ovaj život, već obeleženi tuđim?

I gde prestaju preci, a počinjemo mi?

Milentijeva 14/2 je izmišljena priča, ali nastala na ne baš srećnim sećanjima, decenijama skrivenim uspomenama, nikada do kraja ispričanim tugama, pa i srećama (kao da će nam ih neko ukrasti, pa stiskamo usne i u radosti). Nastala je kao ispovest dvoje tajnama istrošenih ljudi, jer tajne su teške za nošenje i donose bol i onome ko ih skriva i onome ko ih otkriva.

I onda se zapitamo, ima li izmišljenih priča. Ili se sve već desilo, samo čeka nekoga da to i zapiše.

I kada prestaje prošlost, a kreće budućnost?

I gde prestajemo mi, a počinju naša deca?

BIOGRAFIJA PISCA

Branislav Janković, rođen 1. februara 1969. godine u Nišu, istaknuti je srpski novinar, pisac i scenarista. Diplomirao je žurnalistiku na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu, gde je i magistrirao književnost.

Svoju profesionalnu karijeru započeo je u novinarstvu, radeći više od dve decenije kao dopisnik, urednik i voditelj u dopisništvu RTS-a u Nišu, kao i na lokalnim televizijama NTV i Belami.

Kao pisac, Janković je poznat po romanima koji kombinuju istorijske motive, fantastiku i duhovne teme. Njegova bibliografija obuhvata devet romana – od prvenca O vukovima i senkama (2011, Laguna) do najnovijeg Utvare (2024, Laguna) – kao i dopunjena izdanja, poput Suza Svetog Nikole na ćirilici. Pored romana, Janković je autor zbirki priča Bezimeni (2014) i Vrane (2021), kao i zbirke poezije Februarski brodovi (2017). Njegove radio-drame, poput Dve duše Gvozdena Milića i Dva neba, emitovane su na Drugom programu Radio Beograda. Takođe, pisao je scenarije za filmove, uključujući Poslednji strelac (2023).

Posebno se ističe trilogija o Jevremu Utviću, raspopu i istražitelju, kroz romane Vetrovi zla, Gvozdeni oblaci i Utvare, gde autor istražuje teme greha, iskupljenja i duhovnosti u srpskom kulturnom kontekstu.

Za svoj književni rad, Janković je dobio brojne nagrade: „Miroslav Dereta“ za Mačku u koferu (2019), međunarodna nagrada „Zlatni zmaj“ za doprinos razvoju fantastične književnosti (2022) i priznanja iz oblasti filma (najbolji scenario, Vrnjačka Banja, 2024). Takođe, dobitnik je i nagrade Radio Beograda za drame Milentijeva 14/2 i Dva neba.

Član je Srpskog književnog društva i Udruženja novinara Srbije.

REČ  REDITELJA

Pozorišni komad je najuspeliji onda kad ne možemo da se lako i bezuslovno opredelimo ko je u pravu od protagonista dramskog sukoba, kad je posredi emotivno-misaona klackalica likova jednake ljudske težine.

Baš takav je ovo komad.

Zato nam je bilo uzbudljivo da ga radimo: ni mi sami nemamo pravo kazati ko je ovde Pobednik, a ko Poraženi.

Uostalom, kad bismo imali taj odgovor, ne bi imalo smisla baktati se ovom pričom. Ona je baš stoga lepa i tačna.

I to je, verujem, jedan od glavnih zadataka teatra – ako teatar uopšte treba da ima nekakve zadatke – da nas podseti na našu nesavršenost i pruži nam utehu zbog nje.

Gorčin Stojanović

BIOGRAFIJA REDITELJA

Gorčin Stojanović

Rođen oktobra 1966. u Sarajevu, gde je završio osnovnu školu i slavnu Prvu gimnaziju. Na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti diplomirao pozorišnu i radio režiju u klasi prof. Dejana Mijača.

Od prve predstave u Jugoslovenskom dramskom pozorištu (Draga Jelena Sergejevna, 1989) do danas, režirao sedamdesetak predstava u većini beogradskih pozorišta, kao i u teatrima u Sarajevu, Skoplju, Podgorici, Budvi, Novom Sadu, Somboru, Nišu, Kragujevcu, po delima Šekspira, Molijera, Vedekinda, Sterije, Nušića, Krleže, Crnjanskog, Andrića, kao i savremenih domaćih i stranih pisaca.

Autor stotinak scenografija za svoje i predstave drugih reditelja (I. Milošević, B. Liješević, M. Nešković, J. Maričić, M. Misirača, M. Karanović, G. Šušljik).

Režirao dva dugometražna i jedan kratki igrani film (Ubistvo s predumišljajem, Stršljen, Porajmos) i šest televizijskih serija.

Nagrađivan za svoje predstave, filmove i scenografije, kao i za rad na radio-dramama, na festivalima u Valensiji, Kijevu, Trstu, Sočiju, Herceg Novom, kao i na Sterijinom pozorju, sarajevskom MESS-u, Ohridskom letu, banjalučkom Teatar-Festu, na Festivalu „Joakim Vujić“, Vojvođanskim susretima profesionalnih pozorišta, Nušićevim danima i drugim.

Kolumnista Naše Borbe, Vremena, Blica, Blic News-a, Radara i drugih novina i nedeljnika.

Umetnički direktor Jugoslovenskog dramskog pozorišta.