Kljukana dinastija

Po motivima Sumnjivog lica B. Nušića

O PISCU

BRANISLAV NUŠIĆ (1864–1938)

Ove godine obeležava se 160 godina od rođenja Branislava Nušića, jednog od najznačajnijih srpskih dramatičara. Narodno pozorište Niš je osnovano 1887, iste godine kada je Nušić napisao svoju komediju Sumnjivo lice, po čijim motivima je i nastala predstava Kljukana dinastija.

Rođen 20. oktobra 1864. godine u Beogradu, Nušić je kroz svoje pisanje i angažman oblikovao repertoar i umetničku praksu pozorišta, a njegova dela su postala nezaobilazna u izvođenju širom Srbije.

Nakon završetka studija prava 1884. godine, Nušić se suočio s brojnim izazovima, uključujući i zatvor zbog svoje satirične pesme Dva raba, koja je ismevala srpsku monarhiju. Ova iskustva su oblikovala njegov pogled na društvo i postavila temelje za njegov budući rad u pozorištu. Godine 1900. postao je sekretar Ministarstva prosvete, a ubrzo nakon toga i dramaturg Narodnog pozorišta u Beogradu. Iako nije bio direktno angažovan u Narodnom pozorištu Niš, njegov rad u Beogradu i drugim gradovima, poput Novog Sada i Skoplja, imao je značajan uticaj na repertoar pozorišta u Nišu.

Njegove komedije Gospođa ministarka, Narodni poslanik i Sumnjivo lice često su izvođene u Narodnom pozorištu Niš.

Ova dela su se bavila svakodnevnim životom, društvenim normama i političkim pitanjima, što je izazivalo veliko interesovanje publike. Nušić je bio poznat po svom humoru i ironiji, kao i sposobnosti da kritikuje društvene pojave kroz svoje likove i zaplete. Njegov doprinos nije bio samo u pisanju komedija već i u oblikovanju pozorišne estetike, koja je naglašavala važnost humora kao sredstva za kritiku društva.

Kroz svoja dela i angažman u pozorištu, Branislav Nušić je postavio temelje za razvoj savremenog srpskog pozorišta i ostao ključna figura srpske književnosti i pozorišne umetnosti, čiji su doprinosi oblikovali kulturni identitet Narodnog pozorišta Niš i ostavili neizbrisiv trag na srpskoj pozorišnoj sceni.

O REDITELJU

ANDREJ NOSOV završio je pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu i masterirao na Akademiji za pozorište Univerziteta umetnosti u Amsterdamu. Režirao je u pozorištima u Srbiji i regionu, kao i u evropskim kućama. Vodi „Hartefakt“, nezavisnu produkciju i fondaciju.

O DRAMATURGU

JANA MILIVOJEVIĆ studentkinja je četvrte godine dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Na konkursu Radio Beograda za originalnu dečiju radio dramu osvojila je prvu nagradu.

O PREDSTAVI

Proslava. Ispraćaj. I šta će biti posle?

Naš kapetan Jerotije Pantić je unapređen zbog uspešno sprovedene akcije hvatanja sumnjivog lica. Njegova porodica je spremna da posle slavlja krene u selidbu gore, a dole – tu u našem rekonstruisanom novom gradskom hotelu – njegovi službenici i lokalna javnost prave ispraćaj. I baš kada se čini da je sve u redu – vrlo očekivani događaj uzdrma čitavu varoš. Ko dolazi posle Jerotija, i šta nam je ostavio u nasleđe? Ko je kljukana dinastija i može li plava riba da preživi?

Predstava je nastala po motivima Sumnjivog lica Branislava Nušića. Kroz specifičan pozorišni proces nastala je i adaptacija i novo čitanje ovog značajanog komada najvećeg srpskog komediografa, u godini kada se obeležava 160 godina od njegovog rođenja.

DRAMATURŠKA BELEŠKA

Iako smo hteli da pobegnemo od situacije u kojoj je Nušić zarobio svoje junake u Sumnjivom licu, Kljukana dinastija nas je vratila u istu, jer ne možemo da pobegnemo od stvari koje se nisu promenile. Naši junaci verni su svojim ambicijama, koliko god neke od njih bile nemoguće. A najpre su verni samima sebi, jer nikada nisu sigurni u istine ljudi pored sebe.

Isprva je bilo teško pisati tekst koji je inspirisan Nušićevim, stalno se vraćati na njegove replike i jezik, međutim bilo je zanimljivo istraživati razne načine na koje može da se priđe priči koja je toliko puta ispričana, gde ipak svaka stvar može biti potpuno drugačija, a da se ne promeni suština.

REDITELJSKA BELEŠKA

Nušić piše o vlasti, u nekoj zabiti okrenutoj uplašenom preživljavanju i borbi za moć i napredak. Uvek je važno kako nas vide, kakva je ta slika o nama, i šta će reći ti drugi, oni gore, oni što imaju moć. Od sopstvene snage da živimo i menjamo pravila tog života odustajemo već posle prve plate.

U našoj predstavi ima i toliko puta izgovorenog „o mentalitetu, o našoj ćudi, Nušiću kao savremeniku koji nas je lepo opisao…”. Verujem da smo uspeli da pronađemo neke od tih junaka, tu oko sebe i u nama samima. Nismo imali potrebu da komentarišemo dnevnu politiku, već da prepoznajemo situacije koje sliče onome što smo živeli i njima se kritički bavimo. I to je to.

Krenuli smo od drame Sumnjivo lice. Tragali smo kroz improvizacije, razgovore i zavereništva. Ovog teksta ne bi bilo bez posvećenog rada glumačkog ansambla, i upravo tako je i nastao i tekst, i situacije i naša zajednička predstava. Ovo nije komad o nekim tamo ljudima, ovo je komad o nama. Malo da se zabrinemo, malo da se nasmejemo, a možda i da okrenemo ogledalo ka sebi i počnemo sebi samima da se smejemo, a manje da kukamo. Možda, eto, možda nas to pokrene, ako nismo već odustali baš od svega.