Kako vam drago

U saradnji Narodnog pozorišta u Nišu, Kruševačkog pozorišta i Internacionalnog Nišvil džez teatarskog festivala nastala je predstava „Kako vam drago“, čije će premijerno izvođenje biti 2. 8. 2019. na „Nišvilu“.
Ova romantična, pastoralna komedija nastala oko 1600. god. prati sudbinu dvoje zaljubljenih mladih, koji su proterani iz svojih domova – Orlanda je oterao zli stariji brat, a Rozalindu stric, koji je prisvojio dvor njenog oca. Ne znajući jedno za drugo, sa svojim pratnjama oboje traže utočište u Ardenskoj šumi, gde se već nalazi proterani Rozalindin otac. Devojka je prerušena u mladića Ganimeda, što dovodi do novih komičnih obrta. Na kraju se sve ipak završava opštim pomirenjem i venčanjem četiri para.
Kroz priču o sukobu zavađene braće Šekspir promoviše ljudske vrednosti poput bratske ljubavi, tolerancije i zajedništva, gde svaki problem biva prevaziđen, a negativni likovi se preobraze u dobre najveličanstvenijom od svih čarolija – iskrenom ljubavlju.

Reč reditelja
“CEO SVET JE POZORNICA, GDE LJUDI SVI GLUME; SVAK SE POJAVI TU I ODE, I ODGLUMI U SVOM ŽIVOTU ULOGE MNOGE.”

Nikita Milivojević jedan je od vodećih srpskih pozorišnih reditelja .
”Angažovanošću svojih predstava obeležio je devedesete godine u srpskom teatru, a smelim i novim čitanjem klasike uveo ga u novi vek .”
Dobitnik je svih relevantnih pozorišnih priznanja za režiju u svojoj zemlji, (nagrade Bojan Stupica , više Sterijinih nagrada, Bitefove, nagrade kritike poz. časopisa »Scena », godišnjih nagrada: Narodnog pozorišta, Jugoslovenskog Dramskog poz. Grada –teatar Budva, pozorišta Duško Radović, Šabačkog pozorišta ”Ljubiša Jovanović”, SNP/Novi Sad, i mnogih drugih na Festivalima širom Srbije: Kragujevac, Jagodina, Vršac, Šabac, Zemun, Novi Sad, Mladenovac …

U zajedničkoj anketi pozorišnih kritičara predstava ”Banović Strahinja’’, u režiji Nikite Milivojevića, proglašena je najznačajnijim ostvarenjem 90/tih godina u srpskom teatru.

Po motivima knjige ’’New York – Beograd ’’ D. Miklje, napisao scenario i režirao igrani film ’’Jelena, Katarina, Marija’’ . (N.York 2008-2009)*

Od 1997. karijeru paralelno ostvaruje u Grčkoj . Predstava ”Zločin i kazna ” u teatru ”Amore” proglašena je kulturnim događajem godine u Atini, za ”Tri sestre ”(teatar ”Katja Dandulaki”) dobija nagradu za najbolju režiju.
Režirao je za Atinski letnji festival: u Delfima i Epidaurusu .

Pored Grčke režirao je u: Švedskoj, Sloveniji, Makedoniji, Turskoj, Nemačkoj, Italiji, Kipru, Velikoj Britaniji, SAD…
(Kalderon, Šekspir, Eshil, Sofokle, Aristofan, Čehov, Bulgakov, Pinter, T. Man, Breht, H. Muller, Ruževič, Vitrak, Jonesko, Bond, Beket, Stopard, Meterlink, Sartr, Strindberg, Ibsen, Bergman, Wilder, A. Miler, Dostojevski, Crnjanski, Andrić) .

1996-2004. Redovni profesor na odseku gluma/režija, Akademija umetnosti, Beograd

2005-2009. Direktor Beogradskog interacionalnog teatarskog Festivala ( BITEF ) i Teatra ”Bitef” .

2009. Redovni profesor na odseku gluma/režija, Akademija umetnosti, Novi Sad.

2014. Osnivač je i direktor Šekpir festivala u Srbiji .

Živi i radi u Beogradu i Atini .

Literature: Volk Petar, Iluzije na Cvetnom trgu, Museum of Theatre art in Serbia, Beograd 1997, page 370; 45. Sterijino pozorje, Sterijino pozorje, Novi Sad 2000;

Vilijam Šekspir (1564—1616) engleski pesnik, dramski pisac i glumac, smatra se najvećim svetskim piscem na engleskom jeziku.

Opus Šekspirovih dela koja su sačuvana do danas sastoji se od 38 pozorišnih komada, 154 soneta, dve duge narativne i nekoliko drugih poema. Njegovi pozorišni komadi su prevedeni na sve žive jezike i prikazuju se svuda u svetu češće nego bilo koji drugi.

Između 1585. i 1592. započeo je uspešnu karijeru u Londonu kao glumac, pisac i suvlasnik glumačke družine „Ljudi lorda Čamberlena“, kasnije poznatiju kao „Kraljevi ljudi“. Godine 1599. nekoliko glumaca iz družine podigli su svoje sopstveno pozorište na južnoj obali Temze i nazvali ga Gloub (engl. Globe).

Šekspir je najveći deo svog opusa napisao između 1590. i 1613. Njegova rana dela su uglavnom komedije i istorije, rodovi koje je on uzdigao do savršenstva do kraja 16. veka. Zatim je pisao tragedije do otprilike 1608. U tom periodu su nastali „Hamlet“, „Kralj Lir“ i „Magbet“, drame koje se ubrajaju u najbolje svetske pozorišne komade. U svom poznom periodu pisao je tragikomedije i sarađivao sa ostalim dramskim piscima.

Šekspir je bio ugledan pesnik i pozorišni pisac još za života, ali njegova reputacija nije dostigla današnje razmere pre 19. veka. Romantičari su naročito isticali Šekspirovu genijalnost, a viktorijanci su ga slavili gotovo kao idola. Od 20. veka, svevremena i uvek aktuelna Šekspirova dela se stalno prikazuju u različitim kulturnim i političkim kontekstima širom sveta.

Sva Šekspirova dela su prevedena na srpski.

Tragedije: Romeo i Julija (1593), Tit Andronik (1594), Julije Cezar (1599), Troil i Kresida (1601—1602), Hamlet (1602), Otelo (1604), Kralj Lir (1605), Magbet (1606), Antonije i Kleopatra (1607), Koriolan (1608), Timon Atinjanin (1608).

Komedije: Uzaludni ljubavni trud (1590), Dva plemića iz Verone (1591), Komedija nesporazuma  1593—1594), San letnje noći (1594), Mletački trgovac (1595), Ukroćena goropad (1596), Mnogo vike ni oko čega (1599), Vesele žene vindzorske (1599), Bogojavljenska noć (1599—1600), Kako vam drago (1600), Sve je dobro što se dobro svrši (1602—1604), Mera za meru (1604), Perikle (1608), Cimbelin (1610), Zimska priča (1610), Bura (1611).

Istorijske drame: Kralj Henri VI (1591), Kralj Ričard III (1593), Kralj Ričard II (1594), Kralj Džon (1594), Kralj Henri IV (1596—1597), Kralj Henri V (1599), Kralj Henri VIII (1612).

Pesme: Soneti (pisani između 1595 i 1599, objavljeni 1609), Venera i Adon (1593), Otmica Lukrecije (1594), Strastveni hodočasnik.