Ana Karenjina

Priča o ljubavi. Zabranjenoj, skandaloznoj, silnoj, neizbežnoj, bezglavoj, strasnoj, bezgraničnoj, životnoj, nerazumnoj, hrabroj, sveprožimajućoj, ludoj, bolnoj, oslobađajućoj, destruktivnoj, fatalnoj… Priča o ljubavi. Ana Karenjina.

Zašto volim pozorište?

Irfan Mensur

Upoznao sam ga ʼ68, baš ovde, u Nišu… Filipa Višnjića 5/IV, bez lifta, kod Čaira… Neki čudni ljudi pričaju neke čudne priče… Hoću i ja! Ništa ne razumem… ali hoću!

Pa postadosmo prijatelji, drugari, ortaci… Okumili smo se nekoliko puta. Po ceo dan smo zajedno. I noć.

A Tolstoj? Karenjina… gimnazijska lektira… Preskačem po 20˗30 stranica… Desetak godina kasnije ne preskačem… Dvadesetak godina kasnije, čini mi se, razumem i volim…

Miloš Cvetković

Zato što tu nijedan dan nije isti, i zato što je to „tu“ – bilo gde.

Nađa Nedović Tekinder

Volim ga jer uz njega mogu da se ne razbolim od stvarnosti…

Stefan Mladenović

Volim ga jer u njemu cela večnost može da stane u jedan tren.

Danilo Petrović

Zato što u njemu postoji sve ono što ti duša ište – suze, smeh… i bife.

Katarina Arsić

Zato što postavlja pitanja koja niko ne sme. Zato što nas suočava sa sobom, onakvima kakvi jesmo. Zato što je surovo iskreno.

Dragana Mićalović

Zato što tu mogu glasno da volim. Zato što tu smem sve. Zato što mi je najlepši otvorio vrata ove velike ljubavi.

Katarina Mitić Pavlović

Sloboda! Beskrajna igra nepredvidivog toka, ali uvek srećnog kraja.

Bratislava Milić

Zato što je SVE. Zato što je moj MIR. Zato što je SVEMIR.

Vuk Marinković

Volim pozorište jer se tamo osećam slobodno i mogu da se emotivno izrazim.

Dejan Cicmilović

„Ti si meni prevelika cena. I verovatno znaš vrednost svoju. Pripadam tebi i volim te tako da i nepravdu i zlo snosim svako. Tako te imadoh, ko što san od ljudi kraljeve čini, a varkom ih budi.“

TOLSTOJ I ANA KARENJINA NA NIŠKOJ POZORIŠNOJ SCENI

(…) Prve misli o romanu ponikle su kod Tolstoja još početkom 1870. godine. U dnevniku njegove žene sačuvala se sledeća pribeleška: „Sinoć mi je on rekao da razmišlja o tipu udate žene, iz višeg društva, koja je upropašćena. On je govorio da mu je zadatak da ovu ženu načini nevinom jadnicom.” (…) Ipak je prošlo tri godine pre nego što je piscu postao jasan plan romana: tek u martu 1873. godine Tolstoj je pristupio radu nad „Anom Karenjinom”. Romanu je posvetio oko pet godina usiljenog rada. On ga je pisao, ostavljajući, po njegovim rečima,  ʼkomade mesa u mastioniciʼ (…) Uskoro posle objave romana, Dostojevski je pisao u štampi: „Ana Karenjina predstavlja savršeno umetničko delo, sa kojim se ništa slično iz evropskih književnosti sadašnje epohe ne može uporediti.”(…)

Tolstojeva inspiracija za legendarnog ljubavnika Vronskog bio je ruski pukovnik Nikolaj Rajevski, dobrovoljac i učesnik u      Srpsko-turskom ratu. Nakon što se Karenjina bacila pod voz, grof Vronski se prijavio u dobrovoljce i otišao u rat u Srbiju. Tolstoj time završava priču, dok se život Nikolaja Rajevskog okončao pogibijom u bici sa Turcima 1876. kod sela Gornji Adrovac, nedaleko od Aleksinca. Prema legendi, pre bitke, Rajevski je ručao, pio vino i polazeći na položaj rekao: „Ako poginem, srce mi ostavite u Srbiji, a telo prenesite u Rusiju.” Na mestu gde je poginuo podignuta je Crkva Svete Trojice, poznata kao šarena ili crkva ljubavi. Grofica Marija, snaha pukovnika Rajevskog, platila je izgradnju hrama, a veliku ulogu pri izgradnji crkve imao je i vladika niški Nikanor Ružičić.

Tokom 134 godine trajanja niške pozorišne scene, od samih početaka „Sinđelića“ do danas, Tolstojevi komadi doživeli su dvanaest premijera.

Niška publika je prvi put plakala zbog Ane davne 1913. godine, u izvedbi pozorišne trupe „Kosta Trifković“, pod vođstvom Sime Bunića.

Pozorište Moravske banovine je 1930. godine takođe upriličilo premijeru „Ane Karenjine“, koju je Radivoj Dinulović, tadašnji upravnik, režirao. Komad je igran kao drama u sedam slika.

Oblasno narodno državno pozorište je u sezoni 1940/41. poslednji put premijerno pred niškom publikom odigralo „Anu Karenjinu“. Režirao je Borivoje Stojković, upravnik.

Nakon punih osamdeset godina odsustvovanja sa niške scene, sagledavajući ovaj komad kroz istorijsku prizmu razvoja pozorišta u Nišu, možemo reći da je ovo prva premijera Tolstojeve „Ane Karenjine“ pod imenom Narodnog pozorišta Niš.

Tamara Milosavljević, bibliotekarka Narodnog pozorišta Niš