Žiri 2023

STRUČNI ŽIRI

Prof. dr NENAD NOVAKOVIĆ, ekspert za elektronske medije i menadžment u kulturi (BiH)

VASIL VASILEV,  reditelj i direktor Nacionalnog teatra “Ivan Vazov” u Sofiji (Bugarska).

DUŠAN KOVAČEVIĆ, glumac i producent (Crna Gora)

IRENA ŠAROVIĆ, dramaturškinja i koreografkinja (Srbija)

Dr MILICA BAJIĆ ĐUROV, scenografkinja i kostimografkinja (Srbija)

Prof. dr NENAD STOJANA NOVAKOVIĆ, rođen 06. 11. 1960. god. u Gornjim Vijačanima kod Prnjavora. Redovno završavao sve nivoe obrazovanja. Ponosan što je bio stipendista Titovog fonda. Dosadašnji život posvetio radu u medijima, kulturi i vazduhoplovstvu. Redovni profesor univerziteta, predavač na više fakulteta, osnivač i direktor najrespektabilnije visokoškolske ustanove u BiH Banjaluka koledž (Banja Luka College BLC) i dekan Fakulteta za medije IUT. Autor šest knjiga, učesnik više desetina naučnih i stručnih konferencija i skupova, autor i koautor više od sto stručnih i naučnih tekstova. Osnivač i urednik časopisa Stav, Aktuelnosti i Agon, predsednik Udruženja izdavača Republike Srpske, predsednik Etičkog komiteta Udruženja novinara Republike Srpske, bio predsednik Vazduhoplovnog saveza BiH, direktor Glasa Srpske, Narodnog pozorišta Republike Srpske, direktor Nezavisne televizije. Organizator više pozorišnih festivala, član žirija i učesnik u selekciji festivala i izboru dramskih i književnih tekstova. Uredio i potpisao kao izdavač više od 2 000 naslova knjiga različitog sadržaja. Aktivan u medijskom, sportskom i političkom životu BiH, pilot i ponosni otac dva sina i deda dva unuka.

VASIL VASILEV je poznati bugarski reditelj i bivši zamenik ministra kulture Bugarske. Bio je dugogodišnji direktor Dramskog pozorišta u Loveču i direktor Dramsko-lutkarskog pozorišta “Ivan Radoev” u Plevenu. Danas je direktor Nacionalnog teatra “Ivan Vazov” u Sofiji.
Režirao je predstave širom Bugarske: u Sofiji, Slivenu, Loveču, Vraci, Silistri.
Neke od njegovih najznačajnijih predstava su: Čovek iz Podolska, Serjoža je mnogo glup – Dmitrij Danilov, Dim neugašene cigarete, Karakteristike ruske ljubavi – Aleksandar Galin, Dogovor 2019 – Majk Bartlet, Boing Boing – Mark Kamoleti, Ostrvo robova – Pjer de Marivo, Emigrantski san – Mate Matišić, Spasilac – Kiril Topalov, Traži se nov suprug – Miro Gavran, Foliranti OOD – Džon Patrik, Između dve stolice – Rej Kuni, Osvrni se u gnevu – Džon Ozborn, Brisel – Petja Ruseva, Arhangel Mihail – Georgi Markov, Podzemni galebovi – Alfonso Vajeho.

DUŠAN KOVAČEVIĆ (Podgorica, 1981), glumac i producent. Fakultet dramskih umjetnosti je završio na Cetinju 2004. god. u klasi prof. Bora Stjepanovića. Ostvario je značajne uloge u preko trideset predstava, jedanaest dugometražnih i nekoliko kratkometražnih filmova, a igrao je i u veoma gledanim tv serijama. Produkcijom se bavi od 2012. godine. Predstava Maćado Gorana Ćetkovića ostvarila je veliki uspeh i odigrana je više od 100 puta; producira i serijal kratke forme pod nazivom Krle sa prizemlja, koji je bio emitovan na RTCG. Veći uspeh mu donosi prvi crnogorski sitkom Dojč Caffe. Koproducent je druge sezone regionalno poznate serije Besa, kao i filmova Realna priča i Smrt djevojčice sa žigicama. Producirao je i režirao nekoliko reklamnih i muzičkih spotova.
Dobitnik je nekoliko državnih i inostranih nagrada za glumačka ostvarenja na raznim festivalima, kao i Nagrade za doprinos u razvitku nezavisne pozorišne scene u Crnoj Gori.
U periodu od 2019. do 2023. veoma uspešno je obavljao funkciju umetničkog direktora Gradskog pozorišta u Podgorici, radeći kako na njegovom repertoarskom razvitku tako i na regionalnoj promociji i pozicioniranju.
Jedan je od osnivača Regionalne unije teatara – RUTA.

IRENA ŠAROVIĆ, dramaturškinja i kore-ografkinja. Srednju baletsku školu „Lujo Davičo“ je nakon druge godine završila u Rusiji na prestižnoj baletskoj „Vaganova“ akademiji u Sankt Peterburgu.
Stalni je član baleta Pozorišta na Terazijama od 1991. godine.
Kao koreograf, poslednjih 25 godina, koautor je desetina pozorišnih predstava u teatrima širom Srbije, od Beograda, preko Sombora, Subotice, Šapca, do Podgorice.
Takođe je autor (scenarista i koreograf) više televizijskih zabavno-komercijalnih i muzičko-festivalskih formata.
Diplomirala je dramaturgiju u klasi profesora Siniše Kovačevića. Drama Mali Bog objavljena je u ediciji „Savremena srpska drama“ 2004. god. Član je žirija Festivala monodrame i pantomime u Zemunu 2022. god.
Dobitnica je Sterijine nagrade za koreografiju i scenski pokret na 67. Sterijinom pozorju 2022. god. Živi i radi u Beogradu.

Dr MILICA BAJIĆ ĐUROV, scenografkinja i kostimografkinja. Rođena u Beogradu. Diplomirala 1999. godine na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu – odsek Scenografija, gde 2003. godine magistrira umetnosti u oblasti Filmske i TV scenografije. Titulu doktora nauka, u oblasti Teorije umetnosti i medija, stiče 2010. godine na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Akademsku karijeru započinje 2001. godine na Akademiji umetnosti u Beogradu. Kao gostujući profesor radila je na više umetničkih fakulteta u zemlji i regionu (Akademiji umjetnosti u Banjoj Luci, Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i Fakultetu dramskih umjetnosti u Cetinju). Na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu zaposlena je od oktobra 2018. godine u zvanju docenta, na odseku Scenografija. Autor je preko 90 scenografija i kostimografija za pozorište, film i TV. Dobitnica je brojnih nagrada (Godišnja nagrada ULUPUDS-a za 2019/2015/2014/2010. godinu; Godišnja nagrada za scenografiju „Marija Kulundžić“ Malog pozorišta „Duško Radović“, za predstavu Car je go! 2016. godine; nagrada „Krstomir Milovanović“ 16. festivala „Dani Zorana Radmilovića“ za vizuelni identitet predstave Gospođa ministarka Narodnog pozorišta Republike Srpske iz Banjaluke, 2007. godine; plaketa 38. Majske izložbe za scenografiju predstave Emigranti Narodnog pozorišta Niš, 2006. godine; nagrada za scenografiju predstve X+Y=0 festivala „Borini pozorišni dani“, Vranje, 2004. godine i dr.) Član je ULUPUDS-a sekcije Scenografija i kostimografija od 2001. godine (predsednica sekcije 2012–2015, predsednica Umetničkog saveta ULUPUDS-a od 2015–2018). Autorka je više stručnih naučnih radova i knjige o savremenoj pozorišnoj scenografiji Scenske slike: 2010–2016 (izdavač Anonymous said:, 2017).

OKRUGLI STO KRITIKE

OLIVERA MILOŠEVIĆ, novinarka i teatrološkinja, Beograd

Prof. dr MILIVOJE MLAĐENOVIĆ, pisac i teatrolog, Sombor

Dr SAŠO OGNENOVSKI, pozorišni kri-tičar, Bitolj

NATAŠA GVOZDENOVIĆ, novinarka i pozo-rišna kritičarka, Novi Sad

JELENA POPOVIĆ, dramaturg i pedagog, Niš

IGOR BURIĆ, novinar i pozorišni kritičar, Novi Sad

OLIVERA MILOŠEVIĆ, novinarka i teatrološkinja, odgovorna urednica  Redakcije za kulturu i umetnost  Kulturno-umetničkog programa RTS-a. Diplomirala  je  novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i bila na postdiplomskim studijama iz oblasti sociologije kulture i pozorišta.
Novinarsku karijeru  započela je 1988. godine u Beogradskom programu RTS-a. Pozorište je oblast koju prati od početka karijere. Od 2000. godine je odgovorna urednica u Redakciji za kulturu Beogradskog i Jutarnjeg programa RTS-a. Od 2001. je  urednica u Redakciji za kulturu i umetnost RTS-a.  Punih 15 godina bila je autorka, urednica i voditeljka tv emisije Beokult  i autorka rubrika o pozorištu u istoj.
Autorka  je,  urednica i voditeljka Hronika Bitefa i brojnih emisija iz serijala TV feljton –  u kojima predstavlja rad značajnih pozorišnih stvaralaca.
Od osnivanja je jedan od autora i urednika emisije Kulturni dnevnik.
Od 1993. godine  je član  redakcije pozorišnih novina Ludus, koje objavljuje Savez dramskih umetnika Srbije. Autorske  tekstove  i intervjue  iz oblasti pozorišta  objavljuje  u novinama, časopisima i nedeljnicima: Ludus, Scena,  Teatron,  NIN, Građanski list, Prestup, Evropa, Nedeljnik, TFT.
Autorka je  serijala Teatrologike, koji je posvećen istaknutim pozorišnim umetnicima iz regiona i serijala Metamorfoze, posvećenog izuzetnim domaćim stvaraocima.
Autorka je monografije Nikita Milivojević: Ja ovde silazim i knjiga Teatrologike 1 i 2.

Prof. dr MILIVOJE MLAĐENOVIĆ, teatrolog, (Bijeljina, 1959). Diplomirao i doktorirao na Filološkom fakultetu u Beogradu. Bio upravnik Narodnog pozorišta u Somboru (1989–2000), Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu (2003–2009), direktor Sterijinog pozorja (2009–2012), umetnički konsultant u Narodnom pozorištu “Sterija” u Vršcu (2013–2015). Umetnički je rukovodilac Gradskog pozorišta „Semberija“ u Bijeljini. Vanredni je profesor Pedagoškog fakulteta u Somboru. Osim stručnih i naučnih radova iz nauke o književnosti i teatrologije, piše i objavljuje drame, književnu kritiku, eseje. Studije:  Scenske bajke Aleksandra Popovića, Odlike dramske bajke, U zamku zamki – dramski potencijal poezije i proze za decu, Intertekstualna pletisanka – koncepcija dramskog lika Laze Kostića.

Knjige dramskih tekstova za decu: Baš čelik i druge za pozornicu udešene bajke, Čudne zveri na proveri itd. Selektor je Sterijinog pozorja i bio je selektor brojnih značajnih pozorišnih festivala. U Šabačkom pozorištu izvedena je njegova komedija  Rable/Vrlina/Greh, u Narodnom pozorištu Sombor drama Golubija vremena (2016), Maestro (2017), Mrazović – didaktička antidrama (2018), u Gradskom pozorištu „Semberija“ u Bijeljini (Republika Srpska) Komedija ometena u razvoju, Kad sam bio garav u Pozorištu mladih u Novom Sadu, a na scenama u Srbiji i regionu igrano je petnaestak njegovih dramskih dela za decu. Nagrade: Nikola Petrović Peca za izuzetan doprinos razvoju pozorišne umetnosti u Srbiji, Oktobarska nagrada Grada Sombora (2017) i dr.

Dr SAŠO OGNENOVSKI, pozorišni kritičar. Rođen 1964. godine u Bitolju, gde je i završio osnovno i srednje obrazovanje. Diplomirao je 1987. godine na Univerzitetu Sv. Ćirila i Metodija, na Fakultetu za dramske umetnosti. Magistrira 2002. na Institutu za sociološka i političko-pravna istraživanja na odseku Komunikacije i medija, a 2017. godine na Institutu za komunikacije i medije na Pravnom fakultetu doktorira na temi Odnosi sa javnošću i mediji u Makedoniji. Za vreme svog profesionalnog umetničkog i naučnog života radio je i na Pedagoškom fakultetu Univerziteta Sv. Klimenta Ohridskog u Bitolju i kao profesor na Međunarodnom slavjanskom univerzitetu “Gavrilo Romanovič Deržavin”. Učestvovao je na brojnim simpozijumima i konferencijama u Geteborgu, Oslu, Milanu, Londonu, Briselu, Bratislavi, Sofiji, Skoplju, Ohridu, Bitolju, Kruševu itd. Napisao je više od pedeset radova iz oblasti komunikologije, odnosa sa javnošću, pedagogije, književnosti, kulturologije i pozorišta.
Autor je zbirki poezije Lavina (1995), Plodovi pakla (2014), Pustinjski cvet (2015), Šuma (2018), Menjanje prošlosti (2019); drama Tvrđava i Tuga (2016), drama za decu Obična bajka (2002) i Čarobni kompas (2012), romana Sivi trg (2019) i Turneja (2020). Prevođen je na srpski, engleski, arapski i albanski jezik. Bavio se i prevodom sa srpskog, hrvatskog, bugarskog i engleskog jezika. Član je Makedonskog naučnog društva, Internacionalnog pozorišnog instituta i Međunarodne asocijacije pozorišnih kritičara. Za vreme svog profesionalnog rada bavio se i pisanjem scenarija i režiranjem za televiziju. Piše pozorišne, filmske i književne recenzije. Osnivač je i predsednik udruženja za razvoj umetnosti i multikulturalnosti Perun Artis iz Bitolja. Urednik je međunarodnog književnog časopisa Književni elementi i elektronskog književnog časopisa www.elementi.mk.
Živi i radi u Bitolju.

NATAŠA GVOZDENOVIĆ (1978) je novinarka i pozorišna kritičarka, piše tekstove i pozorišne kritike za časopise i internet portale koji se bave teatrologijom i teatarskom kritikom u regionu.
Na internacionalnom teatarskom festivalu Mess u Sarajevu je dobila nagradu Marko Kovačević, koju dodeljuje direkcija festivala za seriju kritika objavljenih tokom festivala na portalu Radio Sarajeva. Bila je glavna i odgovorna urednica časopisa Kultura, koji je bio deo projekta Novi Sad – Evropska prestonica kulture.
Deo je projekta Kritičarski karavan koji je pokrenulo udruženje pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije. Član je AICT-a (Međunarodnog udruženja pozorišnih kritičara). Završila je studije komparativne književnosti.
Živi u Novom Sadu.

JELENA POPOVIĆ (Priština, 1981), dramaturg, pedagog i roditelj. Radila kao novinar, urednik i dramaturg za novine, radio, televiziju i pozorište, a kao scenarista i koautor učestvovala je u više televizijskih i scenskih projekata u Srbiji i BiH. Autor je komada za decu: Kiša (Pozorište „Boško Buha“, Beograd 2014), Bubamarac (Pozorište lutaka „Pinokio“, Beograd, 2017. i Zagrebačko kazalište lutaka, Zagreb, 2019), Čudotvorno kresivo (Malo pozorište „Duško Radović“, Beograd, 2019), Nevaljalac iz kamina (AZIU „Peripetije“, Niš, 2018) i Plavi maslačak (Nagrada „Zmajevih dečjih igara“ za monodramu za decu, 2017); drama: Mrki ponedeljak, Odvratna priča, Beli kos, Ista pesma, Marko Kraljević (GD „Filip Višnjić“, Istočno Novo Sarajevo, 2012); romana: As u kategoriji zgaženih (Priština, 1998) i Lena (Beograd, 2006).
Trenutno je urednik dečje literature u Niškom kulturnom centru, gde od 2022. godine vodi radionicu kreativnog pisanja za decu „Mali kružok“. Član je Udruženja dramskih umetnika Srbije i Udruženja dramskih pisaca Srbije. Trenutno živi i piše u Nišu.

IGOR BURIĆ (Tuzla, 1976), novinar i pozorišni kritičar novosadskog dnevnog lista Dnevnik. Diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Trenutno piše master rad iz psihologije na Fakultetu „Lazar Vrkatić“ u Novom Sadu. Još kao student filozofije pisao i objavljivao tekstove o teoriji i kritici kulture, novim medijima, književnosti, muzici, pozorištu, filmu, interdisciplinarnim umetničkim formama. Od 2003. piše i pozorišnu kritiku, čime nastavlja veliku tradiciju lista u kojem se zaposlio 2002. godine. Pored rada u Dnevniku, piše članke, intervjue, kritike kao povremeni saradnik pozorišnih časopisa Scena i Ludus, ali i za druge štampane i internet medije. Uređivao je časopis Interzone Festivala aktuelne muzike, Bilten Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine, Bilten Stanar Grupe za konceptualne politike i Centra za nove medije kuda_org. Moderisao razgovore u programima Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, Festivala profesionalnih pozorišta Srbije, Festivala savremenog pozorišta Desire Pozorišta „Kostolanji Deže“ Subotica, Sterijinog pozorja i BITEF-a.
Predsedavao je žirijem Festivala prosfesionalnih pozorišta Vojvodine, žirijem Međunarodne asocijacije pozorišnih kritičara/ IACT na Sterijinom pozorju u Novom Sadu i na sarajevskom MESS-u.
Sa Vladimirom Kopiclom bio je koselektor 54. Sterijinog pozorja.
Član je Udruženja pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije.
Za pisanje i druga profesionalna postignuća dobio je godišnju nagradu lista Dnevnik 2004. i 2017. godine. Priznanje van kuće u kojoj radi dobio je 2005, kada je dobio nagradu Fondacije „Konrad Adenauer“ Novosadske novinarske škole za najbolje mlade novinare.
Na 59. Sterijinom pozorju (2014), dobio je Sterijinu nagradu za pozorišnu kritiku „Miodrag Kujundžić“, jedno od najvećih priznanja u kulturi Srbije.
Piše pesme, svira i peva u bendu Moram pitati Igora.

ŽIRI NOVINARA

BORKA TREBJEŠANIN, Politika, Beograd

TATJANA NJEŽIĆ, Blic, Beograd

MILJANA NIKOLIĆ, Belami, Niš