INTERVJU: NEBOJŠA BRADIĆ

Narodno pozorište Niš gostuje 19. februara u Zvezdara teatru sa predstavom „Limunacija“, koja je nastala po tekstu Dušana Kovačevića u režiji Nebojše Bradića. Predstava ispituje mentalitet naših ljudi i prikazuje sve teškoće koje nastaju kada u našem društvu treba da dođe do nekih promena. O predstavi „Limunacija“ smo razgovarali sa rediteljem Nebojšom Bradićem.

 

Komad Dušana Kovačevića nastao je pre četrdeset godina i rađen je po motivima pripovetke Stevana Sremca „Limunacija na selu“. Na koji način je izvorna pripovetka izmenjena u ovom komadu?

Sticajem okolnosti, tu predstavu sam gledao u Jugoslovenskom dramskom pozorištu daleke 1979. godine, u režiji našeg velikog reditelja Dejana Mijača. Priča o učitelju Sreti i narodu, samo je metafora jednog mogućeg odnosa između lidera i naroda. To je priča o tome ko je, kako i zašto odgovoran prema promenama, duhu inovacija i nečemu što treba da unese novi kvalitet u određenu sredinu. Kada smo se našli pred istim naslovom u Narodnom pozorištu Niš, želeli smo da na svoj način izoštrimo idejnu osnovu, koju je dao Kovačević u svom komadu prema Sremčevoj priči. Uspeli smo da aktuelizujemo situaciju, bez da smo je prebacili u neko drugo vreme i druge okvire, već upravo korišćenjem te epohe.

 

Koju epohu predstava obuhvata?

Radi se o vremenu druge polovine 19. veka, tačnije vremenu u kojem dolaze napredne ideje Svetozara Markovića i ruskih prosvetitelja. S jedne strane je konzervativna sredina, a s druge, nove ideje. Sremac je bio prilično konzervativan i negovao rigidan odnos prema promenama što je prisutno i u njegovoj „Limunaciji“. Dušan Kovačević u svom komadu napisanom po motivima Sremčeve pripovetke ukazuje na strah od promena i nespremnost za njih, kao najveći problem svakog društva. U njegovom fokusu je to sagledano kao negativna strana našeg mentaliteta, što prepoznajemo i posle sto dvadeset godina od nastajanja Sremčeve pripovetke, odnosno četrdeset godina od nastajanja Dušanovog dramskog teksta. Ova komedija spada u one komade kojima Dušan Kovačević „potkazuje život“, a zbog kojih publika hrli u pozorište.

 

Da li ste zbog toga predstavu žanrovski odredili kao „gorku komediju“?

Gorka komedija bi bio mogući žanr ovog komada jer ima i elemente satire i komedije mentaliteta. Verujem ipak da smo otišli korak dalje i napravili grotesku, koja će ukazivati na te porazne psihološke elemente kako pojedinca, tako i grupe, kao na najveću prepreku u razvoju i transformaciji društva.

 

U predstavi „Limunacija“ lik Sreta, koga tumači glumac Dejan Cicmilović, pokušava nešto da promeni. Kako ostali likovi reaguju na tu ideju?

Nažalost, i tada i sada okruženi smo ljudima koji samo žele da vide kakvu konkretnu dobit mogu da imaju ukoliko podrže određenu ideju. Sama ideja praktično ih ne zanima. Sreta sa snažnim nadahnućem nosi određenu vrstu revolucionarnog zanosa i volje za promenama u toj sredini, i snagom svoje idealizacije pokreće jedan broj ljudi koji ga sledi. Ali, negde usput, ti ljudi gube i obezvređuju Sretinu ideju koja se odnosi na budućnost čitave zajednice, okreću se i pohlepno grabe isključivo interes za sebe. Tu ja vidim problem i aktuelnost ovog naslova, njegovu univerzalnost i svevremenost.

 

Zbog čega kod nas postoji konstantno zaziranje od promena?

Zbog straha i duboke inferiornosti, što vodi zatvaranju u odnosu na druge koji su otišli napred. Tako smo postali jedno zatvoreno društvo koje nije ušlo na pravi način u demokratiju, već je ostalo zaglavljeno između predrasuda, polupismenosti, konzervativnih vrednosti i mentaliteta okovanog naizmeničnim smenjivanjem megalomanskih ideja sa osećanjem progonjenosti i ugroženosti. Između svih tih prepreka teško je uspostaviti i održavati kontinuitet vizionarske akcije i naprednog razvoja.

 

Da li je naš mentalitet u celosti nesklon promenama ili postoje neke frakcije koje ipak pokreću nove ideje?

Da nema nikakvih promena, verovatno bismo i mi hodali u istim suknenim pantalonama u kojima hodaju Sremčevi junaci. Vrednosti koje društvo treba da ima, donose pojedinci. Računati na to da u društvu imamo sto posto svesnih pojedinaca koji čine narod i koji će biti faktor razvoja, nemoguća je misija. U procentima, to je mnogo manje od pedeset posto ljudi koji su zaista spremni da idu napred, rizikuju i trpe poraze. Ponekad mi se čini da takvih ljudi ima onoliko koliko i prstiju na našim rukama. Međutim, hiljade ljudi koji danas na ulicama Srbije traže promene, predstavljaju ozbiljnu poruku i daju jasan, ohrabrujući odgovor na ovo vaše pitanje.

 

Predstava „Limunacija“ je premijerno izvedena 1. decembra u niškom Narodnom pozorištu. Kakvi su dosadašnji utisci i komentari?

Publika je izvanredno prihvata, dobro reaguje, smeje se, prepoznaje, komentariše. Nama je bilo posebno važno da predstava igra u Zvezdara teatru, pozorištu u kome živi opus Dušana Kovačevića. Želeli smo da tom opusu priključimo i tako sačuvamo ovu pomalo zaboravljenu komediju.

 

Izvor: Zvezdara teatar


Scroll