српски
Олга Одановић: “Позориште је огледало живота и неопходно је свима”
Љубав на први поглед, овако бисмо могли описати сусрет Олге Одановић и “Театра на раскршћу”. Ниш је већ имао места у њеном срцу пошто је део живота провела у Алексинцу, а на Летњој позорници добијала аплаузе и награде, а сада се ту “угурало” и Народно позориште. Посебно је срећна, каже, што је у Ниш баш са представом “Ћелава певачица” Јагоша Марковића, њеног великог пријатеља који јој много недостаје и који је био један од “стубова позоришне уметности”.
Олга Одановић никог не оставља равнодушним, небитно да ли прича са малих екрана, великог платна, “дасака које живот значе” или приватно. То се уверила и нишка публика пете вечери петог фестивала “Театар на раскршћу”, а да бисмо заокружили симболику броја пет – била је за петицу.
Први пут је на још младом фестивалу, а жели му да заједно прослављају и велике јубилеје.
– Мени је увек пуно срце када видим представе из региона и да је то један интернационални фестивал. Срећна сам, Ниш мора да има један озбиљан позоришни фестивал. Надам се да ће овај фестивал да траје јако дуго, да ћемо да славимо неке лепе јубилеје. Апсолутно подржавам сваку врсту ангажовања у смислу организације. Позориште је неопходно свима, без обзира ком слоју припадате. Позориште је огледало живота, ствар која указује на многе ствари које живимо. Мислим да свака врста фестивала, поготово у Нишу, који заслужује, апсолутно подржавам и надам се да ћете трајати јако дуго – каже Олга Одановић.
Олга и Ниш су снажно повезани, живела је и школовала се у оближњем Алексинцу, а на Филмским сусретима је имала бројне филмове, али и награде.
– Емотивно сам везана за Ниш. Волим Ниш и волим да дођем. Волим да будем и на филмском фестивалу, а и овај позоришни ми је посебно драг. Морам да нагласим што сам посебно срећна што смо у Нишу са “Ћелавом певачицом” мог омиљеног редитеља и пријатеља Јагоша Марковића – додаје Олга Одановић.
О Јагошу Марковићу, њеном великом пријатељу и редитељу чији је рад поштовала и волела, Олга Одановић је причала са посебним емоцијама, не штедећи лепе речи и са мало кнедли у грлу.
– Цела постава од нас шесторо у “Ћелавој певачици” су велики љубитељи Јагошевог позоришта. Има их много, али нас шесторо смо посебно везани за Јагоша. Не кажем да смо само ми његови, али ми смо велики љубитељи Јагошевог позоришта. Много има људи који су га волели, на моју велику радост. Срећна сам што сам живела у Јагошево време. Срећна сам што сам га упознала, што смо заједно стасавали и као људи и ја као глумица, он као редитељ. Стварно смо били нераздвојни од треће године Академије где ме је и први пут и видео на испиту Античке трагедије, играла сам Медеју и од тада се више нисмо раздвајали. Било је и представа које су биле мање добре, али је зато Јагош направио представе за памћење, вансеријске и које ће се апсолутно памтити дуго, дуго, дуго. То су неке неизбрисиве ствари. Хвала му на томе. Он ме је научио шта је позориште, да се радујем када дођем у позориште, научио ме је много тога. Имала сам дивног професора Миленка Маричића, који је био изванредан педагог, али када се појавио Јагош и пракса у позоришту и рад са њим, дошле су ми многе добробити што се тиче моје глумачке каријере, али и његове редитељске – рекла је глумица.
За њега Олга Одановић каже да је био “стуб позоришне уметности” и сада тај стуб недостаје. Живеће Јагош дуго док год су његова дела на позоришним сценама и док има овакве велике људе који о њему преносе најлепше приче.