Први пут на “Театру на раскршћу” је изведена једна представа из Словеније, а ту част “пробијања леда” имало је Словенско народно гледалишче из Нове Горице. Други, страни језик, показало се много пута, није баријера у позоришту, већ додатни изазов и можда прилика за откривање нових поука и порука, а позришна публика у Нишу сложиће се да слованчки језик није нешто страно или далеко. Нарочито ако на даскама видимо добро познату борбу за оно што морално, етички и што прија души и срцу.

Таква је “Антигона” театра из Нове Горице чија је управница Мирјам Дрновшчек, добро познато име у позоришној уметности Словеније. Идеја “Театра на раскршћу” је, сматра Мирјам Дрновшчек, добра и за позориште и за уметност.

– Сваки позоришни фестивал је веома важан, јер публици доноси свеж увид у позоришно стваралаштво ван свог локалног окружења, а истовремено – ако је позориште одраз живота – и увид у шира друштвена збивања. Наравно, позориште не нуди одговоре, али отвара питања и размишљања, која остали медији у ери неолибералног капитализма све више сужавају ка слепом конзумеризму и потрази за срец́ом тамо где је човек никада нец́е нац́и, тј. у новцу и материјалним стварима. Фестивал доноси управо супротно, доноси дружење, размишљање и креирање идеја, кроз које се изнова и изнова рађа нешто лепо, што нас изнутра прави богатије – сматра Мирјам Дрновшчек.

Једна од идеја овог фестивала који сада има своје пето издање јесте повезивање позоришта из различитих градова и земаља, а то је добро за развој позоришне уметности, сматра Дрновшчек.

– Ово је одлична идеја, јер фестивал омогуц́ава не само сусрет и сучељавање различитих концепата извођења, вец́ и рефлексију позоришног стваралаштва, које је потребно сваком позоришту и сваком ствараоцу – каже управница словеначког театра.

Иако постоје супротне тероије, Мирјам Дрновшчек сматра да грчким трагедијама можемо приступити модерним схватањима.

– Мислим да се, нажалост, човек из историје ништа не учи, можда и зато што имамо „кратко“ памц́ење. Лично мислим да када бисмо више пажње обрац́али на искуства из прошлости, данас би у свету било мање терора и патње. Док човек не буде у стању да промени своје обрасце понашања, историја ц́е се понављати. Могли бисмо много да научимо из грчких трагедија, тако да их морамо ставити на позорницу изнова и изнова – сматра Мирјам Дрновшчек.

Постоји много Антигона данас, истиче Мирјам, као и борба против земаљских закона који нису у складу са оним неписаним законима, који се осећају душом.

– Понављам, нажалост, из историје се ништа не учи. Понављамо исте грешке јер пратимо превише ума, који увек делује из ега, а недовољно нашег срца. Срце никада не лаже јер кроз њега душа говори – закључује Мирјам Дрновшчек.

Душа је говорила и са сцене Народног позоришта у Нишу кроз представу “Антигона”. А душа, нарочито последњих деценија, има много тога да каже, срце да пренесе, а остаје нам да се надамо да има ко да чује.


Scroll