српски
Изложба фотографија и плаката поводом градске славе Свети цар Константин и царица Јелена, 3. јун 2025.
Изложба фотографија и плаката поводом градске славе Свети цар Константин и царица Јелена, 3. јун 2025.
ПРЕГАЛНИЦИ ПОЗОРИШТА НИШКОГ
(Позориште у успону – први део)
Аутор изложбе: Тамара Милосављевић,
књижничар Народног позоришта Ниш
КАТАЛОГ ИЗЛОЖБЕ
- Михаило Димић, први управник Синђелића. Уље на платну, рад Катарине Филиповић.
- Стеван Сремац, гимназијски професор и писац, један од оснивача позоришта Синђелић.
- Олга Илић, снимљена у Нишу на дан свог јубилеја 6. марта 1934. године.
- Олга Илић, једна од најдаровитијих српских глумица, дебитовала на сцени „Синђелића“ 1894, глумила у Нишу од 1898, 1910-1912,
1932-1934, члан позоришта у Београду, Осјеку, Скопљу и Новом Саду.
- Коста и Мила Делини са Олгом Илић, у Нишу 1910. године.
- Александар Миливојевић, глумац, редитељ и веома успешан управник позоришта „Синђелић“ 1892-1900, заслужан за развој нишког позоришта.
- Катица Лазић, интерпретатор хероина и трагичних ликова на нишкој сцени. На слици као Византена у истоименј драми од Сурдаке Е. Пола, 1909. године.
- ,,Ивкова слава“ на сцени Позоришта моравске бановине између два рата… Слева: Никола Димић, Гојко Глигоријевић, Жарко Јоковић, Живојин Вучковић и Миомир Андрић.
- Димитрије Гинић, глумац и редитељ нишког позоришта (1912-1915), као Хаџи Замфир у „Зони Замфировој“, 1924. године.
- Сима Бунић, глумац, позоришни писац и управник позоришта „Коста Трифковић“ од 1912 – 1915. године.
- Димитрије Нишилић, (1873 – 1906) путујући глумац и управник. Рођен у Нишу, дебитовао као статиста на сцени „Синђелића“ 1891, касније повремени члан нишког позоришта.
- Душан Цветковић – чика Дуца у улози ивка у „Ивковој слави“. Глумац, управник, писац и редитељ Народног позоришта Моравске бановине.
- Глумци позоришта Синђелић, а дан венчања Богобоја и Катице Руцовић, Ниш, 4. октобар 1893. године.
- Богобој Руцовић, један од највећих глумаца српске позоришне прошлости. Уметнички успон започео на сцени „Синђелића“
1893 – 1897, касније првак Народног позоришта у Београду.
- Глумци Синђелића, с лева: Стеван Jовановић, Љубица Јовановић, Вилма Хет и Љубица Jовановић – Дада 1906. године.
- Млена Филиповић (1897 – 1971) као Хасанагиница, у Нишу, 1936. године.
- Љубица Красић, чланица Нишког градског повлашћеног позоришта, 1923 – 1926. године.
- Мила Делини (1879 – 1972) као Хасанагиница на сцени позоришта „Синђелић“ у Нишу, 1908. године.
- Коста Делини (1868 – 1916) одличан карактерни глумац, редитељ, позоришни писац и педагог, заслужни управник „Синђелића“
(1905 – 1912).
- Ликови из комада „Ивкова слава“ Стевана Сремца. Оригинални цртежи: Стеван Никшић –Лала. Факсимил.
- Стеван Никшић – Лала, предавач и сликар, један од оснивача Синђелића а од 1891. и члан сталне управе позоришта у техничко-уметничком одсеку
- Ансамбл Нишког позоришта из 1920. године са управником Љубомиром Рајачићем – Чвргом ( у средини са орденом).
- Милорад Петровић (1864 – 1928), учитељ у Сићеву и позоришни дилетант. Инспиратор оснивања позоришта „Синђелић“ 1887, касније истакнути глумац у Народном позоришту у Београду и редитељ у Скопљу. На слици као Ђидо.
- Ансамбл Народног позоришта Моравске бановине са Добрицом Милутиновићем као кућним гостом, 1933. године.
У доба цара Конастантина – Наисус је имао и позориште!
Бар тако сведочи адвокат Бора Гојковић у предговору књизи „50 позоришних година у Нишу“. Наиме, он наводи да је почетком 20. века био на студијама у Греноблу и да је тамо у богатој Универзитетској библиотеци имао увид у занимљив путопис.
На жутом овешталом пергаменту ове књиге био је француски и латински текст, одштампан у 16. веку, мада написан у 4.
Безимени писац из Галије је бележио своје путничке доживљаје, па се 381. године (44 године након Константинове смрти) нашао најпре у Медијани, где је срдачно дочекан и најбоље угошћен, а затим је, прешевши преко моста на десну обалу реке, ушао у Ниш кроз источну капију града.
Између осталог, описивао је и позориште у тадашњем Нишу:
За њега каже да је у виду потковице положено у увалу под брегом. Седишта су у позоришту постављена степенасто, амфитеатрално, од глатког мермера; не каже колико их је било, само напомиње да је позоришна зграда велика…
И заиста, од војничког утврђеног прелаза римских легија, Наисус се расцветао у културни град на раскршћу две велике цивилизације – грчке и римске, па је и могао имати тако лепу и сигурно богато украшену позоришну зграду.
Историчар Јован Никиски наводи да су 609. Обри и Словени заузели Наисус и до темеља га разорили. Тада је страдала лепа Медијана, уништени су сви храмови, тргови, стадиони и позориште. Тако је уништено прво велико нишко позориште и скоро пуних 13 векова град ће бити без њега.
Након ослобођења Ниша од Турака 29. децембра 1877, Нишлије су биле у ишчекивању новог духа и нових стремљења – новог доба у животу града.
Први познати позоришни догађај забележен је 1883. године на плакату са насловом СВЕЧАНА ПРЕДСТАВА, која је изведена пригодно, поводом годишњице ступања у брак краља Милана и краљице Наталије Обреновић.
Наредних година у Ниш су долазиле путујуће позоришне трупе, које су наилазиле на задовољавајући одзив публике, те је њихово учестало присуство навело на размишљање нишке љубитеље позоришне уметности да и у Нишу оснују стално позориште.
У пролеће 1887, у Нишу је боравила позоришна трупа Драгутина Јовановића, а у Алексинцу Михаила Димића. Јовановић је отишао у Народно позориште у Београду, а Димић је од своје и његове трупе формирао прву нишку позоришну трупу. Идеју за оснивање позоришта дао је Милорад Петровић, тадашњи учитељ у Сићеву, а касније стални члан Народног позоришта у Београду. Поред грађана који су ушли у позоришни одбор, ту је био и Михаило Димић, кога су и поставили за првог управника.
Тако је 11. марта основано нишко позориште „Синђелић“. Прва представа била је „Српски ајдуци“ Ј. Ст. Поповића. Истакнути грађани, оснивачи нишког позоришта, између осталих били су и Милорад Петровић, учитељ у Сићеву, гимназијски професори Стеван Сремац, Стеван Никшић Лала, Спира Калик, војни чиновник Ђорђе Протић и други.
Кроз историју свог развића, више пута је мењало назив: 1912 – Коста Трифковић, 1921 – Повлашћено градско позориште, 1929 – Народно позориште Моравске бановине, 1941 – Обласно народно дрзавно позориште, 1942 – Обласно моравско народно позориште, да би 1945. године добило назив Народно позориште у Нишу.
Позориште је жив организам, зато што га стварају и чине људи, свештеници богиње Талије, сви они људи који на било који начин допринесу магији стварања на сцени и у корист сцене, и зато је ово само први део изложбе о поклоницима позоришне уметности и великанима позоришта у Нишу.
Изложба под називом „Прегалници позоришта нишког – позориште у успону“ представља материјална сведочанства у виду фотографија оснивача „Синђелића“, истакнутих глумаца и заслужних управника тога времена, као и плаката из периода настајања нишког позоришног живота 1883, па све до тридесетих година прошлог века. Глумци и управници тога времена на сцену су доносили ликове из светске и домаће књижевности, са изузетном преданошћу и упорношћу одржавали нишко позориште, које се тих година више пута гасило услед материјалне оскудице. Али, неуништиво какво и јесте, позориште се увек изнова обнављало и то захваљујући управо овим позоришним посленицима, овим позоришним светитељима, чијом заслугом Ниш данас има и предиву позоришну зграду и Народно позориште у њој, које наставља њихово посланство и прегалаштво.
Тешко је било тих година стварати позориште. Често је преживљавало исувише тешке дане… кад није било средстава – позајмљивали су, кад није било кулиса – за ноћ би их сашили, кад није било превоза – ходали су теглећи кофере… Све у славу имена нишког позоришта „Синђелић“ и у чврстом уверењу да стварају позоришну историју. И створили су је!
На нама је да, након 138. година од оснивања позоришта, гајимо културу сећања и будемо свесни шта су нам ови прегалници оставили у наслеђе, да га са поштовањем чувамо, унапређујемо и будемо достојни наследници њихових величина.
Хвала им!
