српски
Тања Бошковић: “Заборављамо да је уметност веома важна духовна делатност”
Тања Бошковић: “Заборављамо да је уметност веома важна духовна делатност”
Амелија, Елизабет Блејк, Грета Гарбо, Шарлота, Фема или Сара Бернар различите су улоге, сензибилитети и особине, али истом енергијом, квалитетом и посвећеношћу их је публици доносила јединствена Тања Бошковић. Мало је правих епитета за глуму, а још мање за дух и шарм који је прате. А таква је дошла и у Ниш на фестивал “Театар на раскршћу” где нема представу у такмичарском делу, не, она има једну коју изводи два пута за нишку публику.
Пети фестивал у Нишу дао јој је јединствену прилику, каже, што никад није досад имала.
– Врло је важно да добијемо прилику да видимо о чему се размишља у другим позориштима, у чему публика ужива. Обрадовала ме је “Антигона” прве вечери, потпуно је другачији садржај. То је све важно, а први пут имам прилику да видим друге представе као учесник на фестивалу, иако моја представа није у такмичарском делу. Немамо више толико пуно прилика да путујемо, нарочито по територији бивше Југославије јер журим да одем у Јужну Америку, Аустралију, на далеке дестинације у страху да нешто не пропустим епохално што се дешава и онда не видим словеначку, црногорску или херцеговачку представу – каже Тања Бошковић.
Значај фестивала “Театар на раскршћу”, сматра Тања Бошковић, није само у томе што ће публика у Нишу видети представе из других земаља.
– Важно је да се и ми који се бавимо позориштем видимо шта све људе, до којих можемо да дођемо, интересује. То морају и писци, управници позоришта, продуценти да раде, да прате шта ће се радити и са пажњом представити будућој публици – каже Тања Бошковић.
Развој позоришта и значај током претходних векова и година нам је добро познат, оно што је нејасно, али и за бригу, јесте будућност театра и уметности.
– Стално мислимо о публици средином овог века, које ћемо им садржаје нудити. Бојим се да се све не претвори у забаву, пуку забаву. Користећи садашње могуће технологије, мислим да од позоришта не правимо више од позоришта оно што је субверзивна активност у односу на оно шта је политика. Политика је велики противник уметности. Тако се мени чини. Не заборавите да сам ја неко ко је одрастао у 20. веку, а формирао укус на литературе 19. века. Сасвим сам пасе. Оно што је садржај што се сада нуди, нисам очарана. Нисам очарана ни због начина, брзине којом се приступа. Уметност је једна веома важна духовна делатност. То заборављамо. Уметност смо претворили у робу и то у робу од које ћемо добијати профит. Таквог начина се гадим. Праштајте што кажем, непримерено је свечарској атмосфери у којој треба да прође фестивал. Стрепим и као родитељ – додаје.
Нада постоји.
– Компиковано је и уздам се у Бога да ће се будући људи од духа бавити позориштем као начином катарзе, да људи не подлегну филозофији “у се, на се и пода се”. Бојим се да идемо у том правцу – каже Тања Бошковић.
У Ниш је дошла са представом “Успомене Сара Бернар” Џона Марела, а тај комад ће је одвести и у Канаду.
– Припремамо се и за велику турнеју по Канади током које ћемо извести представу пред ћерком аутора Џона Марела, који се упокојио 2019. године. Играћемо пред публиком и за њу и то ми је толико драго јер је радила као асистент свом оцу и гледала је многа извођења. Ово извођење које је изузетно режирала Сташа Копривица ће отворити другачији поглед на тај комад и врло сам узбуђења и радосна – истиче глумица.
Сару Бернар су описивали као “божанство и као бесмртну”, славили су је као највећу драмску уметницу њеног времена. Знајући ово, потпуно је био и јасан избор Тање Бошковић да је представи на позоришној сцени.