српски
ИНТЕРВЈУ – БРАНИСЛАВ МИЋУНОВИЋ, ПОЗОРИШНИ РЕДИТЕЉ
Дугогодишњи професор глуме на Факултету драмских уметности у Београду и на Факултету драмских уметности на Цетињу, позоришни редитељ који је са успехом режирао у свим позориштима у региону, Бранислав Мићуновић, ове године се на фестивалу „Театар на раскршћу“ представља комадом „My name is Goran Stefanovski“ у извођењу Драмског театра из Скопља.
Међутим, Мићуновићева повезаност са Нишом датира још из времена када је у Нишу успешно режирао неколико позоришних комада, међу њима и „Коштану” доневши нишком театру и највећи број награда, да би се 2019. поново вратио у Ниш где је био члан стручног жирија, првог и другог фестивала „Театар на раскршћу“, директно учествујући у настајању фестивала који повезује балкански културни простор. Ових дана, поново на сцени нишког Народног позоришта режира и то комад „Ноћна фрајла“, по мотивима драма једног од најзначајнијих драмских писаца Србије, Александра Поповића.
Две године сте били део стручног жирија „Театра на раскршћу“, каква искуства носите из тог периода?
Идеја о формирању фестивала „Театар на раскршћу“ се одмах после првог издања показала као одлична. Фестивал сличног профила не постоји на овим просторима, а мој ангажман у жирију сам доживео као подршку фестивалу. Видим да је селекција све боља, све значајнија и мислим да ће са овим издањем фестивал стати на ноге. Ово је вредан колектив и перспектива фестивала је врло добра.
На који начин је пандемија корона вируса утицала на позоришне ствараоце?
Пандемија је поколебала многа становишта, променила начин живота, али је изазвала и бројне реакције уметника. Позоришним колективима је у овом периоду било веома тешко и пандемија је озбиљно утицала на промишљања уметника.
Сва три издања фестивала обележили су ауторски пројекти. И ваша режија комада „My name is Goran Stefanovski“ урађена је према ауторској адаптацији текста који потписује Бранислава Илић. Шта су данас ауторски пројекти у позоришту?
Ауторски пројекат заправо редитељ покрива у скоро свим елементима, па често и сам ради на форми текста који реализује. То није ништа ново у позоришту, али ми је драго да ауторских пројеката има све више. Инспирација неком темом која се у великом проценту не ослања на драмско дело, временом заправо постаје искључиви ауторски став, где редитељ ради све елементе представе. Волим ту врсту позоришта и мислим да је та врста ауторских, редитељских читања пресудна у театру. Када у представи не видите такав дискурс, онда ту нешто није у реду. Ја заговарам позориште које афирмише писца, али заговарам и онај театар где редитељска идеја не мора бити упакована у некакве формуле, нити пак у некакве предрасуде шта је писац хтео да каже.
Колико је било захтевно и изазовно радити на пројекту „My name is Goran Stefanovski“ ?
Мој доживљај Северне Македоније и пријатељство са Гораном Стефановским ме је навео да се одлучим за режију представе која је заправо мој лични омаж покојном пријатељу. У сарадњи са драматуршкињом Браниславом Илић, која је сјајно ауторски адаптирала текст, направио сам конструкцију од седам драма које чине једну целину, са заједничком темом. Пут представе је добар и надам се да ће је добро прихватити и нишка публика.
Са нишким ансамблом припремате комад „Ноћна фрајла“, по мотивима драма Александра Поповића, да ли ће и то бити омаж великом драмском писцу?
Како год окренете, кад вас фасцинација једним писцем веже, али и дугогодишње пријатељство, онда то јесте једна врста омажа. Трудићу се да у ову представу, заједно са нишким ансамблом и мојим сарадницимама, пренесем све оно што сам сазнао и осећам о Александру Поповићу, али бих волио и да публика разуме његову херметичност.
Миљана Николић