Гостовање представе ,,Иваново самоубиство”

 

Градско позориште ,,Семберија” из Бијељине гостује у Народном позоришту Ниш са представом ,,Иваново самоубиство” у недељу у 20 часова. Представа је рађена по драмском тексту А. П. Чехова ,,Иванов”, а адаптацију и режију потписује Давид Алић.

 

Играју:

Иван (Иванов) – Иван Петровић

Миона (Ана Петровна) – Миона Марковић

Мирна (Зинаида Савишна/Боркин) – Мирна Јовановић

Михаило (Шабељски) – Михаило Максимовић

Маја (Саша) – Маја Новаковић

Лимун (Лебедев) – Ненад Благојевић

Душан (Љвов) – Душан Ранковић

Вања (Бабакина/Косих) – Вања Кртолина

 

Представа траје 4 сата и има 3 паузе од 15 минута.

У представи се користи стробоскоп те није препоручљиво људима који болују од епилепсије.

 

Где почети?

Вероватно од питања које и Чехов поставља: Да ли ће Вам бити жао ако умрем?

И заиста, у том питању се крије још једно суштински људско питање данашњице – да ли тренутно живимо у емпатијској катаклизми? Највећа зависност једног људског бића је од другог људског бића, али све више стичем осећај да, услед понижавајућег медијског материјала који нам се пласира (а наш је избор да ли ћемо га прихватити или не) почињемо да уживамо у људској несрећи, а све чешће и у људској смрти. „Навукли“ смо се на смрт, а човек није створено биће да може сам.

Где је запело?

Опет се реферишем на Чехова: Да ли ми заиста мислимо да се разумемо?

Не. Никада се нисмо разумели и никада се нећемо разумети, али сви стремимо ка истом – истини. Но, да ли је наше сазнање о неразумевању довољно да престанемо да се слушамо и да уопште покушавамо да се разумемо? Истина је много, свако има своју, али човек није предодређен да спозна истину (тада се све завршава), што не значи да треба одустати од трагања за њом. И зато је запело онда када смо дозволили себи да одустанемо од човека. Када смо постали сувишни једни другима.

Где се завршава?

Све је почело мишљу и све ће се завршити у мисли. Бити сувишан човек значи бити неразумљив никоме и онда је логичан сплет да сувишан човек оконча свој живот, да изврши самоубиство. И многи би пре осудили тај чин, него што би се потрудили да га разумеју и да се запитају да ли су можда они криви. И да би нам било лакше да скинемо кривицу са себе, претвараћемо се да нам је жао што је неко умро. Какав врхунац малоумности. Један живот тако мало звучи у односу на цео космос, али тај један живот у себи има цео један космос. И тај један живот је најважнији од свега. Сачувајмо га.

Космос је састављен од бесконачно много коначних ствари.

Ова представа је посвећена свим људима који су одузели своје животе и налазе се у неким, нама недокучивим, космосима.

Давид Алић, редитељ

 

Цена карте је 500 динара, а са попустом за студенте, ђаке и пензионере је 300.

---