Опасне везе

Опасне везе (Les Liaisons dangereuses, 1782) je култни епистоларни роман, једно од најпровокативнијих дела европске књижевности 18. века. Аутор романа Пјер Шодерло де Лакло (Pierre Choderlos de Laclosе (1741–1803) био је француски официр, писац и мислилац просветитељског доба. Иако је током живота написао више дела, Опасне везе  остале су његово најзначајније и најутицајније књижевно остварење. Роман је по објављивању изазвао снажне полемике и скандале због отвореног приказа сексуалности, манипулације и моралног расула аристократије пред Француску револуцију. Лаклоово дело данас се тумачи као немилосрдна критика друштва старог режима, али и као психолошки прецизна студија моћи, жеље и деструктивне интелигенције.

Кроз мрежу писама, аутор разоткрива лицемерје аристократског друштва, у коме завођење постаје оружје, а емоције средство манипулације.

Сценска верзија најчешће се ослања на драматизацију Кристофера Хамптона, једну од најизвођенијих савремених адаптација овог романа, која је доживела бројна извођења на најзначајнијим светским сценама – од Лондона и Париза до Бродвеја. Хамптонова драматизација послужила је и као основа за чувену филмску екранизацију из 1988. године Dangerous Liaisons.

Прича прати опасну игру Маркизе де Мертеј и Виконта де Валмона, двоје изузетно интелигентних и морално немилосрдних заводника, који сплетке, интриге и љубавне преваре користе као средство моћи. Њихова игра, започета из досаде и сујете, прераста у трагедију у којој сви учесници постају жртве сопствених поступака.

Опасне везе су кроз историју доживеле бројне позоришне и филмске адаптације. Дело и данас остаје актуелно као немилосрдна студија о моћи, манипулацији, еросу и паду моралних вредности.

РЕЧ РЕДИТЕЉА

Опасне везе Крисофера Хемптона, по роману Шодерлоа де Лаклоа, једно је од највећих дела, ако не и највеће светско књижевно дело о манипулацији, спелткама и погубном дејству таквог понашања на људске живота. Људска душа је као неки запис, и у њу се утискује све што је човек мислио, чинио и осећао.Са тог записа тешко се бришу греси почињени спрам другог, а још теже они почињени спрам себе самог. Сваки пут кад смо издали чисту љубав, сваки пут кад смо егоизам претпоставили емоцији и емпатији, бесповратно се окрњио део нас. Искупљење за такве душевне злочине могуће је само кроз велико духовно подвижништво, а ликови овог комада нису духовна бића. Они су припадници једног привилегованог сталежа, који своје огромно богатство и доколицу троши на забаву и на бескрајно емотивно и сексуално међусобно поигравање. Зато је њихове заједничка судбина – као сталежа – и запечаћена историјски, иако се овај комад не бави директно њоме. Након краја радње ове драме доћи ће Француска револуција и у крви окончати бахате привилегије ових људи. Оно чему нас уче Опасне везе, дубоко моралистичка прича, резонира кроз све епохе – манипулација емоцијама је неопростив грех, злочин који се не може искупити и хибрис који води у пропаст. На сцени пред нама дефилују моћни, лепо обучени, богати и дубоко несрећни људи, чије је егзистенцијално, погонско гориво сујета. На сцени ћемо 31. јануара гледати како су ови ликови научили тешке лекције о дубокој девијантности својих живота пуних лажи и сплетки. Који од њих су ипак доживели катарзу, макар кроз неминовност смрти која је донела покајање, а који су остали у лимбу свог нарцизма као у пакленом простору наспрамних огледала, у коме не постоји ништа сем безбројних одраза сопствене несреће и самоће, тема је представе која ће изаћи пред нишку публику.

БИОГРАФИЈА РЕДИТЕЉА

Рођен  је 1978. године у Београду. Завршио је Позоришну режију на Факултету драмских уметности у свом родном граду. Више од петнаест година професионално је активан на позоришним сценама у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини и Аустрији. Радио је у Београдском драмском позоришту, Битеф театру, Народном позоришту у Београду, Атељеу 212, Малом позоришту „Душко Радовић“, Драми и опери „Мадленијанум“, Црногорском народном позоришту, Мостарском театру младих, Босанском народном позоришту у Зеници, Театру Nestroyhof-Hamakom и Hundsturm театру у Бечу, као и у низу других позоришта. Девет година предавао је на Факултету драмских уметности у Београду.

Режирао је текстове значајних класичних и савремених писаца. Неке од драма које је поставио на сцену су: Медеја, материјал, Хајнера Милера, Прометеј у оковима Есхила, Ифигенијина смрт у Аулиди Еурипида, Учене жене Молијера, Госпа од мора Ибзена, минијатуре Самјуела Бекета…. Од савремених текстова режирао је драму Господин Филипа Лолеа, Лице од пламена Мариуса фон Мајенбурга, Мали Геза Јаноша Хаја, У самоћи памучних поља  Бернарa Мари Колтеса, Ласице Бојане Мијовић, Rest in peace Јетона Незираја, Млијеко у праху Драгане Трипковић, Пупољци Сање Домазет (по мотивима поезије Васка Попе), Смећарник Косте Пешевског и многе друге. Са својим представа учествовао је на многобројним фестивалима, од којих су најзначајнији: Фестивал „Јоаким Вујић“, МЕСС, Битеф фестивал, Југословенски позоришни фестивал у Ужицу, Фестивал босанско-херцеговачке драме, Бијенале црногорског театра… Двоструки је добитник награде за најбољу режију на Фестивалу „Јоаким Вујић“, а једанпут на Фестивалу савремене босанско-херцеговчке драме. Награду за најбољу режију добио је и на Фестивалу праизведби у Алексинцу.

Живи, углавном, у Београду.