Како вам драго

У сарадњи Народног позоришта у Нишу, Крушевачког позоришта и Интернационалног Нишвил џез театарског фестивала настала је представа „Како вам драго“, чије ће премијерно извођење бити 2. 8. 2019. на „Нишвилу“.
Ова романтична, пасторална комедија настала око 1600. год. прати судбину двоје заљубљених младих, који су протерани из својих домова – Орланда је отерао зли старији брат, а Розалинду стриц, који је присвојио двор њеног оца. Не знајући једно за друго, са својим пратњама обоје траже уточиште у Арденској шуми, где се већ налази протерани Розалиндин отац. Девојка је прерушена у младића Ганимеда, што доводи до нових комичних обрта. На крају се све ипак завршава општим помирењем и венчањем четири пара.
Кроз причу о сукобу завађене браће Шекспир промовише људске вредности попут братске љубави, толеранције и заједништва, где сваки проблем бива превазиђен, а негативни ликови се преобразе у добре највеличанственијом од свих чаролија – искреном љубављу.

Реч редитеља
“ЦЕО СВЕТ ЈЕ ПОЗОРНИЦА, ГДЕ ЉУДИ СВИ ГЛУМЕ; СВАК СЕ ПОЈАВИ ТУ И ОДЕ, И ОДГЛУМИ У СВОМ ЖИВОТУ УЛОГЕ МНОГЕ.”

Никита Миливојевић један је од водећих српских позоришних редитеља .
”Ангажованошћу својих представа обележио је деведесете године у српском театру, а смелим и новим читањем класике увео га у нови век .”
Добитник је свих релевантних позоришних признања за режију у својој земљи, (награде Бојан Ступица , више Стеријиних награда, Битефове, награде критике поз. часописа »Сцена », годишњих награда: Народног позоришта, Југословенског Драмског поз. Града –театар Будва, позоришта Душко Радовић, Шабачког позоришта ”Љубиша Јовановић”, СНП/Нови Сад, и многих других на Фестивалима широм Србије: Крагујевац, Јагодина, Вршац, Шабац, Земун, Нови Сад, Младеновац …

У заједничкој анкети позоришних критичара представа ”Бановић Страхиња’’, у режији Никите Миливојевића, проглашена је најзначајнијим остварењем 90/тих година у српском театру.

По мотивима књиге ’’New York – Београд ’’ Д. Микље, написао сценарио и режирао играни филм ’’Јелена, Катарина, Марија’’ . (N.York 2008-2009)*

Од 1997. каријеру паралелно остварује у Грчкој . Представа ”Злочин и казна ” у театру ”Аморе” проглашена је културним догађајем године у Атини, за ”Три сестре ”(театар ”Катја Дандулаки”) добија награду за најбољу режију.
Режирао је за Атински летњи фестивал: у Делфима и Епидаурусу .

Поред Грчке режирао је у: Шведској, Словенији, Македонији, Турској, Немачкој, Италији, Кипру, Великој Британији, САД…
(Калдерон, Шекспир, Есхил, Софокле, Аристофан, Чехов, Булгаков, Пинтер, Т. Ман, Брехт, H. Muller, Ружевич, Витрак, Јонеско, Бонд, Бекет, Стопард, Метерлинк, Сартр, Стриндберг, Ибсен, Бергман, Wилдер, А. Милер, Достојевски, Црњански, Андрић) .

1996-2004. Редовни професор на одсеку глума/режија, Академија уметности, Београд

2005-2009. Директор Београдског интерационалног театарског Фестивала ( БИТЕФ ) и Театра ”Битеф” .

2009. Редовни професор на одсеку глума/режија, Академија уметности, Нови Сад.

2014. Оснивач је и директор Шекпир фестивала у Србији .

Живи и ради у Београду и Атини .

Литературе: Волк Петар, Илузије на Цветном тргу, Museum of Theatre art in Serbia, Београд 1997, паге 370; 45. Стеријино позорје, Стеријино позорје, Нови Сад 2000;

Вилијам Шекспир (1564—1616) енглески песник, драмски писац и глумац, сматра се највећим светским писцем на енглеском језику.

Опус Шекспирових дела која су сачувана до данас састоји се од 38 позоришних комада, 154 сонета, две дуге наративне и неколико других поема. Његови позоришни комади су преведени на све живе језике и приказују се свуда у свету чешће него било који други.

Између 1585. и 1592. започео је успешну каријеру у Лондону као глумац, писац и сувласник глумачке дружине „Људи лорда Чамберлена“, касније познатију као „Краљеви људи“. Године 1599. неколико глумаца из дружине подигли су своје сопствено позориште на јужној обали Темзе и назвали га Глоуб (енгл. Globe).

Шекспир је највећи део свог опуса написао између 1590. и 1613. Његова рана дела су углавном комедије и историје, родови које је он уздигао до савршенства до краја 16. века. Затим је писао трагедије до отприлике 1608. У том периоду су настали „Хамлет“, „Краљ Лир“ и „Магбет“, драме које се убрајају у најбоље светске позоришне комаде. У свом позном периоду писао је трагикомедије и сарађивао са осталим драмским писцима.

Шекспир је био угледан песник и позоришни писац још за живота, али његова репутација није достигла данашње размере пре 19. века. Романтичари су нарочито истицали Шекспирову генијалност, а викторијанци су га славили готово као идола. Од 20. века, свевремена и увек актуелна Шекспирова дела се стално приказују у различитим културним и политичким контекстима широм света.

Сва Шекспирова дела су преведена на српски.

Трагедије: Ромео и Јулија (1593), Тит Андроник (1594), Јулије Цезар (1599), Троил и Кресида (1601—1602), Хамлет (1602), Отело (1604), Краљ Лир (1605), Магбет (1606), Антоније и Клеопатра (1607), Кориолан (1608), Тимон Атињанин (1608).

Комедије: Узалудни љубавни труд (1590), Два племића из Вероне (1591), Комедија неспоразума  1593—1594), Сан летње ноћи (1594), Млетачки трговац (1595), Укроћена горопад (1596), Много вике ни око чега (1599), Веселе жене виндзорске (1599), Богојављенска ноћ (1599—1600), Како вам драго (1600), Све је добро што се добро сврши (1602—1604), Мера за меру (1604), Перикле (1608), Цимбелин (1610), Зимска прича (1610), Бура (1611).

Историјске драме: Краљ Хенри VI (1591), Краљ Ричард III (1593), Краљ Ричард II (1594), Краљ Џон (1594), Краљ Хенри IV (1596—1597), Краљ Хенри V (1599), Краљ Хенри VIII (1612).

Песме: Сонети (писани између 1595 и 1599, објављени 1609), Венера и Адон (1593), Отмица Лукреције (1594), Страствени ходочасник.