Један Едип

Фокусирајући се на душу и најдубље облике психичког и емотивног функционисања човека, аутор добро познати мит о Едипу преиспитује и осветљава из нове перспективе, проналазећи узрок његове зле судбине не у инцесту, већ у давном злочину његовог оца Лаја.
Представа утемељена на овој причи и сама наводи гледаоце да преиспитају и преиспитују и сопствене митове.

Армандо Насименто Роза (Евора, 1966) један је од најигранијих савремених драмских писаца у Португалу, есејиста, писац либрета и професор драматургије и естетике на Факултету за позориште и филм у Амадори. Докторирао је позоришну књижевност на Универзитету Нова у Лисабону. Написао је тринаест позоришних комада: Гојанија или једна нова Пандорина кутија, Лианор у Земљи без батерија (за децу), Евнух Инеш де Кастро, Један Едип: сабласна митодрама у једном чину, Аудиција са Дејзи уживо у „Морској боци”, Норија и Прометеј: ватрене речи, Марија Магдалена: гностичка фабула, Тунел пацова, Последњи Хипатијин час, Офелијин кабаре, Замрзнута Антигона, Лианор и кинеска лутка (за децу), Посета у затвору или Последња проповед Антонија Виеире, за коју је 2008. године добио награду за драму града Албуфеире. Добитник је и више других књижевних награда. Драме су му преведене на енглески, шпански, а сада и на српски језик.

Југ Ђорђевић – рођен у Врању. Основно и средње образовање завршава у родном месту. Прву професионалну режију потписује у позоришту “Бора Станковић” у Врању, текст Тијане Грумић “Кеплер 452-б”. За исту представу Тијана и Југ поделили су специјалну награду на Фестивалу “Јоаким Вујић” у Новом Пазару. Представа се нашла у главној селекцији Стеријног позорја 2018 године. Те исте године режира у Народном позоришту у Ужицу комад Огњена Обрадовића “Како одржавати фикус”, а драмом “Триптих о радницима”(Сара Радојковић, Страхиња Маџаревић и Тијана Грумић) у његовој режији отвара се ново Градско позориште у Чачку. Децембра исте године режира комад “Dolce vita” Јелене Палигорић у Опери и позоришту “Мадленианум”. Почетком 2019. године у Народном позоришту у Краљеву режира комад “Сумња” Джона П. Шенлија. Исте године на Фестивалу “Јоаким Вујић” у Краљеву добија специјалну награду за режију за представе “Сумња” и “Триптих о радницима”. Премијером представе “Нечиста крв” Боре Станковића у његовој режији и драматизацији Тијане Грумић, отвара се нова зграда позоришта “Бора Станковић” у Врању.

Реч редитеља

Мит (Mythos) – стварни или измишљени наратив (прича) који се обраћа свести једног народа путем одређених друштвених и културних образаца или снажних колективних осећања (укључујући предрасуде и сл.). У тренутку када наративи било које врсте почињу да преузимају примат у друштву, те само друштво почне да их слепо прати и следи, потребни су нам механизми који исте те наративе деконструишу или доводе у питање. Управо то Армандо Насименто Роза ради у својој митодрами “Један Едип”. Дело, које у својој суштини преиспитује прастаре митове и доводи у питање актере истих на начин на који нисмо до сада имали прилике да видимо. Роза изводи из контекста актере тих великих митова – Јокасту, Едипа, Тиресију – и ставља их у контекст “афтерлифе-а” тј. безвременог и савременог/свеопште присутног.

Тијана Грумић (1993) је драмска списатељица и драматуршкиња. Њени драмски текстови извођени су у Српском народном позоришту у Новом Саду, позоришту Атеље 212 у Београду, позоришту ”Бора Станковић” у Врању, као и Градском позоришту у Чачку. Као драматуршкиња радила је на пројектима у позориштима широм Србије. Добитница је награде ”Јосип Кулунџић” Факултета драмских уметности у Београду, награде ”Борислав Михајловић Михиз” за целокупно драмско стваралаштво, као и неколико награда за драмске текстове. Селекторка је Фестивала еколошког позоришта за децу и младе у Бачкој Паланци, а осим рада у позоришту, већ неколико година је ангажована у раду Истраживачке станице Петница.

Велимирка Дамјанови

Рођена 1993. године у Лозници. Дипломирала 2016. на Факултету примењених уметности у Београду. Учествовала је на Прашком квадријеналу у оквиру секције “Show and tell” 2015. године. Ауторка је костима за представе “Нечиста крв” ( Позориште “Бора Станковић”, Врање, 2019), “Сумња” (Краљевачко позориште, Краљево, 2019), “Како одржавати фикус” ( Народно позориште Ужице, 2018), “Кеплер 452-б” (Позориште “Бора Станковић”, Врање, 2018). На последња три поменута пројекта потписује и сценографију заједно са редитељем Југом Ђорђевићем. Поред позоришта, бави се и осталим пољима у оквиру визуелне уметности. Живи и ради у Београду.

Јулија Ђорђевић је вокалиста и флаутиста. Рођена је у Врању, где је завршила Основну и Средњу музичку школу “Стеван Мокрањац”. Дипломирала је на Факултету за музичку уметност у Скопљу. Од свог најранијег детињства глуми и пева у позоришним представама, истражује музику и звук у разним облицима, посвећујући пажњу новим начинима слушања и креирања музике. Компонује музику за децу. Држи музичке радионице за децу и компонује примењену музику. Ради и живи у Словенији.