Olga Odanović: “Pozorište je ogledalo života i neophodno je svima”

Ljubav na prvi pogled, ovako bismo mogli opisati susret Olge Odanović i “Teatra na raskršću”. Niš je već imao mesta u njenom srcu pošto je deo života provela u Aleksincu, a na Letnjoj pozornici dobijala aplauze i nagrade, a sada se tu “uguralo” i Narodno pozorište. Posebno je srećna, kaže, što je u Niš baš sa predstavom “Ćelava pevačica” Jagoša Markovića, njenog velikog prijatelja koji joj mnogo nedostaje i koji je bio jedan od “stubova pozorišne umetnosti”.

Olga Odanović nikog ne ostavlja ravnodušnim, nebitno da li priča sa malih ekrana, velikog platna, “dasaka koje život znače” ili privatno. To se uverila i niška publika pete večeri petog festivala “Teatar na raskršću”, a da bismo zaokružili simboliku broja pet – bila je za peticu.

 

Prvi put je na još mladom festivalu, a želi mu da zajedno proslavljaju i velike jubileje.

– Meni je uvek puno srce kada vidim predstave iz regiona i da je to jedan internacionalni festival. Srećna sam, Niš mora da ima jedan ozbiljan pozorišni festival. Nadam se da će ovaj festival da traje jako dugo, da ćemo da slavimo neke lepe jubileje. Apsolutno podržavam svaku vrstu angažovanja u smislu organizacije. Pozorište je neophodno svima, bez obzira kom sloju pripadate. Pozorište je ogledalo života, stvar koja ukazuje na mnoge stvari koje živimo. Mislim da svaka vrsta festivala, pogotovo u Nišu, koji zaslužuje, apsolutno podržavam i nadam se da ćete trajati jako dugo – kaže Olga Odanović.

 

Olga i Niš su snažno povezani, živela je i školovala se u obližnjem Aleksincu, a na Filmskim susretima je imala brojne filmove, ali i nagrade.

– Emotivno sam vezana za Niš. Volim Niš i volim da dođem. Volim da budem i na filmskom festivalu, a i ovaj pozorišni mi je posebno drag. Moram da naglasim što sam posebno srećna što smo u Nišu sa “Ćelavom pevačicom” mog omiljenog reditelja i prijatelja Jagoša Markovića – dodaje Olga Odanović.

 

O Jagošu Markoviću, njenom velikom prijatelju i reditelju čiji je rad poštovala i volela, Olga Odanović je pričala sa posebnim emocijama, ne štedeći lepe reči i sa malo knedli u grlu.

– Cela postava od nas šestoro u “Ćelavoj pevačici” su veliki ljubitelji Jagoševog pozorišta. Ima ih mnogo, ali nas šestoro smo posebno vezani za Jagoša. Ne kažem da smo samo mi njegovi, ali mi smo veliki ljubitelji Jagoševog pozorišta. Mnogo ima ljudi koji su ga voleli, na moju veliku radost. Srećna sam što sam živela u Jagoševo vreme. Srećna sam što sam ga upoznala, što smo zajedno stasavali i kao ljudi i ja kao glumica, on kao reditelj. Stvarno smo bili nerazdvojni od treće godine Akademije gde me je i prvi put i video na ispitu Antičke tragedije, igrala sam Medeju i od tada se više nismo razdvajali. Bilo je i predstava koje su bile manje dobre, ali je zato Jagoš napravio predstave za pamćenje, vanserijske i koje će se apsolutno pamtiti dugo, dugo, dugo. To su neke neizbrisive stvari. Hvala mu na tome. On me je naučio šta je pozorište, da se radujem kada dođem u pozorište, naučio me je mnogo toga. Imala sam divnog profesora Milenka Maričića, koji je bio izvanredan pedagog, ali kada se pojavio Jagoš i praksa u pozorištu i rad sa njim, došle su mi mnoge dobrobiti što se tiče moje glumačke karijere, ali i njegove rediteljske – rekla je glumica.

 

Za njega Olga Odanović kaže da je bio “stub pozorišne umetnosti” i sada taj stub nedostaje. Živeće Jagoš dugo dok god su njegova dela na pozorišnim scenama i dok ima ovakve velike ljude koji o njemu prenose najlepše priče.

---