Tanja Bošković: “Zaboravljamo da je umetnost veoma važna duhovna delatnost”

Tanja Bošković: “Zaboravljamo da je umetnost veoma važna duhovna delatnost”

Amelija, Elizabet Blejk, Greta Garbo, Šarlota, Fema ili Sara Bernar različite su uloge, senzibiliteti i osobine, ali istom energijom, kvalitetom i posvećenošću ih je publici donosila jedinstvena Tanja Bošković. Malo je pravih epiteta za glumu, a još manje za duh i šarm koji je prate. A takva je došla i u Niš na festival “Teatar na raskršću” gde nema predstavu u takmičarskom delu, ne, ona ima jednu koju izvodi dva puta za nišku publiku.

 

Peti festival u Nišu dao joj je jedinstvenu priliku, kaže, što nikad nije dosad imala.

– Vrlo je važno da dobijemo priliku da vidimo o čemu se razmišlja u drugim pozorištima, u čemu publika uživa. Obradovala me je “Antigona” prve večeri, potpuno je drugačiji sadržaj. To je sve važno, a prvi put imam priliku da vidim druge predstave kao učesnik na festivalu, iako moja predstava nije u takmičarskom delu. Nemamo više toliko puno prilika da putujemo, naročito po teritoriji bivše Jugoslavije jer žurim da odem u Južnu Ameriku, Australiju, na daleke destinacije u strahu da nešto ne propustim epohalno što se dešava i onda ne vidim slovenačku, crnogorsku  ili hercegovačku predstavu – kaže Tanja Bošković.

 

Značaj festivala “Teatar na raskršću”, smatra Tanja Bošković, nije samo u tome što će publika u Nišu videti predstave iz drugih zemalja.

– Važno je da se i mi koji se bavimo pozorištem vidimo šta sve ljude, do kojih možemo da dođemo, interesuje. To moraju i pisci, upravnici pozorišta, producenti da rade, da prate šta će se raditi i sa pažnjom predstaviti budućoj publici – kaže Tanja Bošković.

 

Razvoj pozorišta i značaj tokom prethodnih vekova i godina nam je dobro poznat, ono što je nejasno, ali i za brigu, jeste budućnost teatra i umetnosti.

– Stalno mislimo o publici sredinom ovog veka, koje ćemo im sadržaje nuditi. Bojim se da se sve ne pretvori u zabavu, puku zabavu. Koristeći sadašnje moguće tehnologije, mislim da od pozorišta ne pravimo više od pozorišta ono što je subverzivna aktivnost u odnosu na ono šta je politika. Politika je veliki protivnik umetnosti. Tako se meni čini. Ne zaboravite da sam ja neko ko je odrastao u 20. veku, a formirao ukus na literature 19. veka. Sasvim sam pase. Ono što je sadržaj što se sada nudi, nisam očarana. Nisam očarana ni zbog načina, brzine kojom se pristupa. Umetnost je jedna veoma važna duhovna delatnost. To zaboravljamo. Umetnost smo pretvorili u robu i to u robu od koje ćemo dobijati profit. Takvog načina se gadim. Praštajte što kažem, neprimereno je svečarskoj atmosferi u kojoj treba da prođe festival. Strepim i kao roditelj – dodaje.

 

Nada postoji.

– Kompikovano je i uzdam se u Boga da će se budući ljudi od duha baviti pozorištem kao načinom katarze, da ljudi ne podlegnu filozofiji “u se, na se i poda se”. Bojim se da idemo u tom pravcu – kaže Tanja Bošković.

 

U Niš je došla sa predstavom “Uspomene Sara Bernar” Džona Marela, a taj komad će je odvesti i u Kanadu.

– Pripremamo se i za veliku turneju po Kanadi tokom koje ćemo izvesti predstavu pred ćerkom autora Džona Marela, koji se upokojio 2019. godine. Igraćemo pred publikom i za nju i to mi je toliko drago jer je radila kao asistent svom ocu i gledala je mnoga izvođenja. Ovo izvođenje koje je izuzetno režirala Staša Koprivica će otvoriti drugačiji pogled na taj komad i vrlo sam uzbuđenja i radosna – ističe glumica.

 

Saru Bernar su opisivali kao “božanstvo i kao besmrtnu”, slavili su je kao najveću dramsku umetnicu njenog vremena. Znajući ovo, potpuno je bio i jasan izbor Tanje Bošković da je predstavi na pozorišnoj sceni.

---