српски
Интервју са Миодрагом Динуловићем
РАД ЈЕ СКРАЋЕНИЦА ОД РАДОСТ
Редитељ Миодраг Динуловић о представи ,,Гласине”
Миодраг Динуловић
Фотографија, извор: Краљевачко позориште
Миодраг Динуловић, позоришни редитељ и управник Краљевачког позоришта, говори нам о гостовању представе ,,Гласине” и о сарадњи са Народним позориштем Ниш.
Искористили смо прилику и да га упитамо за поруку коју би упутио младим људима, као некога ко је посебно заинтересован за њихов положај, а чије су представе намењене деци и младима биле награђиване много пута на фестивалима.
Ово је прво гостовање представе ,,Гласине” након премијере. Како се осећате поводом тога?
Вечерашње гостовање је за нас посебно због тога што је ово премијера Уроша Милојевића у његовом родном граду и у позоришту у коме он сада игра као млади глумац. Дивно је што је много колега вечерас било са нама, што су остали да честитају свом младом колеги и другим колегама из представе. Моја осећања су изузетно помешана, јер мене за ову кућу везују и неке личне успомене. Мој прадеда Радивоје Динуловић је отворио ову зграду 1900 и неке, када је она отварана оваква каква је данас, а потом је мој деда Предраг Динуловић био редитељ и директор позоришта 1946. године, чини ми се. Моја бака Радмила Динуловић је била глумица овог позоришта, тако да ово позориште памтим још из детињства. Вечерас, седећи у сали, гледајући тај портал иза кога је представа позоришта које водим, проживљавам помешана осећања. Ја се ту налазим и као управник једне куће која гостује, али и као дечак од 12 година, који се поново сећа тог портала и неких других глумаца и сценографија које сам имао прилике да видим, а нека лица колега у дворани су лица која сам као дечак упознао. Мој први, јако давни контакт са Нишем, али и данашњи сусрет представе ,,Гласине” Оље Ђорђевић, која није била у могућности да нам се придружи, са нишком публиком, која је френетичним аплаузом поздравила нашу представу, за мене је још један тријумф позоришта и пријатељства. У овом тренутку сам изузетно задовољан и срећан и хвала управнику Спасоју Миловановићу зато што настављамо сарадњу између две куће.
А када сте и како започели сарадњу са Народним позориштем Ниш?
Сарадњу смо започели копродукцијом представе ,,Лекција”, коју је отворио господин Марјан Тодоровић, као гостујући глумац. То је прва сарадња Краљевачког и Нишког позоришта. Надам се, када се скину коронарне мере и када нам буде дозвољено да поново имамо публику на сцени, да ћемо ,,Лекцију” обновити и наставити и да ће се и неке друге представе, и Нишког и Краљевачког позоришта, наћи и на једној и на другој сцени. Овај свет је позорница, што би рекао Шекспир, и цео један свет у шаку стане, и ако међусобно не сарађујемо ми у Србији и са српским позориштима ван Београда, мислим да нема будућности. Будућност је у сарадњи, у размени и у пријатељству, и чини ми се да ће то спасити позориште и спасити свет.
У сарадњи је кључ! Осим обнове представе ,,Лекција”, да ли већ сада имате у плану нешто следеће?
Да, али у овој години која је започела свакако не, али причамо о могућности сарадње две куће и мене као редитеља, зато што позоришта у копродукцијама нужно граде и велике представе. Наша вечерашња представа није копродукција, али имамо госте из других градова. Наша кућа има само пет запослених глумаца, од којих је вечерас играло њих четворо, а сви остали су нам гости ̶ од Новог Пазара, Ниша, Београда, Јагодине, Суботице, тако да смо ми отворени ка неким новим, младим глумцима из морања, што би рекли, јер немамо свој стални ансамбл. Драго ми је да Нишко позориште, захваљујући једној новој политици куће, покушава да нађе простор и место за младе људе, међу којима сте и Ви. Да им омогућава да нађу своју прву шансу, да се запосле у струци и да позориште подмладимо и да га освежимо. До пре годину дана нисмо имали шансе да запослимо младе људе. Ево, сада седимо у кројачници. У Србији имамо мало позоришних мајстора, кројача, шминкера, власуљара, умиру нам занимања зато што не могу да се подмлађују. Одгледао сам прилог на Јутјубу о вашем кројачу који је овде дошао случајно, као младић, и остао је целу каријеру. Дивна је та идеја да промовишете и људе који су не само на сцени него и иза сцене, у маркетингу, у продукцији представа, у изради представа. Мислим да ћемо сарађивати у оној мери у којој препознамо шансе, а препознавање шансе је одлика добрих продуцената, те стога верујем да ћемо и Спасоје и ја показати своје добре продуцентске намере и да ћемо сарађивати и даље.
Када сте се већ дотакли младих људи, а неко сте ко има дугогодишњу каријеру и искуство, шта бисте поручили управо младим људима који трагају и боре се за своје место под звездама?
После мојих 20 година каријере и после мојих трагања и као редитеља и сада као управника, мислим да је поред амбиције потребно и стрпљење. Мислим да је кључ у томе да не треба жалити за оним што нисте добили нити бити гневан на оне који су добили, јер ако нисте добили, то није било ваше. А све што добијете као шансу искористите максимално и немојте жалити за оним што је прошло и чекати нешто светло што ће доћи, већ користите реални тренутак да направите најбоље. Из епизоде може да се извуче највећи софт, јер заиста нема малих улога, има много малих глумаца, и треба мотивисати себе да у општем стању безнађа, које понекад уме да наступи код свих нас, нађемо то неко мало светло радости у послу. Ја сам имао неку своју сентенцу да је рад скраћеница речи радост. Ако у раду нема радости, неће бити ни успеха. Успех наше представе ,,Гласине” и многих представа у Краљеву је у томе што смо успели да нађемо радост у раду и да људе које окупимо на пројекту заразимо вирусом позоришта, не короне, и да их заразимо енергијом редитеља које доводимо. Не дозволите никоме да вам убије радост у послу. Биће много тешких тренутака, али биће и лепих, и нека ови лепи некако пониште оне ружне. Шекспир би рекао да у свакој трагедији има зрно смеха и у свакој комедији мора постојати трагични моменат, тако да је и у животу све то микс, али од нас зависи, заиста ̶ какве су ти мисли, такав ти је живот, какав ти је став, такав ти је посао.
Сјајне поруке! Мислим да су ове речи неопходне младим људима и да је важно да их чују. Можемо ли да направимо неку корелацију овога што сте рекли са вечерашњим гостовањем представе у којој игра неколико младих људи са старијим колегама?
Вечерашња представа и успеси младих колега који играју у њој показују да су они искористили на прави начин своју шансу и мислим да ће им се и овим извођењем отворити неки нови послови. А кад ставе текст испред вас, ви не знате шта ће од тога бити. Та енергија и вера је важна. Треба се концетрисати на то што добијемо, да с пуном радошћу, пуном вером и снагом изгурамо тај задатак.
Аутор: Станислава Петровић