српски
English
СТРУЧНИ ЖИРИ
Проф. др Ненад Новаковић, експерт за електронске медије и менаџмент у култури (БиХ)
Проф. мр Жанина Мирчевска, драматуршкиња, драматичарка и професорица на УЛ АПРФТ (Словенија)
Татјана Радишић, костимографкиња (Србија)
Душан Ковачевић, глумац и уметнички директор ЈУ Градског позоришта у Подгорици ( Црна Гора)
Васил Василев, редитељ и управник Националног театра “Иван Вазов” у Софији (Бугарска).
Проф. др НЕНАД СТОЈАНА НОВАКОВИЋ, рођен 06.11.1960. год. у Гoрњим Вијачанима код Прњавора. Редовно завршавао све нивое образовања. Поносан што је био стипендиста Титовог фонда. Досадашњи живот посветио раду у медијима, култури и ваздухопловству. Редовни професор универзитета, предавач на више факултета, оснивач и директор најреспектабилније високошколске установе у БиХ Бањалука колеџ (Banja Luka College BLC) и декан Факултета за медије ИУТ. Аутор шест књига, учесник више десетина научних и стручних конференција и скупова, аутор и коаутор више од сто стручних и научних текстова. Оснивач и уредник часописа Став, Актуелности и Агон, председник Удружења издавача Републике Српске, председник Етичког комитета Удружења новинара Републике Српске, био председник Ваздухопловног савеза БиХ, директор Гласа Српске, Народног позоришта Републике Српске, директор Независне телевизије. Организатор више позоришних фестивала, члан жирија и учесник у селекцији фестивала и избору драмских и књижевних текстова. Уредио и потписао као издавач више од 2 000 наслова књига различитог садржаја. Активан у медијском, спортском и политичком животу БиХ, пилот и поносни отац два сина и деда два унука.
Проф. мр ЖАНИНА МИРЧЕВСКА је драматуршкиња, драматичарка и професорка на Академији за позориште, радио, филм и телевизију (АПРФТ), на државном Универзитету у Љубљани. На АПРФТ је продеканка за истраживачку и уметничку делатност и води Катредру за драмско писање. Као професорка је гостовала дужи период на различитим универзитетима у иностранству, међу којима су амерички универзитети у Ајови и Питсбургу (Iowa University и University of Pittsburg). Ауторка је драмских текстова који су наведени у националним и међународним антологијама. Њени драмски текстови су преведени на различите језике. Потписује драматургију и ауторске прераде драмских текстова, као и драматизације више од седамдесет позоришних представа изведених у Словенији и иностранству. Добитница је Грумове награде (награда за најбољи текст на словеначком језику), као и награде за драматургију на Међународном позоришном фестивалу МЕСС у Сарајеву.
ТАТЈАНА РАДИШИЋ, костимографкиња. Дипломирала је на Факултету ликовних и примењених уметности у Београду, у класи проф. Миланке Берберовић. Каријеру је започела у Србији, а једно време је живела и радила у САД. Дизајнирала је костиме за више од стотину позоришних представа, мјузикла и опера, али и за филм, телевизију и комерцијалне продукције у Србији и иностранству. Сарађивала је са позоришним компанијама: Disney world, Spertus музеј и Музеј савремене уметности у Чикагу, Proyect Y i Z (са Елтоном Џоном и Полом Сајмоном), Steppenwolf Theatre, Goodman Theatre, Court Theatre, Redmoon Theatre, Drury Lane Theatre, American Theatre Company…
Добитница је бројних признања: Стеријине награде за костимографско остварење у представи Петријин Венац на 64. Стеријином позорју, Награде за костимографско остварење у представи Кад би Сомбор био Холивуд, Фестивал балканског културног простора Театар на раскршћу у Нишу 2019, награде Ардалион на 23. Југословенском позоришном фестивалу у Ужицу 2018. за представу Кад би Сомбор био Холивуд, Годишње награде Позоришта на Теразијама за костиме у представи Фантом из опере, Награде за визуелност у представи Сонет 66 на међународном фестивалу 12. Јоаким Интерфест, Награде за најбољи костим на Фестивалу професионалних позоришта Војводине за представе Цезар и На Дрини Ћуприја, Награде за најбољу сценографију на Фестивалу “Јоаким Вујић” за представу Животињска фирма, Награде за најбољи костим у представи Зона Замфирова на Данима комедије у Јагодини, Награде за костим у представи Трпеле у Београдском драмском позоришту, Велике награде Србије за примењену уметност и дизајн за 2016. годину, Годишње награде УЛУПУДС-а за допринос и развој уметности у Србији за 2013/2014. годину, награде за костиме у филму Топ је био врео на Фестивалу националног филма у Сопоту – Софест, као и три номинације за престижну америчку награду Joseph Jefferson за најбољи дизајн костима у 2008, 2009. и 2010. години.
ДУШАН КОВАЧЕВИЋ, глумац и продуцент. Рођен 11.03.1981. године у Подгорици. Факултет драмских умјетности је завршио на Цетињу 2004. год. у класи проф. Бора Стјепановића.
Остварио је значајне улоге у преко тридесет представа, једанаест дугометражних и неколико краткометражних филмова, а играо је и у веома гледаним тв серијама.
Продукцијом се бави од 2012. године. Представа Маћадо Горана Ћетковића остварила је велики успех и одиграна је више од 100 пута; продуцира и серијал кратке форме под називом Крле са приземља, који је био емитован на РТЦГ. Већи успех му доноси први црногорски ситком Dojč Caffe. Копродуцент је друге сезоне регионално познате серије Беса, као и филмова Реална прича и Смрт дјевојчице са жигицама. Продуцирао је и режирао неколико рекламних и музичких спотова.
Добитник је неколико државних и иностраних награда: Награде за најбољу мушку улогу за представу План Б на МФМСM (БиХ), Награде за глумачко остварење у представи Докле поглед сеже на 41. Данима Фадила Хаџића у Загребу, награде „Мала лиска“ за улогу Смирнова у представи Медвјед на Регионалном фестивалу комедије у Мостару, Награде за допринос у развитку независне позоришне продукције у Црној Гори на Бијеналу црногорског театра 2012, за продукцију и улогу у представи Маћадо, Годишње награде Црногорског народног позоришта за глумачка остварења у представама, Конте Зановић, Расправа, Љубав, вјера, нада.
Глумац је и уметнички директор Градског позоришта у Подгорици.
ВАСИЛ ВАСИЛЕВ је познати бугарски редитељ и бивши заменик министра културе Бугарске. Био је дугогодишњи директор Драмског позоришта у Ловечу, а данас је управник Националног театра “Иван Вазов” у Софији (Бугарска).
Режирао је представе широм Бугарске: у Софији, Сливену, Ловечу, Враци, Силистри.
Неке од његових најзначајнијих представа су: Човек из Подолска, Серјожа је много глуп – Дмитриј Данилов, Дим неугашене цигарете, Карактеристике руске љубави – Александар Галин, Договор 2019 – Мајк Бартлет, Боинг Боинг – Марк Камолети, Острво робова – Пјер де Мариво, Емигрантски сан – Мате Матишић, Спасилац – Кирил Топалов, Тражи се нов супруг – Миро Гавран, Фолиранти ООД – Џон Патрик, Између две столице – Реј Куни, Осврни се у гневу – Џон Озборн, Брисел – Петја Русева, Архангел Михаил – Георги Марков, Подземни галебови – Алфонсо Вајехо.
У Народном позоришту Ниш режирао је Лице Александра Галина 2021. године.
Добитник је престижних награда за режију: „Бронзани витез“ на 13. МТФ-у, „Златни витез“ у Москви 2015. године, као и на IX Међународном фестивалу European Theatre Action– NETA у Враци 2019. године.
ОКРУГЛИ СТО КРИТИКЕ
МОДЕРАТОРИ ОКРУГЛОГ СТОЛА КРИТИКЕ
Оливера Милошевић, новинарка и театролошкиња, Београд
Бојан Муњин, новинар и позоришни критичар, Загреб
Оливера Милошевић, новинарка и театролошкиња, одговорна уредница Редакције за културу и уметност Културно-уметничког програма РТС-а. Дипломирала је новинарство на Факултету политичких наука у Београду и била на постдипломским студијама из области социологије културе и позоришта.
Новинарску каријеру започела је 1988. године у Беoградском програму РТС-а. Позориште је област коју прати од почетка каријере. Од 2000. године је одговорна уредница у Редакцији за културу Београдског и Јутарњег програма РТС-a. Од 2001. је уредница у Редакцији за културу и уметност РТС-а. Пуних 15 година била је ауторка, уредница и водитељка тв емисије Беокулт и ауторка рубрика о позоришту у истој.
Ауторка је, уредница и водитељка Хроника Битефа и бројних емисија из серијала ТВ фељтон – у којима представља рад значајних позоришних стваралаца.
Од оснивања је један од аутора и уредника емисије Културни дневник.
Од 1993. године је члан редакције позоришних новина Лудус, које објављује Савез драмских уметника Србије.
Ауторске текстове и интервјуе из области позоришта објављује у новинама, часописима и недељницима: Лудус, Сцена, Театрон, НИН, Грађански лист, Преступ, Европа, Недељник, ТФТ.
Ауторка је серијала Театрологике, који је посвећен истакнутим позоришним уметницима из региона и серијала Метаморфозе, посвећеног изузетним домаћим ствараоцима.
Ауторка је монографије Никита Миливојевић: Ја овде силазим и књига Театрологике 1 и 2.
Бојан Муњин (1954, Љубљана), новинар и позоришни критичар.
Факултет политичких наука завршио у Загребу.
Своје позоришне колумне писао је за ријечки Нови лист, сплитски Ферал трибјун, загребачко Казалиште, новосадску Сцену, сарајевске Дане, београдски НИН, Радио Загреб 3 и загребачки Аркзин. Данас своје критике објављује у загребачким Новостима – недељнику заједнице Срба у Хрватској, Културном додатку Политике и на Радио Београду 2.
Водио је многе позоришне округле столове, од Фестивала малих сцена у Ријеци, МЕСС-а у Сарајеву, БИТЕФ-а у Београду и Југословенског позоришног фестивала Без превода у Ужицу, до Будва Град Театра.
Живи у Београду и Загребу.
КРИТИЧАРИ – ОКРУГЛИ СТО КРИТИКЕ
Проф. др Миливоје Млађеновић, Сомбор, писац и театролог
Др Дејан Петковић, Ниш, театролог
Зорана Краљ, Подгорица, позоришна продуценткиња
Наташа Гвозденовић, Нови Сад, новинарка и позоришна критичарка
Др Сашо Огненовски, Битољ, позоришни критичар
Проф. др МИЛИВОЈЕ МЛАЂЕНОВИЋ, театролог, (Бијељина, 1959). Дипломирао и докторирао на Филолошком факултету у Београду. Био управник Народног позоришта у Сомбору (1989–2000), Српског народног позоришта у Новом Саду (2003–2009), директор Стеријиног позорја (2009–2012), уметнички консултант у Народном позоришту “Стерија” у Вршцу (2013–2015). Уметнички је руководилац Градског позоришта „Семберија“ у Бијељини. Ванредни је професор Педагошког факултета у Сомбору.
Осим стручних и научних радова из науке о књижевности и театрологије, пише и објављује драме, књижевну критику, есеје.
Студије: Сценске бајке Александра Поповића, Одлике драмске бајке, У замку замки – драмски поетнцијал поезије и прозе за децу, Интертeкстуална плетисанка – концепција драмског лика Лазе Костића.
Књиге драмских текстова за децу: Баш челик и друге за позорницу удешене бајке, Чудне звери на провери итд.
Селектор је Стеријиног позорја и био је селектор бројних значајних позоришних фестивала. У Шабачком позоришту изведена је његова комедија Рабле/Врлина/Грех, у Народном позоришту Сомбор драма Голубија времена (2016), Маестро (2017), Мразовић – дидактичка антидрама (2018), у Градском позоришту „Семберија“ у Бијељини (Република Српска) Комедија ометена у развоју, Кад сам био гарав у Позоришту младих у Новом Саду, а на сценама у Србији и региону играно је петнаестак његових драмских дела за децу.
Награде: Никола Петровић Пеца за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији, Октобарска награда Града Сомбора (2017) и др.
Др ДЕЈАН ПЕТКОВИЋ, театролог, (1972) дипломирао је на Филозофском факултету Универзитета у Нишу. На матичном факултету објавио је студију Комедиографија Александра Поповића и француска драмска авангарда (1998). Добитник је награде Наставно-научног већа за најуспешније дипломираног студента. Бави се драмским и сценаристичким радом. Аутор је сценарија за играно-документарне филмове Битка на Чегру (2006) и Црна зора (2007). Kреатор је драмског сценарија за државно обележавање 200 година од Чегарске битке (Народно позориште Ниш, 2009).
Добитник је награде Нишке арт фондације за драму Via Doloris (2007), награде за најбољи драмски текст на 5. Јоаким фесту у представи Одабрани и уништени (Народно позориште Ниш, 2008), као и награде Радио Београда за радио-драму Чудо на Босфору (2013). Добитник је повеље за изузетан допринос првом позоришном фестивалу балканског културног простора Театар на раскршћу (2019).
Теоријске радове о позоришту, драми, медијима и поп-култури, као и критичке текстове о текућој позоришној продукцији објављује скоро три деценије (Pressing, Градина, Нишки аналитичар, Театрон, Сцена). Докторску дисертацију Епске комуникацијске структуре у драмама Александра Поповића одбранио је 2020. на Факултету драмских уметности у Београду на студијском програму Теорије драмских уметности, медија и културе. Стеријино позорје објавило је 2021. године његову студију Постдрамско у поетици Александра Поповића у својој едицији за театрологију Синтезе.
ЗОРАНА КРАЉ, позоришна продуценткиња, рођена 1981. године у Подгорици. Дипломирала је продукцију на Факултету драмских умјетности на Цетињу. Радила је као новинар у дневном листу Побједа, као новинар, уредник и водитељ на телевизији. Од 2005. до 2016. године била је менаџер за односе са јавношћу Црногорског народног позоришта. Као ПР била је ангажована на разним позоришним фестивалима и пројектима (Међународни фестивал Котор арт, НЕТА фестивал, Бијенале црногорског театра, Програм развоја културе у општинама на сјеверу Црне Горе – Црна Гора једна културна адреса итд). Од 2016. до 2020. године била је директорка Црногорског народног позоришта. Ауторка је првог истраживања позоришне публике у Црној Гори – Истраживање драмске публике Црногорског народног позоришта (2013). Објавила је текстове у часопису за културу, умјетност и изведбене умјетности Гест. Ради у Црногорском народном позоришту као менаџерка за програмске политике и планирање.
НАТАША ГВОЗДЕНОВИЋ (1978) је новинарка и позоришна критичарка, пише текстове и позоришне критике за часописе и интернет портале који се баве театрологијом и театарском критиком у региону.
На интернационалном театарском фестивалу Месс у Сарајеву је добила награду Марко Ковачевић, коју додељује дирекција фестивала за серију критика објављених током фестивала на порталу Радио Сарајева.
Била је главна и одговорна уредница часописа Култура, који је био део пројекта Нови Сад – Европска престоница културе.
Део је пројекта Критичарски караван који је покренуло удружење позоришних критичара и театролога Србије. Члан је АICT-а (Међународног удружења позоришних критичара). Завршила је студије српске и упоредне књижевности.
Живи у Новом Саду.
Др САШО ОГНЕНОВСКИ, Рођен 1964 године у Битољу, где је и завршио основно и средње образовање. Дипломирао је 1987. године на Универзитету Св. Ћирила и Методија, на Факултету за драмске уметности. Магистрира 2002. на Институту за социолошка и политичко-правна истраживања на одсеку Комуникације и медија, а 2017. године на Институту за комуникације и медије на Правном факултету докторира на теми Oдноси са јавношћу и медији у Македонији. За време свог професионалног уметничког и научног живота радио је и на Педагошком факултету Универзитета Св. Климента Охридског у Битољу и као професор на Међународном славјанском универзитету “Гаврило Романович Державин”. Учествовао је на бројним симпозијумима и конференцијама у Гетеборгу, Ослу, Милану, Лондону, Бриселу, Братислави, Софији, Скопљу, Охриду, Битољу, Крушеву итд. Написао је више од педесет радова из области комуникологије, односа са јавношћу, педагогије, књижевности, културологије и позоришта.
Аутор је збирки поезије Лавина (1995), Плодови пакла (2014), Пустињски цвет (2015), Шума (2018), Мењање прошлости (2019); драма Тврђава и Туга (2016), драма за децу Обична бајка (2002) и Чаробни компас (2012), романа Сиви трг (2019) и Турнеја (2020). Превођен је на српски, енглески, арапски и албански језик. Бавио се и преводом са српског, хрватског, бугарског и енглеског језика. Члан је Македонског научног друштва, Интернационалног позоришног института и Међународне асоцијације позоришних критичара. За време свог професионалног рада бавио се и писањем сценарија и режирањем за телевизију. Пише позоришне, филмске и књижевне рецензије. Оснивач је и председник удружења за развој уметности и мултикултуралности Перун Aртис из Битоља. Уредник је међународног књижевног часописа Књижевни елементи и електронског књижевног часописа www.elementi.mk.
Живи и ради у Битољу.
ЖИРИ НОВИНАРА
Татјана Њежић, Блиц, Београд
Соња Тодоровић Шегрт, Радио Београд 2
Миљана Николић, Белами, Ниш
