Јуче је у Народном позоришту Ниш, са почетком у 11 часова, одржана прва читаћа проба за представу ,,Покојник“ Бранислава Нушића, коју режира Жељко Ђукић. Премијера представе планирана је за октобар месец у сезони 2021/2022.
За костим је задужена Наташа Ђукић, за сценографију Игор Васиљев, док је асистент сценографа Исидора Спасић, а асистент костимографа и сценографа Катарина Павловић. Лектор је Наташа Илић, а организатор Ивана Мадић.
У представи играју:
Александар Крстић- Павле Марић
Мирослав Јовић – Милан Новаковић
Александар Михаиловић – Спасоје Благојевић
Стефан Младеновић – Господин Ђурић (министров брат)
Милош Цветковић – Љубомир
Александар Маринковић – Анта
Маја Вукојевић Цветковић – Младена Ђаковић (новинарка)
Сања Крстовић – Рина
Јасминка Хоџић – Агнија
Катарина Арсић – Вукица
Катарина Митић Павловић – Ана/Софија (служавка)
Бранислав Нушић, наш ванвременски комедиограф, као позоришни писац има нарочитих заслуга. „Он је прави позоришни човек, више но ико пре њега, он разуме сценску вештину и познаје позоришни занат“, закључио је својевремено Јован Скерлић, као и то, да је током свог плодног стваралаштва „био омиљени забављач српске публике и готово сам, за дуго време, попуњавао српски театар“.
У прилог томе, осврћући се на репертоар нишке сцене од самог почетка „Синђелића“ 1887. до данас, говори и чињеница да су Нушићеви комади на нишкој позоришној сцени постављани више од сто двадесет пута.
Сагледавајући Нушићев стваралачки опус, увиђа се, да се пред крај живота враћао сатири. О Нушићевом „Покојнику“ Велибор Глигорић је написао: „ Док се на хоризонту оцртавала претећа најезда фашизма(…) Нушић је прешао седамдесету годину живота, прележао тешку болест из које се једва извукао. У таквој атмосфери пише комедију Покојник. Због тога је и добила вид укомпоновања комедије у друштвену драму и деловала и као драма, и као комедија“, за коју и сам Нушић каже да се „разликује од осталих, једном грубље израженом тенденцијом, извесним оштријим сенчењем у сликању наших друштвених прилика“.
„Нушић овога пута није скрио друштвену критику и хумор“, наводио је Глигорић „ него је отвореније и гласније иступио да на сцену изнесе пунију истину о насиљима над човеком, која се врше у капиталистичком друштву. Деловање силе власти је друштвено шире, овога пута директно уперено на човекову слободу и егзистенцију. Обесправљен је као грађанин и у тој мери обесправљен као човек да је и обезличен, излучен је из друштва, а излучен је и из живота. Човек који смета извршењу планова и интересу мора исчезнути са лица света било физички, било духовно. У томе се исказала и сила фашизма у односу на егзистенцију и личност човекову.“
Прво извођење комада „Покојник“ било је на сцени Народног позоришта у Београду, у јесен 1937. године, а исте сезоне 1937/38, постављен је и на нишкој сцени тадашњег Народног позоришта Моравске бановине и до краја 1941.године, када су чизме Хитлерових Немаца увелико газиле по новим позоришним даскама, тек отворене позоришне зграде, „Покојник“ је, пркосећи надолажећем фашизму, наново оживљавао и четири пута био постављан.
У послератном периоду постављен је једном, септембра 1946, у режији Јосифа Срдановића, а последњи пут је пред нишком публиком премијерно изведен октобра 1987. године, у режији Петра Зеца. У позоришној сезони 2021/22. године Народног позоришта Ниш, биће уписана седма поставка Нушићевог комада „Покојник“.