Позоришна инсталација за једног гледаоца ,,Хероји 4.33″ Народног позоришта „Јордан Хаџи Константинов – Джинот” из Велеса биће изведена вечерас 09. септембра и сутра 10.септембра у 20.00 и 22.00 у великој сали Официрског дома у оквиру пратећег програма фестивала ,,Театар на раскршћу”

 

ХЕРОЈИ 04:33

Радња: Сашо Димоски

Сценска режија: Дејан Дамјановски

Сценограф и дизајнер промо материјала: Филип Коруновски

Дизајн костима: Елена Вангеловска

Композитор: Сашко Костов

Видео дизајн: Данчо Стефков

 

Играју:

Васил Зафирчев

Исидор Јовановски

Кети Борисовска

 

Пројекат ХЕРОЈИ 04:33 је позоришна инсталација у којој смо, користећи различите медије у три различита, међусобно изолована простора, истраживали везу између присуства и одсуства, окарактерисаног у позоришту као медији. Гледаоцима, прописно заштићеним и вођеним један по један, као кроз музеј, биће представљени наши експонати, последњи преживели, пионири нове стварности. Реалност, која ће бити представљена у сваком од простора, је нека врста дистопијске стварности у којој се хуманизам повлачи пред сопственом супротношћу. Доживљај који гледалац има у инсталацији наликује на оне секунде пре почетка представе када се угасе светла, када је стварност око нас одсутна, а сценска стварност тек треба да буде приказана. Простор, костими и музика су у фукцији доживљаја овог међумомента између присуства/одсуства који траје скоро 13 минута, тачније три пута по четири минута и тридесет три секунде, као референца на чувену композицију Џона Кејџа.

Дејан Дамјановски

 

Страх од вируса је страшнији од самог вируса, за који се показало да је фаталан. Смрт је концентрисано присутна, приказана као лични губитак, као статистика епидемије. Од вируса се нема где побећи. Свеприсутан је. Власник је свакодневице. Има оних који га преживе, а има и оних који га не преживе. Бројеви смртних случајева су наш лични пакао. Сви знају бар некога ко је заражен. Иза некога увек постоји људско присуство. Опстанак барем једне врсте љубавног односа је угрожен. Заразно је. Прелазно је. Показало се да је фатално. Сви смо лично ангажовани. Вирус нас је парализовао страхом, са свим страховима кодираним у њему. Страх за опстанак. Страх од бола који ће се догодити и страх за сопствени живот. Полудели смо од бриге једних за друге. Сви смо болесни. На овај или онај начин, сви смо болесни, потенцијално смо сви мртви. Нема разлике међу нама. Коначно, сви смо уједињени.

Сашо Димоски

 


Scroll