српски
МОЈ ГЛУМАЧКИ ОПУС ПРЕВЕЛИК ЈЕ ЗА НАБРАЈАЊЕ
МОЈ ГЛУМАЧКИ ОПУС ПРЕВЕЛИК ЈЕ ЗА НАБРАЈАЊЕ
Данас, у својој 91. години, преминула је првакиња драме Народног позоришта Ниш МИМА ВУКОВИЋ КУРИЋ.
Преко четрдесет година непрекидно је трајала на сцени, читав радни век провела је у позоришту, деценијама је предано стварала… Публици је поклонила галерију ликова наше и светске драмске баштине, хиљаду сати чаробне глумачке игре под светлима рефлектора. Многобројна путовања широм земље и региона да би поклонила своју уметност на дар, друштвене активности, педагошки рад… Све то и још много више чини радну биографију Миме Вуковић Курић.
Дипломирала је глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију (данас Факултет драмских уметности) у Београду, далеке 1955. године. Те исте године у Народном позоришту у Мостару започиње њен плодан позоришни живот. Већ следеће године прелази у Осијек, да би 1961. године дошла у Народно позориште Ниш, и одмах заблистала у улози Ваље у представи Иркутска прича редитеља Рајка Радојковића. На сцени нашег позоришта била је до пензионисања 1991. године, где је одиграла близу стотину улога.
Својевремено, покушавајући да се сети свих својих улога, она је скромно али искрено говорила: Погубила сам неке програме, затуриле се фотографије, заборавила сам неке улоге. Мој глумачки опус, превелик је за набрајање. Само у Нушићу сам играла девет или десет ликова. Играла сам Јулку, Елу, Нину, Славку, Анку, Марицу, Сарку, Мару, Мицу, па још једну Мару…
Подугачак је списак писаца чије је ликове умешно и успешно остварила на сцени нашег позоришта. Говорила је да је част за једног глумца да се дружи са мислима великана светске и домаће баштине, тумачи њихове идеје, доноси на сцену њихове богате ликове. Част јој је била и да игра у репертоару великана, попут Достојевског (Браћа Карамазови, Идиот), Толстоја (Васкрсење), Гогоља (Мртве душе), Шекспира (Хамлет, Краљ Лир, Богојављенска ноћ), Брехта (Просјачка опера), Лорке (Јерма), Ибзена (Нора), Држића (Дундо Мароје), Голдонија (Рибарске свађе), Огризовића (Хасанагиница), Сремца (Зона Замфирова, Поп Ћира и поп Спира), Крлеже (Вучјак) и многих других.
Мима је била оснивач и професор Средње глумачке школе у Нишу, која је изнедрила многе успешне глумце. Неки од њих, Александар Михаиловић, Александар Маринковић, Весна Станковић, Сања Крстовић, Евгенија Станковић, Снежана Петровић и Зорица Дамјановић данас су део ансамбла Народног позоришта Ниш.
Снимала је за радио и телевизију. Играла је у серији Врућ ветар.
Плодан и стваралачки рад неминовно су пратила и признања: на Сусретима „Јоаким Вујић“ три награде стручног жирија 1976, 1983 и 1986. године, као и награде градова Крагујевца, Лесковца, Ниша и Шапца (два пута); три пута су јој додељене награде Удружења драмских уметника за улоге: Кћи судије у представи Дамаклов мач, Грушењке у представи Браћа Карамазови и Поли у представи Просјачка опера; 1968. и 1985. године додељена јој је Октобарска награда Града Ниша за допринос развоју позоришне културе у граду Нишу; 1985. године у Младеновцу додељена јој је Статуета слободе за улогу Хекубе у представи Тројанке. Добитница је и многих других награда, признања, захвалница и похвала.
Након пензионисања одлази у Шпанију где је у Teatro della Resistencia одиграла улогу Баке у Ратној причи. Са том представом пропутовала је Европу и добила сјајне критике престижних европских критичара.
У своје позориште у Нишу, враћа се 1995. године и игра још у двема представама: Путујуће позориште Шопаловић и Драга Јелена Сергејевна. Након 2001. године повлачи се са сцене.
Многе колеге и поштоваоци су о њеним глумачким бравурама имали речи хвале и дивљења. Издвојили бисмо речи редитеља Рајка Радојковића, поводом њеног тридесетогодишњег јубилеја: Мима је разноврсна уметница, превасходно драмска карактерна глумица и драмска хероина; глумица каквих по изражајним могућностима има веома мало и представља велико богатство за ансамбл који је има у својим редовима. Поседује изванредну сценску културу, што је данас реткост међу глумцима. Врло је сугестивна, темпераментна и сценична. Савршено је дисциплинована, амбициозна и одговорна. Иако је већ у зрелом животном добу, још увек делује са позорнице младалачки и привлачно. Лепо пева и музикална је. Све су то особине које красе само изванредне уметнице.
Слава јој и хвала!
Време комеморације ће накнадно бити објављено.
Народно позориште Ниш
