srpski
Intervju sa glumicom Anamarijom Serdom
Anamarija Serda, mlada glumica iz Zagreba, već je gostovala u Narodnom pozorištu Niš 2021. na festivalu „Teatar na raskršću”. Tada je u čast nagrađenih odigrana predstava „Život se sa mnom mnogo poigrao”, u kojoj ona igra mladu Evu Panić Nahir, istorijsku ličnost (u predstavi nazvana Vera). Serda je napisala tekst za predstavu „Karlota Grizi ̶ od Vižinade do večnosti”, u kojoj igra naslovnu ulogu, inače još jednu istorijsku ličnost. Niška publika je imala priliku da pogleda nešto drugačiju dramsku predstavu sa muzičkim i plesnim deonicama, koja prati životni put svetske primabalerine Karlote Grizi i njenu vezu sa čuvenim koreografom Žilom Peroom. Ovaj originalni mjuzikl nudi ne samo zabavu već i priliku da se sazna nešto novo o jednoj od najznačajnijih baletskih umetnica svih vremena. Osim toga, predstava pruža i uvid u kulturne i istorijske događaje koji su obeležili epohu romantizma i francusku baletsku tradiciju.
Autor fotografije: Aleksandar Budimir
Kako si pristupila pisanju ovog teksta, šta je to što je bilo inspiracija i šta je to što je bio izazov?
Kolega Ronald Braus koji igra u predstavi sa mnom i čija je produkcija ,,Rovinj, Art & More” mi je dao ideju da se bavim Karlotom Grizi, koja je rođena u Vižinadi u Istri, a postala je svetski poznata balerina i prva svetska Žizela, zato što sam htela da radim predstavu o pravoj istorijskoj ličnosti. Najveći izazov je bio u tome što se o njoj ne zna mnogo, pa sam istraživala, pronalazila knjige i išla u Vižinadu. Imala sam priliku da istražujem baš po Istri i našli smo mnoge knjige u kojima pišu detalji o njenom životu i životu Žila Peroa, koreografa koji ju je otkrio i bio njen ljubavnik i mentor. U predstavi ga tumači Ronald Braus. Predstava se zapravo i bavi usponima i padovima života i veze Karlote Grizi i Žila Peroa, koji su bili, ponavljam, prave istorijske ličnosti, balerina i igrač i koreograf. Pošto se o njima vrlo malo zna, imala sam dosta kreativne slobode dok sam pisala i osmišljavala likove, njihove osobenosti i šta ih određuje. Taj način stvaralaštva je i jedna privilegija.
Kako bi opisala Karlotin karakter, a kako odnos između Karlotte Grizi i Žila Peroa?
Mislim da je ambicija nešto što Karlotu definiše. Ona ima talenat, ali talenat je što kažu samo 10%, sve ostalo je trud. Kad sam čitala o njoj sam, ja sam to tako doživela ̶ da je ambicija i neki njen nagon za uspehom nešto što nju definiše. Ona to i ponavlja više puta u monolozima, to je način kako se ona bori protiv svega, protiv neuspeha, i u poslu i u vezi. I mislim da je Žilu Perou i Karloti Grizi to zajedničko. Oboje imaju ogromnu ambiciju i karijeristi su na neki način, ali su i veliki, veliki umetnici. I njihov odnos je vrlo zanimljiv i vrlo dramski zahvalan, zato što je bio vrlo turbulentan. Kad je ona debitovala kao Žizela i postigla ogroman uspeh, a to je bilo 1841. u Parizu, njega nisu potpisali kao koreografa tog baleta i on se osetio izdanim. Osetio je nepravdu. I to je prosto blagodat, istorijskim činjenicama smo dobili dramski sukob kojim gradimo našu predstavu.
Autor fotografije: Aleksandar Budimir
A koliko ste ti i Karlota možda slične?
Pa jesmo, jesmo definitivno. Ja imam istu ambiciju kao i Karlota Grizi, to mogu da kažem (smeh). Mnogi me pitaju da li sam igračica, da li sam balerina… Nisam balerina, ja sam glumica. Ja volim da igram i čitav život sam se bavila plesom rekreativno, nikad mi to nije bilo teško. Volela sam i na akademiji i kadgod je u predstavama trebalo da plešem, baš sam volela. Nikad mi to nije predstavljalo neku obavezu. Volim i muziku i volim muzički teatar, prosto mi to ne pada teško. Zajednička sa njom mi je definitivno ambicija i taj neki romantizam, nežnost. Ona je istorijska ličnost i ja sam srećna što mogu da je interpretiram, jer ovo je prva predstava i dramsko delo koje se bavi Karlotom Grizi. Ona je bila velika, velika ličnost za balet i za umetnost, kao i Žil Pero.
Šta bi rekla publici koja još uvek nije videla predstavu, zašto bi trebalo da je pogleda?
Preporučila bih je upravo zato što je životna, što se bavi stvarima koje sve nas na neki način muče. To je odnos ljubavi i slobode, i u umetnosti, i u životu i u odnosu. Svi se prepoznaju u toj predstavi i svi se povežu. Imamo i muzičke delove, mjuzikl je, imamo songove, ima plesa, ljudi to vole. I najveći nam je kompliment na kraju večeri što ljudi kažu idem kući da guglam ko je bila Karlota Grizi, ko je bio Žil Pero. To nam je najdraže i to najviše volim da čujem.
Autor fotografije: Srđan Doroški
Ti si bila kod nas pre otprilike 2 godine sa predstavom „Život se sa mnom mnogo poigrao” koja je izvedena na festivalu „Teatar na raskršću”. Šta misliš o ovom festivalu?
Mislim da je fantastičan! Nama je bilo fenomenalno! Da, igrali smo predstavu „Život se sa mnom mnogo poigrao” u produkciji ,,Novog tvrđava teatra”, u režiji Dina Mustafića, u čast nagrađenih. To nam je bilo, mislim, treće igranje, tako da smo bili jako uzbuđeni i baš smo bili srećni. Scena je divna, publika je divna i to je bilo tako jedno lepo druženje i super provod posle, sa ljudima iz naše profesije iz celog regiona. Upoznala sam puno mladih, puno reditelja i pozorišnih kritičara s kojima sam kasnije sarađivala. Bilo mi je fantastično iskustvo i baš mi je drago da takva jedna manifestacija postoji.
Autor fotografije: Srđan Doroški
Kakav je tvoj doživljaj Niša nakon boravka u gradu?
Ja obožavam Niš! Obožavam vaš govor, meni je to oduvek bilo najdraže na akademiji, kad smo radili Zonu Zamfirovu na primer, ja jako volim taj mentalitet. Ja sam iz Zagreba, ali sam studirala u Beogradu i gledala predstave. I volim Niš i mislim da imate mnogo kulturnih manifestacija, raznolikih ̶ pozorišnih, filmskih i da je to za svaku pohvalu i da ste divni domaćini. Prošli put sam bila sa jednom velikom ansambl predstavom, u kojoj sam se osećala kao beba koju svi nose, a sad dolazim sa svojom predstavom, nešto dosta drugačije, sa drugačijom ulogom, zrelijom i raduje me da to vaša publika vidi.
Autor: Stanislava Petrović