INTERVJU – BRANISLAV MIĆUNOVIĆ, POZORIŠNI REDITELJ

Dugogodišnji profesor glume na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i na Fakultetu dramskih umetnosti na Cetinju, pozorišni reditelj koji je sa uspehom režirao u svim pozorištima u regionu, Branislav Mićunović, ove godine se na festivalu „Teatar na raskršću“ predstavlja komadom „My name is Goran Stefanovski“ u izvođenju Dramskog teatra iz Skoplja.

Međutim, Mićunovićeva povezanost sa Nišom datira još iz vremena kada je u Nišu uspešno režirao nekoliko pozorišnih komada, među njima i „Koštanu” donevši niškom teatru i najveći broj nagrada, da bi se 2019. ponovo vratio u Niš gde je bio član stručnog žirija, prvog i drugog festivala „Teatar na raskršću“, direktno učestvujući u nastajanju festivala koji povezuje  balkanski kulturni prostor. Ovih dana, ponovo na sceni niškog Narodnog pozorišta režira i to komad „Noćna frajla“, po motivima drama jednog od najznačajnijih dramskih pisaca Srbije, Aleksandra Popovića.

 

 

Dve godine ste bili deo stručnog žirija „Teatra na raskršću“, kakva  iskustva nosite iz tog perioda?

Ideja o formiranju festivala „Teatar na raskršću“ se odmah posle prvog izdanja pokazala kao odlična. Festival sličnog profila ne postoji na ovim prostorima, a moj angažman u žiriju sam doživeo kao podršku festivalu. Vidim da je selekcija sve bolja, sve značajnija i mislim da će sa ovim izdanjem festival stati na noge. Ovo je vredan kolektiv i perspektiva festivala je vrlo dobra.

 

Na koji način je pandemija korona virusa uticala na pozorišne stvaraoce?

Pandemija je pokolebala mnoga stanovišta, promenila način života, ali je izazvala i brojne reakcije umetnika. Pozorišnim kolektivima je u ovom periodu bilo veoma teško i pandemija je ozbiljno uticala na promišljanja umetnika.

 

Sva tri izdanja festivala obeležili su autorski projekti. I vaša režija komada „My name is Goran Stefanovski“  urađena je prema autorskoj adaptaciji teksta koji potpisuje Branislava Ilić. Šta su danas autorski projekti u pozorištu?

Autorski projekat zapravo reditelj pokriva u skoro svim elementima, pa često i sam radi na formi teksta koji realizuje. To nije ništa novo u pozorištu, ali mi je drago da autorskih projekata ima sve više. Inspiracija nekom temom koja se u velikom procentu ne oslanja na dramsko delo, vremenom zapravo postaje isključivi autorski stav, gde reditelj radi sve elemente predstave. Volim tu vrstu pozorišta i mislim da je ta vrsta autorskih, rediteljskih čitanja presudna u teatru. Kada u predstavi ne vidite takav diskurs, onda tu nešto nije u redu. Ja zagovaram pozorište koje afirmiše pisca, ali zagovaram i onaj teatar gde rediteljska ideja ne mora biti upakovana u nekakve formule, niti pak u nekakve predrasude šta je pisac hteo da kaže.

 

Koliko je bilo zahtevno i izazovno raditi na projektu „My name is Goran Stefanovski“ ?

Moj doživljaj Severne Makedonije i prijateljstvo sa Goranom Stefanovskim me je naveo da se odlučim za režiju predstave koja je zapravo moj lični omaž pokojnom prijatelju. U saradnji sa dramaturškinjom Branislavom Ilić, koja je sjajno autorski adaptirala tekst, napravio sam konstrukciju od sedam drama koje čine jednu celinu, sa zajedničkom temom. Put predstave je dobar i nadam se da će je dobro prihvatiti i niška publika.

 

Sa niškim ansamblom pripremate komad „Noćna frajla“, po motivima drama Aleksandra Popovića, da li će i to biti omaž velikom dramskom piscu?

Kako god okrenete, kad vas fascinacija jednim piscem veže, ali i dugogodišnje prijateljstvo, onda to jeste jedna vrsta omaža. Trudiću se da u ovu predstavu, zajedno sa niškim ansamblom i mojim saradnicimama, prenesem sve ono što sam saznao i osećam o Aleksandru Popoviću, ali bih volio i da publika razume njegovu  hermetičnost.

 

Miljana Nikolić

---