“Čudo Svetog Georgija” premijerno u Rumuniji, a “Heroj nacije” na Velikoj sceni Opere i teatra “Madlenianum” u Beogradu

Ansambl Narodnog pozorišta Niš će kraj aprila meseca, obeležiti gostovanjima na scenama  Teatra „Joan Slaviči“ (Arad, Rumunija) i Velikoj sceni Opere i teatra “Madlenianum”, Beograd (Srbija).

Predstava „Čudo Svetog Georgija“ po tekstu Rusomira Bogdanovskog i u režiji Nikole Zavišića, biće premijerno izvedena na sceni u Aradu 29. aprila, dok će svoju reprizu  imati dan kasnije. Radi se o koprodukciji Dramsko-lutkarskog teatra „Ivan Radoev“ (Pleven, Bugarska), Teatra „Joan Slaviči“ (Arad, Rumunija) i Narodnog pozorišta Niš. Svoje premijere predstava je već imala u Plevenu i Nišu, prošle godine. Gostovanjem u Aradu, ovo izuzetno umetničko ostvarenje, imaće prilike da vidi i  rumunska pozorišna publika.

U predstavi igraju: Dramsko-lutkarski teatar „Ivan Radoev“ – Pleven; Asen Dankov, Antoni Penev, Borisa Sarafova, Nađa Keranova, Narodno pozorište Niš; Dragiša Veljković, Dragana Jovanović, Marko Pavlovski, Teatar „Joan Slaviči“ – Arad; Marina Pali, Stefan Dogaru i kao specijalni gost, glumac Dejan Lilić iz Dramskog teatra-Skoplje.
Gostovanje u Aradu (Rumunija), podržalo je Ministarstvo kulture i informisanja RS, Sektor za međunarodne odnose i evropske integracije u oblasti kulture.

Uspešna saradnja se nastavlja i sa “Madlenijanumom” u Beogradu, gde će na njihovoj  Velikoj sceni Opere i teatra, 30. aprila, biti izvedena predstava „Heroj nacije“, po tekstu Ivana M. Lalića, a u režiji Spasoja Ž. Milovanovića.

“Heroj nacije” se bavi degradacijom porodice, odnosno njenim otvaranjem za najširu javnost, sve do dezorijentacije pojedinca. Tekst sa jedne strane pokušava ako ne da pronikne, onda da ukaže na posledice eksperimentisanja s krhkošću ljudske psihe, željom za brzopoteznom slavom i privilegijama te i takve slave, nastalih po pravilu iz metastaziranja haosa i nasilja u društvu. S druge strane, iako se bavi propitivanjem želje medija da budu ravnopravni sa realnošću, da je zamene, pa čak i da budu realniji od realnosti, daje i naznake mogućnosti pozorišta u stvaranju jedne nove realnosti koja uvlači i ogoljava publiku u znatiželji za ukidanjem granice javnog i privatnog.

---