U čije ime

„U čije ime“ je istinita dramatična priča o streljanim glumcima Narodnog pozorišta, nakon oslobođenja Niša 1944. godine. Ona na topao i životan način progovara o stradanju malog, običnog čoveka koji pokušava da opstane u vihoru velikih društvenih i političkih promena. Večita dilema o izboru strane, ali i slobodi umetnika da se u turbulentnim vremenima bori umetnošću i za umetnost, tema je koja snažno korespondira sa vremenom u kojem živimo, oslikavajući model po kome se promene na ovim prostorima uspostavljaju već više od pola veka.

Reč autora

Kada talasi istorije podignu talog jednog društva, kad potom taj mulj zamuti pogled istini i dobroti, kad nastupi doba bez čistih, bezgrešnih, vernih i milostivih, kada nestanu senke u koje bi se mali čovek tako željno sklonio, ko je taj koji će pobednicima reći da u njegovo ime nemaju pravo ni kap krvi poraženih da puste? Zato ova drama i zato „U čije ime“.

Reč reditelja

Ovaj komad me je privukao zato što na umetnički pošten način, bez ideološke pristrasnosti, tretira sukob dva sveta. Svet umetnosti, pozorišta, svet glume i svet politike, ideologije, partije, sa druge strane. Svet politike i vlasti odneće možda pobedu u prvoj bici, ali rat sa svetom umetnosti nikad ne može dobiti. Eto, to je i poruka ovog komada.

Aleksandar Mihailović je rođen 1972. godine u Nišu, gde 1991. godine završava Srednju glumačku školu u klasi Miroslave Vuković Kurić. Fakultet umetnosti Univerziteta u Prištini, odsek gluma, završava u klasi prof. Božidara Dimitrijevića. Od 1997. godine član je ansambla Narodnog pozorišta u Nišu, gde i danas radi. U periodu 2009–2013. god. obavljao funkciju umetničkog direktora Akademskog pozorišta SKC u Nišu. Odigrao preko 70 uloga na sceni Narodnog pozorišta u Nišu, ali i na scenama pozorišta u Zaječaru, Prištini, Kragujevcu, Kruševcu, Pirotu, Leskovcu… Igrao u desetak filmova i TV drama. Za neke od tih uloga nagrađen je na preko 15 festivala u zemlji i inostranstvu. Režirao 4 pozorišne predstave. Autor je 5 pozorišnih komada: 2014. god. „Prava reč se još rodila nije“, 2015. god. „Ad libitum“, 2015. god. „Vaskrs na Moglenu“, 2016. god. „U čije ime“ i 2017. god. „Srećna Nova“.

Milan Karadžić (rođen 1956. godine u Nikšiću) diplomirao je pozorišnu režiju u klasi profesora Miroslava Belovića i Nikole Jevtića na FDU u Beogradu 1986. godine predstavom Don Žuan u SKC-u. Stalno je zaposlen kao umetnički direktor i reditelj u Pozorištu „Boško Buha“.

U matičnom pozorištu režirao je preko trideset predstava za decu (izbor: Uspavana lepotica, Carev zatočnik, Vasilisa Prekrasna, Mačor u čizmama, Snežna kraljica, Tri musketara, Lepotica i zver, Šargor, Pinokio, Snežana i sedam patuljaka, Mala sirena, Petar Pan, Aladinova čarobna lampa…), kao i predstave Ukroćena goropad, Majstori, majstori, Pošteni provalnik na večernjoj sceni.
Režirao je na gotovo svim beogradskim scenama: u Pozorištu lutaka „Pinokio“ (Baš Čelik), u Narodnom pozorištu (Govorna mana, Suze su OK), u Ateljeu 212 (Peg, srce moje, Turneja, M(j)ešoviti brak, Egzibicionista), u Beogradskom dramskom pozorištu (Suparnici, Frederik, Vila Sašino, Transilvanija, Harold i Mod), u Zvezdara teatru (Anđela, Tre sorele), u Pozorištu na Terazijama (Paradoks).

Takođe je režirao u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu (Pop Ćira i pop Spira), u Narodnom pozorištu u Nišu (Ožalošćena porodica, Ukroćena goropad), u Crnogorskom narodnom pozorištu (Škola za žene), u Gradskom pozorištu u Podgorici (Novela od ljubavi, Ženidba kralja Vukašina, Zauvjek tvoj, Nenagrađeni ljubavni trud), u Centru za kulturu u Tivtu (Bokeška trilogija – Bokeški D-moll, Inominato, Betula u malu valu), u Kraljevskom pozorištu „Zetski dom“ u Cetinju (Čarobnjak), kao i u pozorištima u Somboru, Vršcu, Leskovcu, Zaječaru itd. Za televiziju je režirao serije: Ožalošćena porodica (RTS, 1989), M(j)ešoviti brak (2003 – 2007), Premijer (2007), Pare ili život (2009), na osnovu koje je nastao i igrani film (TV PINK), Budva na pjenu od mora (TV PRVA), Komšije (RTS)
Režirao je i filmove Promeni me (2007) i Gorčilo (2015).
Osvojio je dve Sterijine nagrade, nagradu „Bojan Stupica“, nagradu Ardalion za režiju na Užičkom festivalu, nagradu „Gita Predić“ za režiju u Pozorištu Boško Buha, nagradu „Joakim Vujić“, više nagrada na festivalima u Kotoru, nagradu na festivalu u Vršcu itd.