Oslobođenje Skoplja

Koprodukcija Narodnog pozorišta Niš i Narodnog pozorišta Leskovac

DUŠAN JOVANOVIĆ

Dušan Jovanović (1939, Beograd — 2020, Ljubljana) bio je jugoslovenski, srpski i slovenački pozorišni reditelj, dramaturg, glumac, esejista i scenarista.

Diplomirao je engleski i francuski jezik na Filozofskom fakultetu, a nakon toga i pozorišnu režiju na Akademiji za pozorište, radio, film i televiziju Univerziteta u Ljubljani.

Krajem šezdesetih godina bio je jedan od osnivača teatra „Pupilije Ferkeverk“, početkom sedamdesetih –suosnivač i direktor eksperimentalnog pozorišta „Glej“, jedan od osnivača KPGT-a, a od kraja sedamdesetih do sredine osamdesetih godina bio je rukovodilac Slovenskog mladinskog gledališča.

Na Akademiji za pozorište, radio, film i televiziju u Ljubljani je predavao režiju od 1989. godine, a od 2005 do 2008. godine bio i je predsednik Prešernove fondacije.

Dobitnik je velikog broja nagrada za dramski tekst i režiju, uključujući 10 Borštnikovih nagrada, 6 Sterijinih, nagrade Bojan Stupica, Gaveline nagrade i mnogih drugih. Režirao je više od 100 pozorišnih predstava.

Autor je mnonobrojnih drama, među kojima se posebno izdvajaju Predstave neće biti, Oslobođenje Skoplja, Balkanska trilogija, Zid, jezero, Karamazovi.

U Narodnom pozorištu Niš režirao je veoma uspešnu Gospođu ministarku davne 2009. godine, koja je na repertoaru bila punih 12 godina.

Dušan Jovanović o komadu

Ovaj pozorišni komad u tri čina obuhvata fragmente sećanja na kraj Drugog svetskog rata – tada šestogodišnjeg deteta muškog pola.

Uprkos činjenici da zapisivač ovog teksta lično vrlo dobro poznaje „junaka“ ove priče i njegovu rodbinu, iz razumljivih razloga nikako ne može bez rezerve  jamčiti za verodostojnost „junakovog“ svedočenja. Pa ipak, iako ispovest – u ono vreme šestogodišnjeg Zorana – ne možemo zapravo smatrati neprikosnovenim, neprotivrečnim, samim u sebi zaključenim, subjektivnim odrazom jednog minulog vremena, a kamoli autentičnim istorijskim dokumentom, njegova je – po mnogo čemu – netipična sudbina ipak u nama probudila živu znatiželju. Navela nas je na razmišljanje. Dok smo bez ikakvih dodataka i ulepšavanja zapisivali deliće njegovih uspomena, pitali smo se šta je u stvari mogao videti, čuti, razumeti i doživeti šestogodišnji dečak 1944. i 1945? Drugim rečima: kakva spoznaja i kakvo iskustvo se krije, ako ih uopšte ima, iza ovih naizgled prostodušnih i jednostavnih delića opažanja i zbivanja, iščupanih iz mora zaborava?

Uvereni da je to pitanje vredno i gledaočeve pažnje, zapisane fragmente sećanja nanizali smo u verovatnom hronološkom redosledu, koji sada – uslovno rečeno – u epskom dramskom obliku dajemo gledaocima na razmišljanje.

Dušan Jovanović

GORČIN STOJANOVIĆ

Rođen u Sarajevu, 1966.

Na FDU u Beogradu diplomirao pozorišnu režiju u klasi profesora Dejana Mijača i Egona Savina.

Od novembra 1989. do danas režirao šezdesetak predstava u većini beogradskih teatara, te u Skoplju, Sarajevu, Podgorici, Somboru, Gračanici, najviše po delima Šekspira (Hamlet, Timon Atinjanin, Ričard III), Molijera (Don Žuan, Mizantrop), Vedekinda (Buđenje proleća, Lulu), Sterije (Rodoljupci, Laža i paralaža) i Nušića (Gospođa ministarka, Narodni poslanik), kao i Andrića, Crnjanskog (Gospođica, Maska), Fasbindera, Biljane Srbljanović, Ivana M. Lalića, Tolera, Taborija, Razumovske, Labjuta, Kušnera, Lebovića, Jelice Zupanc, Jelene Kajgo… Scenograf za većinu svojih, ali i predstave drugih reditelja.

Za režije, scenografije i predstave u celini nagrađivan u zemlji i regionu. (Zlatni lovor vijenac i nagrada „Jurislav Korenić“, MESS,1990; Sterijina nagrada za predstavu i režiju, SP 2020; „Sveti Kliment Ohridski“, Ohridsko leto, 2004; dve nagrade Teatar festa Banja Luka; najbolja predstava i najbolja režija Festivala BiH drame, Zenica; najbolja predstava i režija Vojvođanskih susreta, Zrenjanin, 2001; Nagrada Joakim – najbolja scenografija za predstavu Čudo u Šarganu, NP Užice, režija Iva Miloševć Joakim-fest 2013; Nušićeva nagrada za najbolju predstavu, Smederevo, 2018; Najbolja predstava na Kotorskom dečijem festivalu…)

Režirao dva igrana (Ubistvo s predumišljajem i Stršljen) i jedan kratkometražni film (Porajmos), koji su nagrađivani u Herceg Novom („Zlatna mimoza“ za najbolji film), Valensiji (druga nagrada za najbolji film), Kijevu (gran-pri), Sočiju (gran-pri), Trstu (najbolji film), te na većini domaćih festivala.

Režirao četiri igrane televizijske serije (Lisice, Ono kao ljubav, Dug moru 2, Tajna vinove loze 2 – korežija). Za Dramski program Radio Beograda režirao nekoliko drama, (nagrada „Vitomir Bogić“, 2021.)

Objavio dve knjige (Apokalipso, 2007. i Pasivni ofsajd, 2013). Od 1983. do danas pisao o rokenrolu, filmu, teatru, društvu, politici, kafanama i fudbalu za zagrebačke, sarajevske i beogradske novine, listove, portale i časopise, najčešće kao kolumnista (Oslobođenje, Naši dani, Oko, Odjek, Ludus, Naša borba, Vreme, Blic, Plejboj, El, Nova.)

Kreativni direktor i reditelj deset nastupa eks-jugoslovenskih republika na Eurosongu (Srbija, Crna Gora, BiH, Slovenija), uključujući i pobednički nastup Srbije u Helsinkiju.

Predsednik Saveta Bitefa (1997–2001), upravnik JDP (2001–02), umetnički direktor JDP od 2001. godine.

Živi i radi u Beogradu.

Reč reditelja

Oslobođenje Skoplja je komad o odrastanju.

Da li je moguće odrastati bez inicijacije nasiljem, bez rane spoznaje o Zlu?

Da li je neophodno suočavanje sa tamnom stranom ljudske prirode, još u detinjstvu, ne bi li se razumevao svet oko sebe?

Šta je tačno sloboda?

Kad rastemo, da li se svet smanjuje ili mi postajemo veći?

Šta je smisao našeg postojanja? Ljubav? A šta ako nije? Ako je nema? Ako je ne prepoznamo?

Jesmo li mi zbilja deca svojih roditelja, ili svojih praroditelja? Da li je kod nas svako drugo pokolenje uvek na žrtvenom oltaru nastanka Novog?

Je li Novo bolje od Starog? Je li Staro bolje od Novog?

Ide li svet napred, nazad ili u svim pravcima istovremeno?

Može li jedan ljudski život biti lišen iskustva rata?

Kad bih imao bar jedan odgovor, ne bih radio ovu predstavu. Kad odgovore koje mislim da imam ne bi iznova pod sumnju stavilo neposredno, posredno, proživljeno ili sanjano iskustvo, ne bih se bavio teatrom.

Dušanu Jovanoviću dugujem ovu predstavu, u ime onog vikenda na Črnom vrhu, onih noći u Drami SNG-a, onih dana u Beogradu i Beču, onog poslednjeg susreta u Ljubljani, onih razmenjenih pisama, onih smehova, penjanja po vrletima, večere kod Mete, razgovora o svemu, pa i pozorištu. Niškom teatru dugujem u ime ćaletovog Voćnog dana od pre četrdeset godina, kad sam prvi put bio u Nišu i ušao u Narodno pozorište. Sebi dugujem u ime sebe dvanaestogodišnjeg, dok na sarajevskom MESS-u gledam prve izvedbe Oslobođenja – ljubljansku, u režiji Georgijevskog, i skopsku, u režiji Unkovskog.

Cher Dušan, nadam se da te nisam izneverio.

Odano,

G.S.

Spisak numera i izvođača koje se koriste u predstavi Oslobođenje Skoplja:

Eyot – She Is Dreaming of a Better Day

Eyot – If I could say what I want to say

Dimitrije Buzarovski – Nokturno op. 52

Den za den – Svadba

Dragoljub Đuričić & The Drums Company – Ritam slobode

Šubert – Standchen (Serenade)