Pogovor

Koprodukcija Narodnog pozorišta Niš, Narodne biblioteke Budve i Beoarta

Nebojša Romčević (Beograd, 1962), dramski pisac, scenarista i teatrolog. Redovni profesor FDU u Beogradu.

Autor je mnogobrojnih naučnih radova i učesnik naučnih skupova u zemlji i inostranstvu.

Trostruki je dobitnik Sterijine nagrade – jedanput za teatrologiju i dva puta za dramski tekst. Dobitnik je i nagrada za najbolji scenario u Novom Sadu, Monpeljeu i Lucernu.

Komadi su mu prevedeni na engleski, francuski, nemački, ruski, španski, bugarski, poljski, slovački, ukrajinski, katalonski, slovenački…

Autor je scenarija za više tv serija i za filmove Kordon, Na lepom plavom Dunavu, Miris kiše na Balkanu.

Najznačajnije drame: Sile u vazduhu, Zimski dvorac, Grobljanska, Laki komad, Terra incognita (Njujork, priča sa istočne strane), Prokleti Kovalski, Karolina Nojber, Krivica, Paradoks, Brod ljubavi, Ogovaranje, PR.

Spasoje Ž. Milovanović (Kruševac, 1971).

Diplomirao i magistrirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Na istom fakultetu brani doktorsku tezu. U pozorištu radi kao dramski pisac, dramaturg, reditelj, pozorišni kritičar i teatrolog. Radio je kao direktor Drame Narodnog pozorišta u Beogradu, dramaturg Kruševačkog pozorišta, glavni i odgovorni urednik KPZ Kruševac, glavni i odgovorni urednik TV „Plus”. Trenutno obavlja dužnost upravnika Narodnog pozorišta Niš. Docent je na Akademiji umetnosti na predmetima Istorija svetske drame i pozorišta i Istorija srpske drame i pozorišta. Profesor je teorije i istorije scenskih i audio-vizuelnih umetnosti u Prvoj niškoj gimnaziji „Stevan Sremac”. Osnivač, direktor i ko-selektor Festivala pozorišta i drame balkanskog kulturnog prostora „Teatar na raskršću”.

Kao pozorišni stvaralac potpisuje 108 naslova u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je više od 200 pojedinačnih ili kolektivnih nagrada za autorski tekst, dramaturgiju, režiju ili kao deo predstave u celini.

Predsednik je Zajednice profesionalnih pozorišta Srbije i potpredsednik međunarodne pozorišne mreže „7+”. Član je Udruženja dramskih umetnika Srbije, Međunarodnog udruženja pozorišnih kritičara i teatrologa, Udruženja dramskih pisaca Srbije, Udruženja književnika Srbije, PEN Kanada, Edmonton Arts Council, Canada, Rotary International.

Osnivač i direktor TRD “Creation process”, Edmonton, Kanada.

Autor 7 monografija i naučnih knjiga, 3 zbirke poezije. Poezija mu je prevedena na engleski, španski, bugarski, rumunski i švedski jezik.

Ovlašćeni je sudski veštak za dramsku umetnost,uža oblast filmska i tv režija.

Dobitnik je Zlatne značke KPZ Srbije za izuzetan doprinos kulturi Srbije i nosilac počasnog zvanja ambasador pozorišta Alberte, Kanada.

REČ PISCA

Pisanje o životima poznatih, ili nepriznatih, heroja i žrtava koji imaju svoje mesto u mitologiji koju zovemo istorija, takoreći je izvestan recept ili za dosadnu eulogiju o nekom „velikom čoveku“ (koga smo okitili sa nekoliko šarmantih mana, da ga učinimo verodostojnim), ili još jedna priča o sudaru izuzetnog pojedinca sa bednom čaršijom koja nikada neće imati razumevanja za izuzetnost, ništa manje dosadna. Jer, srećete se sa već gotovom predstavom o nekoj osobi, takoreći sa modelom u koji je izliven njen život. Potom, tu je i drugo, jednako dosadno pitanje: da li je on(a) bila takva, da li su istorijske činjenice uzete u obzir i zašto ne na pravi način, da li ste izneverili istorijsku istinu – koja, nota bene i ne postoji, kao uostalom nijedna druga – gde padate žrtvom istoriomanijaka, specijalizovanih za istorijske trivije iz „Politikinog zabavnika“, jer ovo je njihovih pet minuta, kada će dokazati da je život prema njima bio nepravedan, a vas je, hulju jednu, nagradio mogućnošću da o tome (neuko) pišete.

Podaci do kojih sam došao o Bogoboju Rucoviću su bili jednako nezanimljivi i vukli su u stranu „neshvaćenog genija“. I onda sam se opredelio za jedino zdravo rešenje: piši kako ti se dopada, uživaj u procesu i plači nad rezultatom. Istorijske istine ne postoje, one su samo projekcije smisla iz sadašnjosti u besmislenu prošlost, ali zato postoji umetnička istina, koja se dokazuje reakcijom publike.

Čitava je istorija veliko ogovaranje prošlosti i onih koji su nas doveli ovde gde smo. Zato u ovom komadu nisam ni uveo Bogoboja na scenu, jer, trag o njemu su ostavili drugi, dobro-ili-zlonamerni, uvek subjektivni, uvek govoreći o sebi povodom drugih. Tako je i ovaj komad još jedno ogovaranje Bogoboja Rucovića, budvanskog glumca koji se na beogradskoj sceni kajao zbog svojih životnih izbora. Nećete saznati ništa o Bogoboju, kao što nećete saznati ni u jednoj drugoj umetničkoj prilici. Možda ćete videti samo da je javno mnenje uvek bilo toksično, zloćudno i lako za mešenje.

Nebojša Romčević

REČ REDITELJA

ZAHVALNOST PUBLICI

(iz dramaturško-rediteljske zabeleške)

Predstava Pogovor, Narodnog pozorišta Niš, Beoarta iz Beograda i Narodne biblioteke Budva, nastala je kao adaptacija drame Ogovaranje Nebojše Romčevića. Adaptacija se odnosi kako na sabijanje i reinterpretiranje određenih scena tako i na poigravanje onim posle fikcije. Oslanjajući se na Romčevićevu žanrovsku razigranost priče o Bogoboju Rucoviću, odnosno na odjeke njegovog života i rada, „jer život se sastoji od niza scena različitih žanrova“, Pogovor pokušava da spoji fabulu s realnošću, ne krijući da smo u pozorištu ovde i sada. Baš kako nas tradicija uči – izvlače se zaključci iz povesti i zahvaljuje se publici.

Spasoje Ž. Milovanović