Koprodukcija Narodnog pozorišta Niš, Narodne biblioteke Budve i Beoarta
Nebojša Romčević (Beograd, 1962), dramski pisac, scenarista i teatrolog. Redovni profesor FDU u Beogradu.
Autor je mnogobrojnih naučnih radova i učesnik naučnih skupova u zemlji i inostranstvu.
Trostruki je dobitnik Sterijine nagrade – jedanput za teatrologiju i dva puta za dramski tekst. Dobitnik je i nagrada za najbolji scenario u Novom Sadu, Monpeljeu i Lucernu.
Komadi su mu prevedeni na engleski, francuski, nemački, ruski, španski, bugarski, poljski, slovački, ukrajinski, katalonski, slovenački…
Autor je scenarija za više tv serija i za filmove Kordon, Na lepom plavom Dunavu, Miris kiše na Balkanu.
Najznačajnije drame: Sile u vazduhu, Zimski dvorac, Grobljanska, Laki komad, Terra incognita (Njujork, priča sa istočne strane), Prokleti Kovalski, Karolina Nojber, Krivica, Paradoks, Brod ljubavi, Ogovaranje, PR.
Spasoje Ž. Milovanović (Kruševac, 1971).
Diplomirao i magistrirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Na istom fakultetu brani doktorsku tezu. U pozorištu radi kao dramski pisac, dramaturg, reditelj, pozorišni kritičar i teatrolog. Radio je kao direktor Drame Narodnog pozorišta u Beogradu, dramaturg Kruševačkog pozorišta, glavni i odgovorni urednik KPZ Kruševac, glavni i odgovorni urednik TV „Plus”. Trenutno obavlja dužnost upravnika Narodnog pozorišta Niš. Docent je na Akademiji umetnosti na predmetima Istorija svetske drame i pozorišta i Istorija srpske drame i pozorišta. Profesor je teorije i istorije scenskih i audio-vizuelnih umetnosti u Prvoj niškoj gimnaziji „Stevan Sremac”. Osnivač, direktor i ko-selektor Festivala pozorišta i drame balkanskog kulturnog prostora „Teatar na raskršću”.
Kao pozorišni stvaralac potpisuje 108 naslova u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je više od 200 pojedinačnih ili kolektivnih nagrada za autorski tekst, dramaturgiju, režiju ili kao deo predstave u celini.
Predsednik je Zajednice profesionalnih pozorišta Srbije i potpredsednik međunarodne pozorišne mreže „7+”. Član je Udruženja dramskih umetnika Srbije, Međunarodnog udruženja pozorišnih kritičara i teatrologa, Udruženja dramskih pisaca Srbije, Udruženja književnika Srbije, PEN Kanada, Edmonton Arts Council, Canada, Rotary International.
Osnivač i direktor TRD “Creation process”, Edmonton, Kanada.
Autor 7 monografija i naučnih knjiga, 3 zbirke poezije. Poezija mu je prevedena na engleski, španski, bugarski, rumunski i švedski jezik.
Ovlašćeni je sudski veštak za dramsku umetnost,uža oblast filmska i tv režija.
Dobitnik je Zlatne značke KPZ Srbije za izuzetan doprinos kulturi Srbije i nosilac počasnog zvanja ambasador pozorišta Alberte, Kanada.
REČ PISCA
Pisanje o životima poznatih, ili nepriznatih, heroja i žrtava koji imaju svoje mesto u mitologiji koju zovemo istorija, takoreći je izvestan recept ili za dosadnu eulogiju o nekom „velikom čoveku“ (koga smo okitili sa nekoliko šarmantih mana, da ga učinimo verodostojnim), ili još jedna priča o sudaru izuzetnog pojedinca sa bednom čaršijom koja nikada neće imati razumevanja za izuzetnost, ništa manje dosadna. Jer, srećete se sa već gotovom predstavom o nekoj osobi, takoreći sa modelom u koji je izliven njen život. Potom, tu je i drugo, jednako dosadno pitanje: da li je on(a) bila takva, da li su istorijske činjenice uzete u obzir i zašto ne na pravi način, da li ste izneverili istorijsku istinu – koja, nota bene i ne postoji, kao uostalom nijedna druga – gde padate žrtvom istoriomanijaka, specijalizovanih za istorijske trivije iz „Politikinog zabavnika“, jer ovo je njihovih pet minuta, kada će dokazati da je život prema njima bio nepravedan, a vas je, hulju jednu, nagradio mogućnošću da o tome (neuko) pišete.
Podaci do kojih sam došao o Bogoboju Rucoviću su bili jednako nezanimljivi i vukli su u stranu „neshvaćenog genija“. I onda sam se opredelio za jedino zdravo rešenje: piši kako ti se dopada, uživaj u procesu i plači nad rezultatom. Istorijske istine ne postoje, one su samo projekcije smisla iz sadašnjosti u besmislenu prošlost, ali zato postoji umetnička istina, koja se dokazuje reakcijom publike.
Čitava je istorija veliko ogovaranje prošlosti i onih koji su nas doveli ovde gde smo. Zato u ovom komadu nisam ni uveo Bogoboja na scenu, jer, trag o njemu su ostavili drugi, dobro-ili-zlonamerni, uvek subjektivni, uvek govoreći o sebi povodom drugih. Tako je i ovaj komad još jedno ogovaranje Bogoboja Rucovića, budvanskog glumca koji se na beogradskoj sceni kajao zbog svojih životnih izbora. Nećete saznati ništa o Bogoboju, kao što nećete saznati ni u jednoj drugoj umetničkoj prilici. Možda ćete videti samo da je javno mnenje uvek bilo toksično, zloćudno i lako za mešenje.
Nebojša Romčević
REČ REDITELJA
ZAHVALNOST PUBLICI
(iz dramaturško-rediteljske zabeleške)
Predstava Pogovor, Narodnog pozorišta Niš, Beoarta iz Beograda i Narodne biblioteke Budva, nastala je kao adaptacija drame Ogovaranje Nebojše Romčevića. Adaptacija se odnosi kako na sabijanje i reinterpretiranje određenih scena tako i na poigravanje onim posle fikcije. Oslanjajući se na Romčevićevu žanrovsku razigranost priče o Bogoboju Rucoviću, odnosno na odjeke njegovog života i rada, „jer život se sastoji od niza scena različitih žanrova“, Pogovor pokušava da spoji fabulu s realnošću, ne krijući da smo u pozorištu ovde i sada. Baš kako nas tradicija uči – izvlače se zaključci iz povesti i zahvaljuje se publici.
Spasoje Ž. Milovanović
Glumac, Otac, Pijanac, Kosta, Fotograf, kralj Petar – Miroslav Jović
Glumica, Komšinica, Majka, Ađutant – Vesna Stanković
Glumac, Pijanac, Upravnik – Dragiša Veljković
Glumica, Komšinica, Gazdarica, Poslužiteljka, kraljica Draga – Evgenija Stanković
Glumac, Doktor, Pozorišni kritičar, Pandur, kralj Aleksandar – Danilo Milenković
Glumac, Doktor, Pozorišni kritičar i društveni analitičar, Inspektor – Petar Miljuš
Glumica, Marija Taborska – Nikolija Mičić
Glumica Olga Ilić – Milica Majkić, k. g.
Glumica Katarina Katica Popović – Barbara Petrović, k. g. / Katarina Arsić
Inspicijent: Natalija Cindrić
Dizajn tona: Dobrila Marjanović
Dizajn svetla: Vojkan Dobrosavljević
Svetlo: Marko Đorđević, David Jovanović
Sufler: Vanja Šukleta
Tehnički direktor: Dejan Mitić
Majstor scene: Radomir Pešić
Dekorateri: Srđan Kitanović, Miodrag Đorđević, Mića Lazarević, Nemanja Perić, Marin Rajić
Rekviziter: Anđela Jevtić
Garderoberi: Dušica Mladenović, Katarina Pavlović
Šminkeri, vlasuljari: Ljiljana Rašić, Marija Cvetanović, Ivana Lazarević
Krojački radovi: Marina Stevanović, Vladimir Pekić
Radionica: Goran Stanković, Dragan Perić, Branislav Nikolić, Aleksandar Rajić
Nabavka: Zoran Denčić, Ivan Todorović
Vozač: Nebojša Šarčević