Поговор

Копродукција Народног позоришта Ниш, Народне библиотеке Будве и Беоарта

Небојша Ромчевић (Београд, 1962), драмски писац, сценариста и театролог. Редовни професор ФДУ у Београду.

Аутор је многобројних научних радова и учесник научних скупова у земљи и иностранству.

Троструки је добитник Стеријине награде – једанпут за театрологију и два пута за драмски текст. Дoбитник јe и нaгрaдa зa нaјбoљи сцeнaриo у Нoвoм Сaду, Мoнпeљeу и Луцeрну.

Кoмaди су му прeвeдeни нa eнглeски, фрaнцуски, нeмaчки, руски, шпaнски, бугaрски, пoљски, слoвaчки, укрaјински, кaтaлoнски, слoвeнaчки…

Аутор је сценарија за више тв серија и за филмове Кордон, На лепом плавом Дунаву, Мирис кише на Балкану.

Најзначајније драме: Силe у вaздуху, Зимски двoрaц, Грoбљaнскa, Лaки кoмaд, Terra incognita (Њујoрк, причa сa истoчнe стрaнe), Прoклeти Кoвaлски, Кaрoлинa Нoјбeр, Кривицa, Парадокс, Брoд љубaви, Oгoвaрaњe, ПР.

Спасоје Ж. Миловановић (Крушевац, 1971).

Дипломирао и магистрирао на Факултету драмских уметности у Београду. На истом факултету брани докторску тезу. У позоришту ради као драмски писац, драматург, редитељ, позоришни критичар и театролог. Радио је као директор Драме Народног позоришта у Београду, драматург Крушевачког позоришта, главни и одговорни уредник КПЗ Крушевац, главни и одговорни уредник ТВ „Плус”. Тренутно обавља дужност управника Народног позоришта Ниш. Доцент је на Академији уметности на предметима Историја светске драме и позоришта и Историја српске драме и позоришта. Професор је теорије и историје сценских и аудио-визуелних уметности у Првој нишкој гимназији „Стеван Сремац”. Оснивач, директор и ко-селектор Фестивала позоришта и драме балканског културног простора „Театар на раскршћу”.

Као позоришни стваралац потписује 108 наслова у земљи и иностранству. Добитник је више од 200 појединачних или колективних награда за ауторски текст, драматургију, режију или као део представе у целини.

Председник је Заједнице професионалних позоришта Србије и потпредседник међународне позоришне мреже „7+”. Члан је Удружења драмских уметника Србије, Међународног удружења позоришних критичара и театролога, Удружења драмских писаца Србије, Удружења књижевника Србије, ПЕН Канада, Edmonton Arts Council, Canada, Rotary International.

Оснивач и директор TRD “Creation process”, Едмонтон, Канада.

Аутор 7 монографија и научних књига, 3 збирке поезије. Поезија му је преведена на енглески, шпански, бугарски, румунски и шведски језик.

Овлашћени је судски вештак за драмску уметност,ужа област филмска и тв режија.

Добитник је Златне значке КПЗ Србије за изузетан допринос култури Србије и носилац почасног звања амбасадор позоришта Алберте, Канада.

РЕЧ ПИСЦА

Писање о животима познатих, или непризнатих, хероја и жртава који имају своје место у митологији коју зовемо историја, такорећи је известан рецепт или за досадну еулогију о неком „великом човеку“ (кога смо окитили са неколико шармантих мана, да га учинимо веродостојним), или још једна прича о судару изузетног појединца са бедном чаршијом која никада неће имати разумевања за изузетност, ништа мање досадна. Јер, срећете се са већ готовом представом о некој особи, такорећи са моделом у који је изливен њен живот. Потом, ту је и друго, једнако досадно питање: да ли је он(а) била таква, да ли су историјске чињенице узете у обзир и зашто не на прави начин, да ли сте изневерили историјску истину – која, нота бене и не постоји, као уосталом ниједна друга – где падате жртвом историоманијака, специјализованих за историјске тривије из „Политикиног забавника“, јер ово је њихових пет минута, када ће доказати да је живот према њима био неправедан, а вас је, хуљу једну, наградио могућношћу да о томе (неуко) пишете.

Подаци до којих сам дошао о Богобоју Руцовићу су били једнако незанимљиви и вукли су у страну „несхваћеног генија“. И онда сам се определио за једино здраво решење: пиши како ти се допада, уживај у процесу и плачи над резултатом. Историјске истине не постоје, оне су само пројекције смисла из садашњости у бесмислену прошлост, али зато постоји уметничка истина, која се доказује реакцијом публике.

Читава је историја велико оговарање прошлости и оних који су нас довели овде где смо. Зато у овом комаду нисам ни увео Богобоја на сцену, јер, траг о њему су оставили други, добро-или-злонамерни, увек субјективни, увек говорећи о себи поводом других. Тако је и овај комад још једно оговарање Богобоја Руцовића, будванског глумца који се на београдској сцени кајао због својих животних избора. Нећете сазнати ништа о Богобоју, као што нећете сазнати ни у једној другој уметничкој прилици. Можда ћете видети само да је јавно мнење увек било токсично, злоћудно и лако за мешење.

Небојша Ромчевић

РЕЧ РЕДИТЕЉА

ЗАХВАЛНОСТ ПУБЛИЦИ

(из драматуршко-редитељске забелешке)

Представа Поговор, Народног позоришта Ниш, Беоарта из Београда и Народне библиотеке Будва, настала је као адаптација драме Оговарање Небојше Ромчевића. Адаптација се односи како на сабијање и реинтерпретирање одређених сцена тако и на поигравање оним после фикције. Ослањајући се на Ромчевићеву жанровску разиграност приче о Богобоју Руцовићу, односно на одјеке његовог живота и рада, „јер живот се састоји од низа сцена различитих жанрова“, Поговор покушава да споји фабулу с реалношћу, не кријући да смо у позоришту овде и сада. Баш како нас традиција учи – извлаче се закључци из повести и захваљује се публици.

Спасоје Ж. Миловановић