Posted by on дец 7, 2012 in |

У једном тренутку у времену, у аутобусу који путује некуда али не стиже нигде, затекли су се непревазидјени ликови српске драме – Фема и Евица из «Покондирене тикве», Дока и Митке, поп Ћира и поп Спира, Дробац и Софија из «Путујућег позоришта Шопаловић», Љубинко и Десанка, Бора Шнајдер и Розика, кир Јања, Алекса из «Лаже и паралаже», Родољупци, Андја и Марица из «Сумњивог лица», Хасанагиница, поручник Тасић из «Свети Георгије убива аждаху».

Онеобичавањем контекста и повезивањем са поезијом Битлса, рокенролом, соулом, хип-хопом и репом, добили смо један модерни, забавни омаж српској драматургији, али и глуми и глумцима. Међутим, када откријете ко се крије иза бритких опаски Мирослава Крлеже у лику шофера, не можете а да не застанете и не упитате се: куда ми то идемо?