Лимунација

Лимунација није Сремчева прича о учитељу који долази у забито село пун готових фраза европске социјалдемократије и парола наше деветнаестовековне агитације и демагогије, већ Ковачевићева поразна слика наших нарави и обичаја који се простиру до данашњих дана. Будући да стално опада поверење у институције, нови народни трибуни имају циљ да народне жеље проведу у извршну власт. Они су ту да би некоме „улепшали дан“, како је то поручивао сугестивни херој у филму Прљави Хари.

Небојша Брадић

ДУШАН КОВАЧЕВИЋ
Српски академик, драмски писац, сценариста и редитељ. Дипломирао је драматургију на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду.
У ТВ Београд је радио као драматург до 1978. године. Од 1986. до 1988. радио је на Факултету драмских уметности у Београду. Од 1998. године је директор Звездара театра у Београду. Изабран је за дописног члана САНУ 2000, а за редовног члана 2009. године. Постављен је 2005. године за амбасадора Србије и Црне Горе у Португалији.
Написао је 21 драмско дело и 15 филмских и телевизијских сценарија. Режирао је позоришне представе и филмове. Његове драме изведене су у преко 150 иностраних позоришта. Често га, као драмског писца, пореде са Браниславом Нушићем.

Драме: Маратонци трче почасни круг (1972), Радован III (1973), Пролеће у јануару (1977), Свемирски змај (1977), Лимунација на селу (1978), Ко то тамо пева (1980), Сабирни центар (1982), Балкански шпијун (1983), Свети Георгије убива аждаху(1984), Клаустрофобична комедија (1987), Професионалац (1990), Урнебесна трагедија (1991), Лари Томпсон, трагедија једне младости (1996), Контејнер са пет звездица (1999), Доктор Шустер (2000), 20 српских подела (Срба на Србе) (2008), Генерална проба самоубиства (2010), Живот у тесним ципелама (2011), Реинкарнација (2011), Кумови (2013), Рођендан господина Нушића (2014), Хипноза једне љубави (2016).

Добитник је свих најзначајнијих домаћих награда у области филмске и позоришне уметности, Златне палме за најбољи сценарио (Филмски фестивал у Кану 1995, Подземље), Награде за најбољи сценарио (Филмски фестивал у Монтреалу, 1984, Балкански шпијун; 2003, Професионалац), Октобарске награде града Београда, више награда за животно дело, као и Награде Иво Андрић (за укупан животни допринос српској књижевности, 2017).

НЕБОЈША БРАДИЋ
Дипломирао је позоришну и радио режију на Факултету драмских уметности у Београду. Од 1981. до 1996. радио је као редитељ, уметнички директор и управник Крушевачког позоришта. У сезони 1996/97. године био је управник позоришта Атеље 212. Од 1997. до 1999. управник је Народног позоришта у Београду. Управник је и уметнички директор Београдског драмског позоришта од децембра 2000. године. Министар културе и информисања у Влади Републике Србије од 2008. Данас је уредник Културно-уметничког програма Радио-телевизије Србије.

Режирао је више од 90 представа у српским, босанским, словеначким, хрватским и грчким театрима, са посебним афинитетом за драматизацију савремене домаће литературе. Режирао је опере, мјузикле и балете. Оснивач је Београдског фестивала игре. Аутор је бројних есеја о позоришту и професор глуме на Академији лепих уметности у Београду.

Добитник је најзначајнијих домаћих позоришних награда. На Сусретима позоришта Србије Јоаким Вујић добио је девет Награда за најбољу режију. Награђен је Стеријиним наградама за савремену сценску адаптацију, драматизацију и режију. Добитник је награда за режију и драматизацију на позоришним фестивалима у БиХ (Брчко, Зеница, Добој), Награда за најбољу режију на Јоаким Интерфесту и Међународном фестивалу класике у Вршцу. У Москви је добио Награду Златни витез за режију представе Златно руно Борислава Пекића, а у Истанбулу Награду за драматизацију представе Дервиш и смрт Меше Селимовића.

МАРИНА ВУКАСОВИЋ МЕДЕНИЦА
Костимограф, дипломирала на Факултету примењених уметности у Београду 1984. год. а стекла звање магистар уметности из области костимографије 2001. год. Костимографијом се бави у позоришној, филмској, телевизијској и маркетиншкој продукцији, као и педагошким и истраживачким радом у области историје костима и историје културе одевања на Балкану. Одржала је четири самосталне изложбе и учествовала у више групних изложби у земљи и иностранству.

Урадила је костим за петнаест играних филмова и сарађивала са еминентним српским редитељима на драмским представама и операма. Добитник је више годишњих награда УЛУПУДС-а, као и награда за костимографију у играним филмовима и на позоришним фестивалима у земљи и иностранству. Члан је УЛУПУДС-а у статусу истакнутог уметника и добитник Награде за животно дело тог струковног удружења, као и Кристалне призме, највећег признања Академије за филмску уметност и науку.

ВЕРА ОБРАДОВИЋ
Редовна професорка Факултета уметности Универзитета у Приштини (са привременим седиштем у Косовској Митровици). Дипломирала је на Филозофском факултету Универзитета у Београду, магистрирала на Универзитету уметности у Београду, докторирала на Универзитету у Новом Саду. Предаје сценске игре и кореодраму. Играла као солисткиња у групи Београдски савремени балет Смиљане Мандукић. Кореографско и педагошко искуство допунила је двогодишњим школовањем на Факултету физичке културе у Новом Саду, одсек Модерна-џез игра (у класи проф. Љиљане Мишић). Награђивана за кореографију. У најзначајнијим домаћим позориштима радила је сценски покрет, режију и кореографију за бројне представе; ствара и ауторске кореодраме. Учествује на домаћим и интернационалним стручним и научним скуповима. Објављује стручне текстове у научним часописима у земљи и иностранству. Аутор је књиге Кореодрама у Србији у 20. и 21. веку: родна перспектива. Бави се позоришном и балетском критиком. Чланица је Удружења балетских уметника Србије.

ЗОРАН ЕРИЋ
Дипломирао и магистрирао композицију на Факултету музичке уметности у Београду. Усавршавао се у Салцбургу и Стокхолму. Дела су му извођена у готово свим земљама Европе, САД, Кини и Аустралији, а изводили су их угледни домаћи и инострани ансамбли, као што су гудачки оркестри Guildhall Strings, Свети Ђорђе, Kreisler London Strings, 12 cellisten der Berliner Philharmoniker, Detroit Chamber Orchestra, Kremlin String Orchestra, Camerata Serbica, Banatul Philharmonia, Београдска филхармонија, Irish Chamber Orchestra. Сарађивао је са најзначајнијим домаћим и иностраним извођачима, међу којима су Keneth Jean, James Judd, Ксенија Јанковић, Лидија Пилипенко, David Takeno, Bernard Lansky, So-Ock Kim, Malachy Robinson, Jon Bogdanesku, Марија Шпенглер, Александар Маџар, Arisa Fujita, Emanuel Pahud и многи други.

У Ерићевом стваралаштву посебно место заузима обиман циклус музике за позориште и филм. Сарађивао је са нашим најистакнутијим позоришним и филмским ствараоцима. Добитник је великог броја награда и признања за своје стваралаштво, међу којима су најзначајније Октобарска награда града Београда, YUSTAT Grand Prix за позоришну музику, две Златне мимозе за филмску музику, две Стеријине награде за позоришну музику, Велика златна медаља Универзитета уметности у Београду. Четвороструки је добитник Мокрањчеве награде, највећег признања у области музичког стваралаштва у Србији.
Рeдовни јe профeсор при Катeдри за композицију Факултeта музичкe умeтности у Бeограду, а мeђународнe мајсторскe курсeвe и семинаре држао јe на углeдним eвропским конзeрваторијумим – Guildhall School for Music and Drama у Лондону и Iressia у Атини. Шеф Катедре за композицију Факултета музичке уметности био је од 2007. до 2015. године, а ректор Унивeрзитeта умeтности у Бeограду био је од 2015. до 2018. год.