La Gerilla

ALEKSANDAR ĐAJA

Rođen je 1954. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu školu, Petu beogradsku gimnaziju, studirao Opštu književnost sa teorijom na Filološkom fakultetu, a zatim diplomirao dramaturgiju na FDU u Beogradu 1979. godine.

U periodu od 1979. do 1992. godine imao je status slobodnog dramskog umetnika.

Bio je direktor Narodnog pozorišta u Prištini 1992/93. godine i

umetnički direktor zemunskog „Teatra Gardoš“ 1993/94.

Od 1996. godine zaposlen je kao dramaturg Pozorišta na Terazijama u Beogradu, a od marta 2013. godine kao direktor Pozorišta na Terzijama.

Autor je više pozorišnih komada, izvedenih u Beogradu i u drugim gradovima Srbije: Između, Veroneze, Boj petlova, Bitka za Senjak, Bumbarov let, Jankovac – potopljeni svet, Život Jevremov i Povratak kneževog sokola.

Za dramske tekstove Bitka za Senjak i Jankovac – potopljeni svet, dobio je specijalne nagrade TV Beograd na konkursima Udruženja dramskih pisaca Srbije za 1989. i 1990. godinu.

Napisao je tridesetak radio-drama: (Svome otačastvu, Galaktička groznica, Pozvoni i pucaj, Milovan Glišić, Svet bogalja, Nulla dies sine experimentum, Odbrana i propast Bodroga, Jakl se vraća kući…), emitovanih na programima Radio Beograda i Radio Novog Sada.

Kao stalni saradnik Kulturno-obrazovnog programa TV Beograd od 1982. godine, realizovao je preko pet stotina scenarija u okviru najpoznatijih televizijskih serija za decu, dok je za Igrani program napisao više scenarija prema svojim pozorišnim komadima, kao i scenario za TV film Palanka u planini, prema romanu Anđelije Lazarević.

Autor je scenarija za dva seta od po deset epizoda igrane serije Mansarda, emitovane na Prvom programu RTS-a, kao i serije Gestovni bukvar, namenjene osobama sa posebnim potrebama.

Sarađivao je u listu Borba” (dobitnik je „Borbine” nagrade za esej za 1999. godinu), kao i u drugim novinama i časopisima („Drama”, „Scena”). Od jula 2008. godine do aprila 2013. godine bio je stalni kolumnista nedeljnika „Pečat”, u kome je objavio oko dve stotine i dvadeset kolumni.

U ediciji „Savremena srpska drama” objavljeni su mu dramski tekstovi: Jezero, Veroneze, Život Jevremov, La Gerilla, Blagoljub Drugi, Povratak kneževog sokola, Jankovac – potopljeni svet, Bitka za Senjak, Bilo jednom u Srbiji i Održavanje Zaharija.

Dobitnik je nagrade „Zlatni beočug” Kulturno-prosvetne zajednice Beograda  2014. godine, za trajni doprinos kulturi grada Beograda u oblasti dramskog stvaralaštva.

Oženjen je i ima sina.

ALEKSANDAR ĐAJA, La Gerilla

Osamdesetih godina prošlog veka, u okrilju tada popularnih intelektualnih polemika, potpisnik ovog pogovora, upitao je u listu „Student” potonjeg autora drame La Gerilla: „Kuda ideš, Aleksandre Đajo?”

Naravno, sad mi ne pada na pamet da uputim tako plitko i prostoprošireno radoznalo pitanje, tako duboko i znatiželjno, etabliranom dramskom autoru, kakav je dokazano kolega Aleksandar Đaja.

Ne kažem da važim za ekstremnog znalca naše dramske literature, ali Aleksandra Đaju prepoznajem međ’ hiljadu. A to znači da je apostrofirani dramski autor dramatičar od digniteta i pisac od stila.

Đaja pre svega „rmba” najteži žanr, žanr u kome „bez dubokog oranja nema klicanja”, u kome se „rmbači do jaja”. Elem: Đaja šije komedije!!! Pritom, piše stilom tzv. neposredne duhovitosti, gde je dah njegovog duha duhovan do ekstremne duhovitosti. To što ga scene i nagrade, ili bolje rečeno „nagrde” zaobilaze, pitanje je nedostatnosti sistema vrednosti, a ne pitanje valorizacije njegovog dramskog opusa.

Uostalom, poslušajte Dolores iz „komedije o revoluciji i smrti”, iz drame La Gerilla, „koja se događa u podnožju vulkana Popokatepetl u Meksiku, godine neodređene, u kojoj su lica i događaji izmišljeni, a istorijske činjenice slobodno inperpretirane”:

Prosto se ne zna ko je od njih veći krvnik!… Eskadrile Crvenog krsta bacaju pakete humanitarne pomoći teške više od jedno tone, koji naše gradove pretvaraju u ruševine; divizije Međunarodnog monetarnog fonda streljaju svakoga ko nema tekući račun i „Dajners” karticu; padobranci Ujedinjenih nacija spuštaju se u spavaće sobe naših supružnika i zasipaju ih hiljadama kondoma sve dok se ovi ne uguše; Vatikanska mornarička pešadija proteruje Meksikance sa njihovih plaža i bičuje svakog ko ne zna napamet „Ave Mariju”; pancir-divizija „Koka–Kole” brutalno razbija demonstracije Meksikanaca po gradovima, koristeći kola-topove; „Samsungov” damping korpus u svoje televizore zatvara na desetine hiljada Meksikanaca, mučeći ih gledanjem korejskih košarkaških utakmica; OPEK-ova pustinjska pešadija poliva naftom naše svinje, nastojeći da ih pretvori u ovce; američki eskadroni smrti za implementaciju demokratije pucaju na svakog Meksikanca koji ne koristi toalet papir i na svaku Meksikanku koja ne koristi uložak sa „krilcima”, a sa nuklearnih podmornica Nobelovog komiteta za mir neprestano se ispaljuju krstareće rakete na Bagdad!

Nuto prilike: Stavite pamet na (Đajinu) komediju i…? I nikad ne pitajte kuda ide Aleksandar Đaja, već kuda se to strmopižđuje svet i njegov globalizam!

Dakle, La Gerilla je rasna, svojevrsna, a ne svakovrsna komedija. Ona nije komedija apsurda, mada je apsurdnom komikom optočena; nije komedija naravi, mada počiva na naravima svojih softanih likova, nije komedija situacije, mada je situacije čine dramoletnom… Uostalom, čitaćete je, a daj bože, i videćete je poscenjenu i protkanu Đajinim raritetnim komičnim nervima i komediografskim neuroidima.

Milan – Minja Obradović

MARKO JOVIČIĆ

Rođen je 1995. u Beogradu. Diplomirao je Pozorišnu i radio režiju na FDU u Beogradu, u klasi profesora Ivane Vujić i asistenta Snežane Trišić. Režirao je predstave za decu i odrasle u zemlji i regionu. Bavi se komponovanjem (svira klavir, gitaru, bubnjeve i vođa je „Mikser benda”), glumom, režijom spotova, TV i filmskom režijom ( filmovi „Krug” i „El Boemo”, serijal emisija „Beograd kao i̶ drugi gradovi”, igrana serija „Igra sudbine”).

REČ  REDITELJA

Pozorišna predstava La Gerilla Aleksandra Đaje je komedija o revoluciji i smrti. Radnja predstave je smeštena u puste planinske predele Meksika ili Južne Amerike, mada se akteri pozorišnog komada mogu naći u bilo kom mestu globalnog sela koje vapi za korenitim promenama, svega i na svim nivoima  ̶  revolucijom. Vreme dešavanja je polovina prošlog veka, ali se može smestiti i u savremeni aktuelni trenutak prepun izazova, kada se svet i civilizacija kakvu poznajemo nalazi na prekretnici.

Radnja predstave je apsurdna, dva Dorćolca vrše isporuku kovčega sa preminulim vođom meksičke revolucije iz Beograda u Južnu Ameriku. Nailaze na dve pripadnice revolucionarnog pokreta u Meksiku i u trenutku se nalaze usred građanskog rata u kome se ne zna ko na koga puca, ko je za demokratiju, ko je za terorizam, ko je za anarhiju, ko je za totalitarizam. Svi ubijaju i pucaju u ime slobode i praznih fraza, koje su i dovele savremenu civilizaciju, čini se, do svog kraja. Kroz duhovite dijaloge nesvrstanih i na svaku prevaru spremnih Srba da ostvare svoju ulogu u svetskoj revoluciji, praćene pažljivo odabranim muzičkom podlogom, prepoznaćemo nadnacionalni besmisao i moralni krah savremenog sveta. Mesto događanja je Južna Amerika, ali može biti i Ukrajina, Sirija, Irak, Srbija, bivša Jugoslavija. Umesto vođe revolucije koji je bežeći od CIA završio svoj život u lokalnom bircuzu na Dorćolu, u Meksiko stiže pijani lučki radnik koga su smestili u sanduk pun heroina namenjenog za „našu stvarˮ i poslali na daleki put.

Južnoameričke revolucionarke ga prihvataju, moralno čista revolucija se finansira prihodom od švercovanog heroina koji će unesrećiti nevinu decu… i tako u krug… revolucija mora da teče… do poslednjeg potlačenog sužnja.

Sa Dorćola

Grobarsko je preduzeće

Manje briga, više sreće

Siguran si dok postojiš

Od propasti se ne bojiš.

Pre svitanja i pre svetla

Stigli smo do Popokatepetla

Bili glupi il’ mudraci

Živeli mi svi mrtvaci.

ref:

Sa Dorćola mrtvac stiže

Honorare da nam diže

Da nam svane od tog leša

Da mlatimo mnogo keša.

Nema straha ni od mraka

Kad se setim zlatnih raka

Punog srca, duše prazne

Mislim šta će da se mazne.

Skineš prsten, zlatne zube

Već su mrtvi, šta sad gube

Počivaju svi u bedi

A ti radiš, pa uštedi.

Muzičke numere obrađene u predstavi:

Bella ciao, Po šumama i gorama, Ay Carmela, Komandante Che Gevara, Zemljo moja, Bolji život, Pljuni i zapjevaj, Ruski paradni marš, Mesečina, Otpisani