српски
Константин
Пролеће је 337. године н.е. и остарели Цар Константин проводи своје последње дане у Никомедији. Њему у походе долази загонетни гласоноша који му предаје свитак на коме се налази исписан загонетни знак – два спојена прстена са крилима. Император Константин препознаје ова знамење и сећа се када га је први пут видео, пре више од тридесет година у Солуну када се последњи пут срео са својим пријатељем Димитријем. Потакнут овим, Константин почиње да одмотава клупко свог живота, крећу реминисценције и подсећања на славне и тешке тренутке: на мајку хришћанку, оца амбициозног војсковуђу, на бекство са Галеријевог двора и поход на Рим… Сумирајући свој живот, Константин ће у исповести непознатом младићу испричати своју чудесну причу, како га је божје провиђење од легијског центуриона одвело до владара света, о својим ратовањима и визијама, победама и греховима, о тренутку када је одлучио да прихвати Јединог Бога као свог Спаситеља и донесе акт који ће ставити тачку на прогон хришћана – Милански едикт. Истовремено, то је и прича о искушењима, патњи, греху и искупљењу и преображају једног човека који је о концу постао преображај једне епохе и једне цивилизације.
Лица
ФЛАВИЈЕ ВАЛЕРИЈЕ КОНСТАНТИН, старији – Миодраг Кривокапић
ФЛАВИЈЕ ВАЛЕРИЈЕ КОНСТАНТИН, млади – Вук Костић/Миодраг Радоњић
ФЛАВИЈЕ ВАЛЕРИЈЕ КОНСТАНТИН, дечак – Лука Грубишић
КОНСТАНЦИЈЕ ХЛОР (Константинов отац) – Мирко Бабић
ЈЕЛЕНА (Константинова мајка) – Снежана Петровић
ФАУСТА (Друга Константинова супруга) – Тамара Драгичевић
ЛИДИЈА (робиња, хришћанка) – Сузана Лукић
МИНЕРВИНА (Прва Константинова супруга) – Александра Ћосић
ГЛАСОНОША – Милош Цветковић
ЕВСЕВИЈЕ ЦЕЗАРЕЈСКИ (Константинов биограф) – Александар Михаиловић
ХЕЛВИЈЕ (заповедник Константинове телесне гарде) – Игор Дамњановић
ДАЛМАЦИЈЕ (императоров синовац, управник Наисуса) – Дејан Тончић
ДИМИТРИЈЕ (трибун, потоњи Свети Димитрије) – Александар Маринковић
ЛИЦИНИЈЕ (Константинов сувладар и муж његове сестре) – Мирослав Јовић
ГАЛЕРИЈЕ (римски император) – Дејан Цицмиловић
ВИБИЈЕ АЛБАН (префект у Солуну) – Драган Божа Марјановић
МЕСАЛА (Робовласник) – Димитрије Илић
ХЕМОГЕН (намесник Константиновог двора) – Милутин Вешковић
ЕВТОКИЈЕ (Константинов лекар) – Драгиша Вељковић
ПИРАМ (Легионар, Хемогенов рођак) – Данило Петровић
ТИТ (Легионар) – Младен Милојковић
СОТЕРИД (Легионар) – Марјан Тодоровић
МАСКИЈЕ (Подводач) – Марко Павловић
