О АУТОРУ

 

Жарко Јокановић рођен је 7. маја 1967. године у Ужицу.

Као дечак играо је у филму Ужичка република, где је запамћен по чувеној реплици: „Чико, је л’ сав овај лебац твој?“ Бавио се глумом – играо је у неколико представа у Народном позоришту у Ужицу.

Студирао је психологију на Филозофском факултету у Београду. Једно време се активно бавио политиком.

Аутор је романа Кругови моћи, драма Згази ме, Кокошке, Игра истине, Чија је моја кожа, као и монографије о сценаристи Синиши Павићу.

Аутор је ексклузивне исповести Јованке Броз Јованка Броз – Мој живот, моја истина и исповести Наде Будисављевић Моја сестра Јованка Броз.

Био је сценариста неколико ТВ пројеката (Орално доба Ланета Гутовића, Браво шоу, Звезде певају за њих, На вечери са…), као и најгледанијих телевизијских серија Игра судбине (598 епизода) и Закопане тајне (202 епизоде).

Био је Председник управног одбора Борбе, директор магазина Стар и oперативни директор издавачке куће Лагуна.

Писао је колумне за више дневних и недељих новина.

  1. године добио је нагрaду „Личност године“.

Ожењен је глумицом Милицом Милшом. Имају сина Антонија.

 

 

РЕЧ АУТОРА

Драма Кокошке је трагикомична прича о терору младости и лепоте и својеврсном естетском фашизму, који се све више намећу као неке од најзначајнијих девијација доба у којем живимо. Опседнутост лепотом и вечитом младошћу поприма облике друштвене патологије, а жртве су најчешће жене које су умногоме саме себи наметнуле тај изопачени императив и терет. Бити или не бити није више шекспировска дилема, него назив козметичког салона – а то је постала и мантра данашњице која има и додатак, па сада гласи: Бити или не бити леп и млад. Све остало је смрт – лично, што се у овом тексту на фарсичан начин појављује кроз рекламе у радио емисији крајње фашисоидног назива: Ко није леп – не треба да живи. Јер, на све то се надовезује маркетинг моћних корпорација, који у свом подконтексту има управо ову изопачену реченицу. Зато је данас страх од губитка лепоте и младости готово јачи од страха од саме смрти.

У овом тексту се на алмодоваровски начин поиграва том опсесијом, која је са појавом друштвених мрежа постала још веће бреме не само зрелих жена него и све млађих девојака и девојчица. Док се улепшава фасада, руше се темељи, битна је само спољашња, а не и духовна лепота, старост се упире да се претвори у младост, а боре на лицу су сада већи непријатељи од свих других у збиру, док су истовремено козметички третмани и пластичне операције постале „есенција живота“ – без које се не може. И једна врста наркоманске зависности, која поприма облике епидемије.

Да бисмо ствари лакше спознали често их морамо извгнути руглу и довести до апсурда, мада ни то није довољан доказ да ћемо успети у намери да унутрашњост издигнемо изнад фасаде. Јер, сваки дан смо све више сведоци истинитости старе народне пословице: Празно буре јаче звечи.

Зато је ова представа позив да се вратимо суштини, а то је оно што градимо у себи, а не на себи. Урнебесни смех биће лековит само ако се након њега запитамо: Како су духовност, интелигенција и емоције капитулирали пред ботоксом, филерима, силиконима и осталом пластиком, која од жена прави воштане фигуре, трајно урушавајући њихову природну лепоту, која пре свега иде изнутра. И још нешто. Зашто су било коме данас потребни пачији кљунови уместо уста – то никоме нормалном није јасно.

Текст Кокошке написан је 2007. године, али, нажалост, данас је још актуелнији. Мислите о томе.

 

 

БИОГРАФИЈА РЕДИТЕЉА

 

Марко Јовичић Дими је српски позоришни и филмски редитељ, глумац и продуцент. Рођен је 4. маја 1995. године у Београду.

Већ од малих ногу је показао љубав према позоришту, када је са само три године примљен у позориште „Пуж“, где је стицао искуство од позоришне редитељке Слободанке Цаце Алексић и њеног супруга Бранислава Милићевића Коцкице.

Као асистент редитеља сарађивао је са многим истакнутим редитељима са наших простора: Слободанком Цацом Алексић, Слободаном Скерлићем, Егоном Савином, Владимиром Лазићем, Аном Здравковић, Гораном Шушљиком, Александром Милавић Дејвис и Југом Радивојевићем.

Дипломирао је позоришну и радио режију на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професорке Иване Вујић и асистенткиње Снежане Тришић (2019).

Упоредо са основном завршио је музичку школу „Јосиф Маринковић” у Београду 2008. (клавир), а каснијих година основао и своје бендове „Ранч проклетих“ и „Миксер бенд“.

Режирао је многобројне представе: На дну (ФДУ „Мата Милошевић“ – 2016), Не чујем печат, Јосипе (БИТЕФ Београд – 2015, 2016, КРАДУ Загреб – 2016, МОТ Скопље – 2016, МЕСС Сарајево – 2016), Женска посла (БДП – 2017), Љубинко и Десанка (Народно позориште у Београду – 2017), Лепотица и Зверко (Позориште „Пуж“2017), Фрка у фабрици играчака (БДП – 2017), Мигранти желе Батајницу – дипломска представа (Народно позориште у Београду – 2018), Љубинко и Десанка (Крушевачко позориште – 2018) , Луња и Маза (СКЦ Обреновац – 2018), Вернисаж (Ферзенг Театар – 2018), Дани Данила Лазовића (Дом културе „Пиво Караматијевић“, Прибој – 2018), Јорговани кроз векове (Дом културе Стари Колашин – 2019), Мишеви и мачке наопачке (Глума за одрасле / Позориште лутака „Пинокио“ – 2019), Само три ноћи (Позориште „Славија“ – 2019), Четири прасета (Обреновачко позориште – 2019), Књига о џунгли (Позориште лутака „Пинокио“ – 2019), Тамо далеко (Комбанк дворана – 2020), Ко ми тресе трешњицу (Академија 28 – 2020), Новогодишња представа за децу (Опера и театар Мадленијанум – 2020), Рогови у врећи (Театар Улица – 2020), Кабаре Пароброд („Пароброд“ – 2021), Ла Герила (Народно Позориште Ниш – 2022), Црни лептир – Ју група (Позориште на Теразијама – 2022),   Лепотица и Зверко (Позориште „Пуж“ – 2023), Човек са 4 ноге (Позориште „Одеон“ – 2023).

Редитељ је неколико пројеката: Лето тебе дозива – званични спот Града Београда за сезону лето 2018, Београд као и други градови – серијал емисија 2019/2020, серија ЕнтерУлази, Фестивал филмског сценарија у Врњачкој Бањи 2021/2022/2023, серија Игра судбине 2022, филм Циклус 2022, серија Закопане тајне 2023.

 

Такође је глумио у неколико тв серија и филмова: серија Тате – фронтмен бенда, серија Коло среће – хакер Кртица, Игра судбине – Јамездин, филм Момак и девојке – полицајац, као и у многобројним представама позоришта „Пуж“ од 2000. до 2020. и  Театра Улица у представама Тамо негде у центру света и Како сте?

У серији Закопане тајне публику је освојио ликом Чедомира Чавића Чиваве.

Има своју продуцентску кућу Double Taurus d.o.o., која већ трећу годину заредом успешно организује једну од најстаријих манифестација у Европи – Фестивал филмског сценарија у Врњачкој Бањи.

Double Taurus d.o.o. тренутно ради на пројекту серије Закопане тајне, чији је сценариста управо аутор текста представе Кокошке, Жарко Јокановић.

 

 

 

РЕЧ РЕДИТЕЉА

Остао сам без речи.

Narodno pozoriste Nis

Лица

ЈАСМИНКА ХОЏИЋ - АНКИЦА
ЈОВАН КРСТИЋ, к. г. - КСЕНИЈА
ВЕСНА ЈОСИПОВИЋ - САРА
ЕВГЕНИЈА СТАНКОВИЋ - ДИКИЦА
ЗОРИЦА ДАМЈАНОВИЋ / МАЈА БАНКОВИЋ - ВАЊА
ДАНИЛО МИЛЕНКОВИЋ, к. г. - МЕДЕНИ
АЛЕКСАНДАР СТЕВАНОВИЋ, к. г. - ЗЕЛЕНИ

Техничка екипа

Инспицијент: Слободан Илић
Дизајн тона: Александар Стевановић
Дизајн светла: Дејан Цветковић
Светло: Давид Јовановић
Суфлер: Вања Шуклета

Технички директор: Дејан Митић
Мајстор сцене: Славиша Филиповић
Декоратери: Срђан Китановић, Миодраг Ђорђевић, Мића Лазаревић, Никола Стојановић
Реквизитери: Немања Перић
Гардеробери: Душица Младеновић, Катарина Павловић
Шминкери, власуљари: Љиљана Рашић, Марија Цветановић, Ивана Лазаревић
Кројачки радови: Марина Стевановић, Владимир Пекић
Радионица: Горан Станковић, Драган Перић, Бранислав Николић, Александар Рајић
Набавка: Зоран Денчић, Иван Тодоровић
Возач: Небојша Шарчевић

Narodno pozoriste Nis
poster
Текст
Жарко Јокановић
Режија
Марко Јовичић
Сценограф
Андреј Мариновић
Костимограф
Петра Фотез
Кореограф
Јована Иконић
Музика
Бата Златковић
Лектор
Наташа Илић
Фотограф
Никола Милосављевић
Организатор
Снежана Јовић
Премијера
25. новембар 2023
Scroll