Karmen

Koprodukcija – Narodno pozorište Niš, Fakultet umetnosti u Nišu i Niški simfonijski orkestar

Pokrovitelj – Grad Niš

OPERA U 4 ČINA

Po noveli Karmen Prospera Merimea

Praizvedba 3. mart 1875.

O  kompozitoru

Žorž Bize (Georges-Alexandre-César-Leopold Bizet, 1838–1875) bio je  francuski kompozitor  i pijanista. Otac mu je bio profesor pevanja, majka pijanistkinja, a ujak je bio pevač. Već kao devetogodišnjak primljen je na Pariski konzervatorijum, gde je učio klavir, orgulje i kompoziciju.

Pretežno operski kompozitor, Bize je sem dvanaest opera napisao i tri operete, dve simfonije, više uvertira, svita, kantata, klavirskih dela i preko trideset solo pesama. Njegova muzika je puna duha, jasna i razumljiva, neopterećena unapred određenim sistemima i zamislima. Ona odiše zdravljem i snagom, ume da oživi strast i pokret i da oboji jakim živim bojama.

Važnija dela: Simfonija sa visokim Ce, svita Arležanka, opere Lovci na bisere, Don Prokopio, Devojka iz Perta, Mirej, Ćamile i Karmen.

 Najpoznatije Bizeovo delo je svakako opera Karmen nastala 1875. godine, prema istoimenom komadu Prospera Merimea. Premijera ove opere bila je potpuni neuspeh. Nenaviknuta na ovakav sadržaj i na neobičnu orkestraciju, publika se u početku dosađivala, a kasnije čak i zviždala i glasno negodovala. Ovu katastrofu upotpunile su i loše kritike, koje su izašle u štampi sledećeg dana. Operu su, međutim, pohvalili pravi poznavaoci muzike – Debisi, Sen-Sans, Čajkovski i Brams, koji je odgledao operu dvadeset puta i tvrdio da je to najbolja opera ikad napisana.

Karmen je kasnije zaista i postigla nezapamćen uspeh i postala najpoznatija opera ikada, ali Bize to nije doživeo. Napor koji je uložio u nastanak i pripremu opere, kao i veliko razočaranje zbog njene propasti na premijeri, bili su preveliki udarac za njega. Umro je 3. juna 1875. godine, u 36. godini, od srčanog udara, samo par meseci posle tragične premijere.

Događa se u Sevilji i okolini.

I čin

Ispred fabrike duvana stoje vojnici na straži. Mlada devojka Mikaela traži da vidi svog verenika (Don Hozea), kako bi mu prenela pozdrave od majke. Utom, Don Hoze dolazi i obaveštava poručnika o stanju u fabrici i devojkama koje tu rade. Tokom popodneva, za vreme pauze, one izlaze napolje, gde ih čekaju mnogobrojni udvarači. Među devojkama se nalazi i Ciganka po imenu Karmen, koja počinje da peva izazovnu habaneru. Reči pesme glase: „Ne znam kad ću voleti. Možda danas, možda sutra“. Ona brzo baca cvet Don Hozeu sa namerom da bude primećena, privlači pažnju i svi žele da joj se približe. Mikaela uspeva da proturi pismo i novac svom vereniku, kao i da ga poljubi, u ime pozdrava od majke. Nažalost, zbog Karmen u fabrici nastaje gužva i ona u svađi ranjava jednu radnicu. Devojke počinju da se raspravljaju oko toga ko je kriv, a na mesto nesreće ubrzo dolaze stražari. Zuniga sa žaljenjem hapsi Karmen, a Hoze je sprovodi u zatvor. Dok odlaze ka zatvoru, Karmen obećava Hozeu da će se naći sa njim izvan grada, pod uslovom da je pusti. Očaran njenom lepotom, Hoze to i čini, ali ga Zuniga vidi kako je oslobađa i hapsi njega, kao saučesnika, lišavajući ga činova.

II čin

Sledeća scena se odvija u krčmi u koju navraćaju ciganski krijumčari. Svi uživaju u čarima Karmen i njenih drugarica Fraskite i Mercedes, dok igraju i pevaju za goste. Zuniga (koji se takođe nalazi u toj krčmi) pokušava da joj se dodvori pričom kako je narednik, koji ju je pustio, kažnjen i da se nalazi zbog nje u zatvoru. U krčmu svraća toreador Eskamiljo i sve zatečene poziva da dođu u arenu. Karmen odbija da im se pridruži.

Dva meseca kasnije, Hoze izlazi iz zatvora i peva o svojoj čežnji za Karmen, što ona uzvraća naručujući gozbu i igrajući za njega. Kada počne da pada mrak i bude bilo vreme da se Hoze vrati u kasarnu, Karmen se smeje i ruga njegovom osećanju odgovornosti.

Hoze pokazuje Karmen svoju ljubav tako što baca cvet pred njene noge, isti onaj koji mu je ona dala dva meseca ranije. Hoze je u dilemi i dvoumi se između vojske i Karmen, dok ga Zuniga tera na poslušnost. Hoze biva izazvan i vadi sablju, ali krijumčari, koji su se tu našli, sprečavaju sukob. Hoze više nema izbora i priključuje se krijumčarima i Ciganima, a o posledicama ne razmišlja.

Pauza 15 minuta

III čin

Scena počinje slikom krijumčara (među njima i Karmen), koji se probijaju kroz planinu. Karmen se zasitila Hozea i hoće da ga se reši. Zbog toga, ona i njene drugarice bacaju karte, da bi saznale sudbinu. Karte pokazuju skoru smrt za Karmen. U blizini, Mikaela traži Hozea po planini, u nadi da će ga odvratiti od Karmen. U blizini je i Eskamiljo (toreador), u potrazi za Karmen, ali nailazi na Hozea, koji ljubomorno misli da ga Karmen u poslednje vreme izbegava zbog toreadora. Hoze izaziva toreadora na dvoboj, ali krijumčari prekidaju i ovaj duel. Mikaela poziva Hozea da pođe sa njom u selo, zato što mu je majka na samrti.

IV čin

Poslednji čin počinje u seviljskoj areni za borbu bikova. Gledaoci se okupljaju. Ubrzo se pojavljuju Karmen i Eskamiljo, koji zajedno pevaju pesmu o ljubavi. Drugarice Karmen (Mercedes i Fraskita) obaveštavaju je da je u publici Don Hoze, koji sigurno sprema osvetu. Prkosna Ciganka ne sluša upozorenja i ide mu u susret. Hoze staje pred Karmen i ponizno je moli za ljubav. On smatra da još ima nade za njih i da još mogu naći sreću, što Karmen odbija, iako je svesna opasnosti i Hozeove ljubomore. Ona sa prezirom baca Hozeov prsten, na isti način kao pre izvesnog vremena, kada mu je bacila cvet. Očajni Hoze vadi nož i ubija Karmen, čime se opera i završava.