„Zatvorena“ u ljubavni trougao, ova emotivna i intimna drama bavi se emocijama i odnosima ljudi iz različitih perspektiva.

Zarobljeni u kolotečinu vremena, brzinu življenja, moderno potrošačko društvo, često i ne primećujući, polako gubimo najfinije i najsuptilnije niti koje nas vežu za naše najbliže, da bismo samo jednog dana shvatili da živimo sa strancem. Tek kada nas pogodi usud sudbine, strašna tragedija neizlečive bolesti, setimo se da zastanemo, pogledamo oko sebe, osetimo dan, prepoznamo drugo ljudsko biće i shvatimo šta je zaista važno, onda kad vreme već ističe…

 

Vern Tisen „Jabuka“, rediteljsko viđenje

Vern Tisen već u prvim didaskalijama precizno opisuje značaj pauza u izvođenju njegovog komada. Kada se pročita takvo uputstvo, iako se još nije ni započelo čitanje, pomisli se na Čehova i Beketa. Autor nas, zatim, kroz veoma svedene ali minuciozne dijaloge (pomislimo na Pintera) uvodi u jednu vrstu oniričke stvarnosti nastale od stradanja likova, u teškoj borbi između života i smrti, ljubavi i strasti, odgovornosti i utehe, identiteta i skrivenih identiteta. Junak već u prvoj sceni grize dojku svoje partnerke kao jabuku, iako ona to nije, i time simbolički napušta Edenski vrt i kreće u dalje putovanje.

Pisac koristi gotovo tipičan melodramski zaplet, baveći se ljubavnim trouglom čiji se akteri, na malo verovatan ali istinit način, povezuju u dramatičnoj situaciji borbe sa teškom bolešću jedne od njih. Bolest i proste duše čini otmenijima. Smrt je pred vratima, pred njenim licem oni se suočavaju sa sopstvenim životima da bi shvatili da samo kroz drugog mogu da spoznaju istinu. Ovakav zaplet podržavaju repetativni dijalozi sa tišinom između, koja govori više od svega izgovorenog.

U tišinama, repetitivnosti i ritmičnosti, identiteti se pretapaju jedan u drugi. U plavetnilu jezera, u nebu iznad njega i zemlji koja ga okružuje, kroz stvarnost trenutka pokazuje se nestvarnost smrti. Obala na kojoj se nalaze likovi „Jabuke“ jeste obala prelaska iz jednog sveta u drugi. Komad nosi atmosferu sna krcatog bolom, lepotom i strašću. Nežno i emotivno, na tankoj liniji između sna i jave, gradili smo posebnu atmosferu ove snažne i istovremeno začudne priče o ljubavi i umiranju.

Aleksandra Kovačević, rediteljka

 

 

Aleksandra Kovačević

Završila FDU u Skoplju u klasi prof. Ljubiše Georgievskog 1991. god.

Režirala u gotovo svim profesionalnim pozorištima Makedonije (Skoplje – Dramski teatar, Makedonski naroden teatar, Teatar narodnosti, Turska drama, korežija premijere MOT-a; Naroden teatar Bitola, Teatar „Anton Panov“ Strumica, Teatar Kumanovo i Naroden teatar Štip ). Takođe, režirala u Jugoslovenskom dramskom pozorištu i Pozorištu „Boško Buha“ u Beogradu, kao i u Kruševačkom i Kraljevačkom pozorištu.

Nastupi i nagrade na festivalima: MOT (Skoplje), FIAT (Podgorica), INFANT (Novi Sad), Međunarodni festival Ohridsko leto, Atina – grad prestonica kulture, Festival alternativnog teatra (Kočani), Festival kamernog teatra „Risto Šiškov“ (Strumica), Festival komedije u Korči (Albanija), BRAMS, Festival „Joakim Vujić“, Joakim Interfest, Mali Joakim, Femart (Priština), Pozorište Zvezdarište, Pozorišni ringišpil (Lazarevac) itd.

Radila kao asistent na odseku za glumu na Fakultetu umetnosti u Prištini i Univerzitetu Braća Karić.

Bila selektorka BRAMS-a, članica žirija Teatarfesta u Sarajevu i Festivala alternativnog pozorišta u Pančevu.

Autorka pozorišnog komada „Perpetuum mobile“, objavljivala u književnom časopisu „Povelja“.

U jednom mandatu direktorka Kraljevačkog pozorišta, kasnije i umetnička direktorka Kraljevačkog pozorišta.Od 1998. do danas rediteljka Večernje scene Kraljevačkog pozorišta.

 

 

Mr Ljiljana Petrović, kostimograf i redovni profesor scenskog kostima na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.
Autorka kostima za brojne igrane filmove: „Otac“, „Krugovi“, „Falsifikator“, „My beautiful country“, „Turneja“, „Klopka“, „Apsolutnih sto“, „ Mali svet“, „Munje“, „Kad porastem biću Kengur“ itd.; za više od 150 pozorišnih predstava gotovo svih vodećih pozorišta u Beogradu i nacionalnih pozorišnih kuća Srbije, za TV drame, kratkometražne i animirane filmove. Takođe, autorka kostima za više od 350 realizovanih projekata u advertajzingu (reklame, muzički spotovi).
Gostujući profesor na univerzitetima umetnosti: University of Arts „Mimar Sinan“ (Istanbul); ENSAD (Pariz); u Bostonu, Konektikatu i Blumingtonu (SAD). Dobitnica stipendije Gete instituta i 13 nagrada za kostimografiju: Prva nagrada Golden tooba –Rajsko drvo za projekat „Kargo“, zajednički projekat sa A. Kostićem (Festival vizuelne umetnosti, Teheran, Iran); nagrade za najbolje filmske kostimografije: Fipresci, Sofest, Zlatna mimoza, nagrade za kostimografiju na Majskom salonu, godišnje nagrade ULUPUDS-a, nagrade za kostimografiju u predstavama „Kralj Lir“, „Vila Sašino“, „Zarobljeno sunce“, nagrada Privredne komore grada Beograda, nagrada YUSTAT, Velika nagrada Univerziteta umetnosti u Beogradu, Srebrnjak FPU u Beogradu, nagrada za umetničko stvaralaštvo i afirmaciju grada Požege itd.
Projekat „Tajna večera“ nalazi se u kolekciji Muzeja Lapidarium (HR), rad „Maska“ je deo kolekcije New Drama Center u Blumingtonu (SAD), a rad „Kargo“ je otkupljen od strane Ministarstva kulture Srbije.
Kurator je za selekciju iz Srbije za međunarodnu izložbu Innovative costume: The next generation A. A. Bakhrushin State Central Theatre Museum, Moscow, Russia 2019.
Članica je ULUPUDS-a, filmske asocijacije AFUN, međunarodne asocijacije kostimografa i scenografa OISTAT i počasni član ULUPUH-a.

 

 

Vern Tisen (1964), kanadski dramski pisac.

Rođen u Vinipegu, gde je diplomirao na Akademiji umetnosti. Zvanje magistra je stekao na Univerzitetu u Alberti, gde je vodio kurs drame. Bio je predsednik Kanadskog udruženja dramskih pisaca i Udruženja pisaca Alberte.

Dobitnik je mnogobrojnih nagrada, među kojima su Nagrada generalnog guvernera Kanade za najbolju dramu na engleskom jeziku („Ajnštajnov poklon“), nagrada Karol Bolt za najbolju predstavu („Vimi“) i nagrada Sterling za novu dramu („Jabuka“). Takođe, dobitnik je nagrade za umetnost grada Edmontona i nagrade Univerziteta Alberta.

Tisenova dela su prevedena na nekoliko jezika, uključujući nemački, francuski, poljski i hebrejski. Njegovi komadi se izvode u Kanadi, SAD, Velikoj Britaniji i Evropi, kao i u Australiji i Aziji. Bio je dramski pisac Citadel Theatre i Workshop West Theatre u Edmontonu. Stalni je saradnik Epic Theatre Ensemble iz Njujorka, kao i nekoliko trupa iz Toronta i Vankuvera.

Od 2007. do 2014. živeo je u Njujorku. Vratio se u Edmonton 2014. kao umetnički direktor Workshop West Theatre.

Najznačajnije drame: „Kurir“, „Uskrsnuće Ivana Fruma“, „Jabuka“, „Ajnštajnov poklon“, „Šekspirova volja“, „Povratak u Berlin“, „Vimi“, „Ptičji mozak“, „Bogatstvo“,
„Lenjinovi balzameri“, „Poslednje drvo Rapa Nuija“, „Ne uznemiravajte”, „Ljudski okovi“ (po romanu Vilijama Somerseta Moma).

 

Vern Tisen – Reč autora
Veoma sam uzbuđen zbog premijere Jabuke u Nišu. Po prvi put se jedna moja predstava producira u Srbiji. Jedino mi je žao što neću moći da prisustvujem premijeri. Prošle godine mi se pružila sjajna prilika da posetim Srbiju, kada je predstava koju sam producirao izvođena na Festivalu monodrame i pantomime u Beogradu. Zapanjila me je toplina ljudi iz Srbije, bio sam ljubazno primljen gde god sam išao. Duga istorija i izuzetan kvalitet srpskog pozorišta su zaista impresivni. Divno je znati da još uvek postoje zemlje koje slave pozorište i njegov značaj u našim životima. Zahvaljujem glumcima i ekipi Jabuke, a posebnu zahvalnost dugujem Spasoju Ž. Milovanoviću, na njegovom izvanrednom umeću i kreativnosti, i Barbari Tolevskoj što me je upoznala sa vašom zemljom. Nadam se da ću uskoro ponovo doći u Srbiju. S poštovanjem, Vern Tisen

 

Narodno pozoriste Nis

Lica

ENDI: Danilo Petrović
LIN: Katarina Mitić Pavlović
SEM: Kristina Tomić k.g.

Tehnička ekipa

Rukovodilac tehnike: Ljubiša Živković
Inspicijent: Vladislav Đorđević
Sufler: Ozren Mitić
Ton: Vladislav Đorđević
Video radovi: Slobodan Ilić
Dizajn svetla: Dejan Mitić
Rasvetljivač: Nemanja Pavlović
Majstor scene: Slaviša Filipović
Dekorateri: Srđan Kitanović, Radomir Pešić, Dragan Dinić, Radovan Živković,
Miodrag Đorđević, Mića Lazarević
Rekviziter: Marko Đorđević
Garderoberi: Dušica Mladenović, Marko Dinić
Šminkeri, vlasuljari: Ljiljana Rašić, Ivana Lazarević
Krojački radovi: Marina Stevanović, Vladimir Pekić
Tapetarski radovi: Dragan Dinić
Radionica: Bogoljub Đorđević, Goran Stanković, Dragan Perić
Nabavka: Bogdan Todorović
Vozač: Nebojša Šarčević

Narodno pozoriste Nis
poster
Tekst
Vern Tiesen
Režija
Aleksandra Kovačević
Prevod
Duška Milisavljević
Scenografija i kostim
Ljiljana Petrović
Kompozitor
Bratislav Zlatković
Koreograf
Danica Ničić
Lektor
Nataša Ilić
Fotografija
Milan Nestorović
Asistent kostimografa
Katarina Filipović
Organizator
Miloš Pavlović
Scroll