Копродукција Народно позориште Ниш и Народно позориште Приштина са седиштем у Грачаници

 

Реч редитеља

Ивкова слава – синоним за вишедневно пијанство и бахаћење. А све то у обланди веселог српског карактера и невиности. А шта ако то није тако?

Када сам први пут, још давне 2005-е, пожелео да поставим Ивкову славу, ни слутио нисам да ће ми бити потребно 14 година за њену реализацију. Испоставило се као добро. Наиме, у самом старту сам желео да то буде драма, и да ни на кој начин не исмевамо нечију муку, када ти неку узурпира кућу и живот. Међутим, претакање ликова и карактера из комичног, у драмско, је представљало изазов. Заправо, сам Сремац је написао комад као лаку комедију, без утемељивања на чврстим карактерима ликова, а углавном базираним на спољном изразу и стереотипском поимања боемства. У таквом једном комаду, наћи простор за драмски реализам, је нешто што код многих, у старту изазива сумњу. Поменуте године чекања су довеле до тога, да се решење само наметнуло. Узео сам здраво Сремчево семе ”Ивкова слава”, и посадио га на Космету. Никла је дуго тражена драма! Све је добило другачију конотацију. И убијање стоке и живине, и уништавање ресурса и хране. И малтретирање жена које долазе на патерице, и пуцање на самог Ивка! Више ничег није било комичног у комаду.

Сместили смо Ивка у Призрен. Српске госте на слави, ”пресвукли” у преостале Србе који и данас живе у Призрену. Додали прве комшије Албанце, и добили смо један, сасвим нови комад.

Међутим, постојала је опасност, да се представа не претвори у политички комад, где банализујемо ствари, и упиремо прстом само на једну страну. Била је потребна драматуршка интервенција, која ће те замке избећи.

Загребали смо површину, и ушли дубоко у саме ликове. Ишчупали њихове сакривене личности, и открили, да заправо свако од њих има своје проблеме, страхове и тајне. Е тада смо могли да констатујемо да смо добили праву драму, која, у овом случају, има своје упориште у решавању личних проблема. Драмски сукоб је коначно замирисао. Могли смо да бранимо комад!

А тај комад говори о људима, њиховим односима, помешаним осећањима,  свакодневним страховима, промашеним животима, једном речју, говори о тешким судбинама. Зашто је комад ”Ивкова слава – Призрен 2019”, потребан културној сцени Србије? Зато што говори о истини, а уметници су дужни да истину избацују на површину! Она мора да пронађе пут до људи, који желе да је чују.

 

 

 

Кратка биографија

Бојан Стојчетовић је рођен у Скопљу, 1977 године. Завршио је Факултет уметности у Приштини, одсек глума, на класи професора Милана Плећаша.

До 2006-е је био члан Народног позоришта у Лесковцу, од тада је у Народном позоришту у Приштини.

Као глумац, остварио је 50 премијера, већином у позоришту, али и на телевизији и филму.

Режијом је почео да се бави 2002 године, када је у Центру за културу у Сопоту, поставио комад ”Два туцета црвених ружа”, у извођењу професионалних глумаца. Од тада је највише режирао у Београду, по једном у Лесковцу, Врању, и матичном позоришту НППриштина. Ово ће му бити 13 професионална режија.

 

Narodno pozoriste Nis

Лица

Ивко Мијалковић - Милан Васић
Кевка – Сања Крстовић
Неко – Александар Михаиловић
Кадрија – Игор Боројевић
Курјак – Небојша Ђорђевић
Смук – Немања Јаничић
Сика – Аника Грујић
Мариола – Катарина Јеличић
Пуковник – Дејан Цицмиловић
Музичар 1 – Владимир Јоцовић
Музичар 2 / војник – Страхиња Бичанин
Мирка – Марија Масал
Стефка / курва 1 – Јелена Орловић
Бисенија / курва 2 – Тамара Томановић/Оливера Бацић
Перка / курва 3 – Ивана Ковачевић
Цајка – Јасмина Стоиљковић/Милица Мајсторовић
Јова – Бранко Бабовић/Братислав Славковић Кеша

Техничка екипа

Музичка продукција: Новак Ашковић
Руководилац технике: Љубиша Живковић
Инспицијент: Слободан Илић
Суфлер: Озрен Митић
Тон мајстор: Добрила Марјановић
Дизајн светла: Дејан Митић
Светло: Драгослав Добросављевић
Мајстор сцене: Славиша Филиповић
Декоратери: Радомир Пешић,Драган Динић,Радован Живковић,Марин Рајић,
Мића Лазаревић, Миодраг Ђорђевић,Срђан Китановић
Реквизитери: Драган Николић,Марко Ђорђевић
Гардероба: Душица Младеновић, Марко Динић
Шминка : Љиљана Рашић , Ивана Лазаревић
Кројачки радови: Марина Стевановић,Владимир Пекић
Асистент костимографа: Катарина Филиповић
Радионица: Богољуб Ђорђевић, Горан Станковић, Драган Перић,Бранислав Николић
Набавка: Богдан Тодоровић
Возач: Небојша Шарчевић

Narodno pozoriste Nis
poster
Текст
По мотивима Стевана Сремца
Драматизација и режија
Бојан Стојчетовић
Сценограф
Горан Стојчетовић
Костимограф
Татјана Радишић
Композитор
Бојан Стојчетовић
Кореограф
Небојша Громилић
Scroll