Greta

Biografija rediteljke

Nevena Dimitrijević je rođena 31. 01. 2001. u Nišu. Skoro deset godina pohađala glumačku školu Vesne Stanković, glumice Narodnog pozorišta Niš. Kasnije je postala član Akademskog pozorišta SKC-a Niš. Završila gimnaziju “Svetozar Marković“ u Nišu. Upisala Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu 2020. godine, smer pozorišna i radio režija, u klasi profesora Dušana Petrovića i docentkinje Ane Tomović. Greta je njena diplomska predstava i prva režija u Narodnom pozorištu Niš.

Reč reditelja

Pozorište je oduvek intrigiralo, kako one koji sačinjavaju njegov svet tako i one koji su samo posmatrači delića magije zvane predstava, na daskama koje život znače. Zašto one baš život znače, kako dolazi do te magije, da li se glumci zaista poljube, kako se sav taj tekst nauči, samo su neka od pitanja koja ljudi vekovima postavljaju ne bi li dokučili tajnu pozorišta. Spisak ovakvih pitanja mogao bi ići u nedogled. Ovom predstavom smo pokušali da odgovorimo na bar neka od njih, dajući publici priliku da zaviri u svet rađanja jedne predstave, ostavljajući joj prostor da sama odluči da li je fascinantniji krajnji produkt ili sam proces nastajanja istog.  Da li je fascinantniji proces nastajanja ili sama predstava, pitanje je za čijim odgovorom smo tragali radeći ovaj komad. Da li ćemo ikada uspeti da budemo sigurni šta je od ta dva? Verovatno ne.

Biografija autora

Luc Hibner (1964), nemački dramski pisac, glumac i reditelj. Najizvođeniji savremeni pisac na nemačkim scenama. Najpoznatije drame: Srce boksera, Bankarska predstava, Gospođa Miler mora da ide, Kompanija se zahvaljuje, Veče nad Potsdamom i druge. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada. Po nekima od njegovih drama su snimljeni filmovi. Živi i radi u Berlinu.

Hibnerov komad Greta, stranica 89 premijerno je izveden 1997. u Berlinu. Od tada je doživeo brojna izvođenja širom sveta. Duodrama u kojoj dvoje ljudi, reditelj i glumica, pokušavaju da dođu do rešenja za scenu iz Geteovog Fausta, poslužila je Hibneru za finu disekciju i razotkrivanje različitih pozorišnih klišea i mehanizama. Sam Gete sigurno ne bi mogao da pretpostavi da će scena na stranici 89 iz njegovog komada, u kojoj je njegova protagonistkinja Greta sama na sceni sa kutijicom za nakit, poslužiti mnogo godina kasnije kao siže za odličnu i plemenitu komediju o potrazi za smislom pozorišta i umetnosti kao takve. U nekoliko kratkih scena, razotkrivaju se svi arhetipi pozorišnog sveta i publika ima priliku da uradi ono što najviše voli – da zaviri iza kulisa i vidi šta se to tamo tačno dešava.