Грета

Биографија редитељке

Невена Димитријевић је рођена 31. 01. 2001. у Нишу. Скоро десет година похађала глумачку школу Весне Станковић, глумице Народног позоришта Ниш. Касније је постала члан Академског позоришта СКЦ-а Ниш. Завршила гимназију “Светозар Марковић“ у Нишу. Уписала Факултет драмских уметности у Београду 2020. године, смер позоришна и радио режија, у класи професора Душана Петровића и доценткиње Ане Томовић. Грета је њена дипломска представа и прва режија у Народном позоришту Ниш.

Реч редитеља

Позориште је одувек интригирало, како оне који сачињавају његов свет тако и оне који су само посматрачи делића магије зване представа, на даскама које живот значе. Зашто оне баш живот значе, како долази до те магије, да ли се глумци заиста пољубе, како се сав тај текст научи, само су нека од питања која људи вековима постављају не би ли докучили тајну позоришта. Списак оваквих питања могао би ићи у недоглед. Овом представом смо покушали да одговоримо на бар нека од њих, дајући публици прилику да завири у свет рађања једне представе, остављајући јој простор да сама одлучи да ли је фасцинантнији крајњи продукт или сам процес настајања истог.  Да ли је фасцинантнији процес настајања или сама представа, питање је за чијим одговором смо трагали радећи овај комад. Да ли ћемо икада успети да будемо сигурни шта је од та два? Вероватно не.

Биографија аутора

Луц Хибнер (1964), немачки драмски писац, глумац и редитељ. Најизвођенији савремени писац на немачким сценама. Најпознатије драме: Срце боксера, Банкарска представа, Госпођа Милер мора да иде, Компанија се захваљује, Вече над Потсдамом и друге. Добитник је многобројних награда. По некима од његових драма су снимљени филмови. Живи и ради у Берлину.

Хибнеров комад Грета, страница 89 премијерно је изведен 1997. у Берлину. Од тада је доживео бројна извођења широм света. Дуодрама у којој двоје људи, редитељ и глумица, покушавају да дођу до решења за сцену из Гетеовог Фауста, послужила је Хибнеру за фину дисекцију и разоткривање различитих позоришних клишеа и механизама. Сам Гете сигурно не би могао да претпостави да ће сцена на страници 89 из његовог комада, у којој је његова протагонисткиња Грета сама на сцени са кутијицом за накит, послужити много година касније као сиже за одличну и племениту комедију о потрази за смислом позоришта и уметности као такве. У неколико кратких сцена, разоткривају се сви архетипи позоришног света и публика има прилику да уради оно што највише воли – да завири иза кулиса и види шта се то тамо тачно дешава.