Farenhajt 451

U savršenom svetu – svetu bez knjiga – ljudi žive svoje savršene živote, bez pitanja, sumnji, dilema. Glavni junak i ne sluti da će samo jednim tajnim čitanjem biti zaražen strašnom bolešću – bolešću pitanja i da će to biti početak kraja savršenog sveta.

Farenhajt 451 je priča o rađanju kritičke svesti, o stasavanju jednog otpadnika, o čoveku koji ima hrabrosti da napravi izbor. Ali, to je i priča o samoći i tišini, o toploti koja dolazi samo spolja, od Sunca, i o ulasku u nepoznato, ono tako lepo i istovremeno zastrašujeće nepoznato koje nas čeka iza linije sigurnosti. Ili iza linije vatre.

REČ REDITELJKE

Farenhajt 451 Reja Bredberija je, uz 1984 Džordža Orvela, Vrli novi svet Oldosa Hakslija i Mi Jevgenija Zamjatina, jedan od mojih omiljenih romana u žanru distopija. Predstava Farenhajt 451, rađena po motivima ove knjige, takođe je roman. Roman-predstava. Predstava-knjiga. Ona je priča o rađanju kritičke svesti, o stasavanju jednog otpadnika, o čoveku koji ima hrabrosti da napravi izbor. Ali, Farenhajt 451 je i priča o samoći i tišini, o toploti koja dolazi samo spolja, od Sunca, i o ulasku u nepoznato, ono tako lepo i istovremeno zastrašujeće nepoznato koje nas čeka iza linije sigurnosti. Ili iza linije vatre.

Zahvaljujem se na podršci i pomoći:
Jeleni Dragišić, Branislavu Stankoviću, Vesni Perić, Mileni Bogavac, Slobodanu Obradoviću, Dragani Jovanović, Dušanu Gostoviću, Zorani Petrov, Dejanu Gociću, Dobrili Marjanović, Vladimiru Pekiću, Vladimiru Pejkoviću, Draganu Nikoliću, Ljubiši Živkoviću, Stefanu Popoviću, Vesni Josipović, Damjanu Kecojeviću, Veljku Spasiću, Danieli Todorović, mami i pudlici Lu.

451°F = 232.7778°C
Temperatura na kojoj se papir pali i sagoreva.

DRAMATURŠKA BELEŠKA

Torent je omogućio download celokupnog Šekspira, Tomasa Mana, Gogolja, Viktora Igoa, Svifta, Servantesa, Platona, Seneku, Marksa, Šopenhauera, Getea, Puškina… Kindle aplikacija za prelistavanje knjiga u elektronskom formatu takođe je ukinula odlazak u biblioteku ili knjižaru. Titraj ekrana zamenio je miris papira i utisnutog olova… Knjiga je dobila novi oblik. Još uvek postoje i oni koji tvrdoglavo odbijaju da svoju celokupnu biblioteku zipuju na hard disk. Ali… i jednih i drugih je zanemarljivo malo u odnosu na čitače agresivnih medijskih poruka, poput onih u Karpenterovom ostvarenju Oni žive – Kupuj… Pokori se… Mi već živimo Bredberijevu distopiju u kojoj su pisci i čitaoci knjiga neprijatelji civilizacije koja je metastazirala u beskonačnu petlju advertajzinga, konzumerizma i instant užitaka… U kojoj ne postoji intima, nema potrebe za kreacijom i mišljenjem. Ultimativna pornografija za plebs bila bi dvadesetčetvoročasovno čitanje knjiga pred kamerama u kući Velikog brata koji se danas emituje na dve televizije istovremeno, a već sutra će se keziti i sa svih uličnih live bilborda. Čitanje knjiga lagano postaje društvena stigma… Znak nenormalnosti, psihotični poremećaj, neadekvatnost…

Bredberijeva storija je pakleno zavodljiva kao prozno štivo, ali je i košmar za dramaturga koji pokušava da načini character-driven story sa snažnom motivacijom dva glavna lika, MNTG i KLRS (Montaga i Klaris) u ljubavnom odnosu u nastajanju, koji problematizuju sopstveno bitisanje, pitanje granica, slobode. Trodimenzionalni likovi na trodimenzionalnoj sceni u bezdimenzionalnoj civilizaciji nalik su ludacima koji su zapravo autentični ljudi poput onih u Atlantidi Borislava Pekića. A ostali, konzumenti opojne some, samo su isprazne lutke. Ako se gledalac pita ko je taj fejk Bog koji se sajlama spušta na scenu, sigurno u njemu neće pronaći ni hrišćanskog Boga, ni Jahve, ni Budu, ni Muhameda… već „čarobnjaka iz Oza“, gazdu jednog sintetičkog Raja, korporativnog dilera jednog jedinog emotivnog stanja, stanja obamrlosti i otupelosti.

Knjiga je oblikovala civilizaciju baš kao što su palac i uspravan hod izdvojili čoveka u odnosu na druge primate. Knjiga je pribežište, svetilište, sanatorijum, hiperbarična komora, ronilačko odelo, skafander, padobran, alpinistička dereza… Knjiga je glavni junak ove predstave, baš kao što je i višnjik (a ne Ljubov Andrejevna) junak istoimene Čehovljeve drame. Knjiga je ljubavnik koji nikada ne odlazi, i koji ne pravi ljubomorne scene kada se na noćnom stočiću nalaze još po koja novela, esej, dnevnik, drama… ljubavnik koji trpi komentare na marginama… mrlje od kafe… ispresavijane „uši“… Sve… sve sem vatre.

Raj sam oduvek zamišljao kao svojevrsnu biblioteku.
Horhe Luis Borhes

scenski pokret: Damjan Kecojević
lektor: Nataša Ilić
fotografije: Andrej Jovanović