Фаренхајт 451

У савршеном свету – свету без књига – људи живе своје савршене животе, без питања, сумњи, дилема. Главни јунак и не слути да ће само једним тајним читањем бити заражен страшном болешћу – болешћу питања и да ће то бити почетак краја савршеног света.

Фаренхајт 451 је прича о рађању критичке свести, о стасавању једног отпадника, о човеку који има храбрости да направи избор. Али, то је и прича о самоћи и тишини, о топлоти која долази само споља, од Сунца, и о уласку у непознато, оно тако лепо и истовремено застрашујеће непознато које нас чека иза линије сигурности. Или иза линије ватре.

РЕЧ РЕДИТЕЉКЕ

Фаренхајт 451 Реја Бредберија је, уз 1984 Џорџа Орвела, Врли нови свет Олдоса Хакслија и Ми Јевгенија Замјатина, један од мојих омиљених романа у жанру дистопија. Представа Фаренхајт 451, рађена по мотивима ове књиге, такође је роман. Роман-представа. Представа-књига. Она је прича о рађању критичке свести, о стасавању једног отпадника, о човеку који има храбрости да направи избор. Али, Фаренхајт 451 је и прича о самоћи и тишини, о топлоти која долази само споља, од Сунца, и о уласку у непознато, оно тако лепо и истовремено застрашујеће непознато које нас чека иза линије сигурности. Или иза линије ватре.

Захваљујем се на подршци и помоћи:
Јелени Драгишић, Браниславу Станковићу, Весни Перић, Милени Богавац, Слободану Обрадовићу, Драгани Јовановић, Душану Гостовићу, Зорани Петров, Дејану Гоцићу, Добрили Марјановић, Владимиру Пекићу, Владимиру Пејковићу, Драгану Николићу, Љубиши Живковићу, Стефану Поповићу, Весни Јосиповић, Дамјану Кецојевићу, Вељку Спасићу, Даниели Тодоровић, мами и пудлици Лу.

451°F = 232.7778°C
Температура на којој се папир пали и сагорева.

ДРАМАТУРШКА БЕЛЕШКА

Торент је омогућио download целокупног Шекспира, Томаса Мана, Гогоља, Виктора Игоа, Свифта, Сервантеса, Платона, Сенеку, Маркса, Шопенхауера, Гетеа, Пушкина… Kindle апликација за прелиставање књига у електронском формату такође је укинула одлазак у библиотеку или књижару. Титрај екрана заменио је мирис папира и утиснутог олова… Књига је добила нови облик. Још увек постоје и они који тврдоглаво одбијају да своју целокупну библиотеку зипују на хард диск. Али… и једних и других је занемарљиво мало у односу на читаче агресивних медијских порука, попут оних у Карпентеровом остварењу Они живе – Купуј… Покори се… Ми већ живимо Бредберијеву дистопију у којој су писци и читаоци књига непријатељи цивилизације која је метастазирала у бесконачну петљу адвертајзинга, конзумеризма и инстант ужитака… У којој не постоји интима, нема потребе за креацијом и мишљењем. Ултимативна порнографија за плебс била би двадесетчетворочасовно читање књига пред камерама у кући Великог брата који се данас емитује на две телевизије истовремено, а већ сутра ће се кезити и са свих уличних live билборда. Читање књига лагано постаје друштвена стигма… Знак ненормалности, психотични поремећај, неадекватност…

Бредберијева сторија је паклено заводљива као прозно штиво, али је и кошмар за драматурга који покушава да начини character-driven story са снажном мотивацијом два главна лика, МНТГ и КЛРС (Монтага и Кларис) у љубавном односу у настајању, који проблематизују сопствено битисање, питање граница, слободе. Тродимензионални ликови на тродимензионалној сцени у бездимензионалној цивилизацији налик су лудацима који су заправо аутентични људи попут оних у Атлантиди Борислава Пекића. А остали, конзументи опојне соме, само су испразне лутке. Ако се гледалац пита ко је тај фејк Бог који се сајлама спушта на сцену, сигурно у њему неће пронаћи ни хришћанског Бога, ни Јахве, ни Буду, ни Мухамеда… већ „чаробњака из Оза“, газду једног синтетичког Раја, корпоративног дилера једног јединог емотивног стања, стања обамрлости и отупелости.

Књига је обликовала цивилизацију баш као што су палац и усправан ход издвојили човека у односу на друге примате. Књига је прибежиште, светилиште, санаторијум, хипербарична комора, ронилачко одело, скафандер, падобран, алпинистичка дереза… Књига је главни јунак ове представе, баш као што је и вишњик (а не Љубов Андрејевна) јунак истоимене Чеховљеве драме. Књига је љубавник који никада не одлази, и који не прави љубоморне сцене када се на ноћном сточићу налазе још по која новела, есеј, дневник, драма… љубавник који трпи коментаре на маргинама… мрље од кафе… испресавијане „уши“… Све… све сем ватре.

Рај сам одувек замишљао као својеврсну библиотеку.
Хорхе Луис Борхес

сценски покрет: Дамјан Кецојевић
лектор: Наташа Илић
фотографије: Андреј Јовановић