Drita – alb. svetlost

U zimu 1915, nakon invazije Centralnih sila na Srbiju, počelo je povlačenje vojske i naroda preko zavejanih albanskih planina do obale Jadranskog mora, odakle su saveznici organizovali transport do ostrva u Jonskom moru. Na ovom putu srpski narod doživeo je jedan od najvećih egzodusa u svojoj istoriji. Od gladi, hladnoće i iscrpljenosti umrlo je oko 245 000 ljudi. Dodatni problem predstavljali su česti napadi odmetnutih albanskih plemena na izbegličke kolone. Ovaj događaj u srpskoj istoriji poznat je kao Albanska golgota.

U ovaj istorijski okvir smeštena je dramatična priča o Ljubici, ženi srpskog oficira, koja je sa još 6 žena odlučila da se žrtvuje i ode u albansko selo kao robinja, ne bi li time ispunila ultimatum plemenskih vođa i  omogućila slobodan prolaz srpskoj koloni. Drama prati 3 godine njenog života u albanskoj kući, 3 godine iščekivanja i nade da će muž doći po nju, ali i suštinsko buđenje ženskog bića.

Ovo je ljubavna priča u kojoj se prepliću večite teme žrtvovanja, časti, izbora i slobode onda kada pravog izbora nema i kada je svaki izbor, zapravo, nesloboda.

 

Reč reditelja

Nećete gledatu ratnu priču. Bar ne onakvu kakvu očekujete. Nećete doživeti ni patriotsku katarzu, za to postoje druga mesta I neki drugi ljudi.

Ovo je priča o osvajanju slobode, ali ne vojne, geografske, političke, nego lične. I to iz pozicije žene kojoj na početku 20. veka sloboda nije davana u nasledstvo kao vezeni jorgan.

Radeći ovu predstavu ponovo smo se vrlo intimno suočili sa činjenicom da se do danas malo toga promenilo. Svaki rat se na kraju svodi na antičku tragediju, gde se neko žrtvuje za “viši cilj”, a neko biva kolateralna šteta tuđih viših ili ličnih ciljeva. U svakom ratu žive I umiru neki tužni “mali” ljudi koji, kao kod Čehova, vole nekog ko ne voli njih, ili se prema svojim osećanjima odnose preskromno, ili prebahato.

Srbi i Albanci su junaci ove priče, ali samo simbolično, mogu to da budu i kauboji i Indijanci, Ahajci i Trojanci , Izraelci i Palestinci… Heroji i antiheroji imaju iste želje i iste probleme, samo su putevi koji vode do cilja različiti.

Ako glavnu junakinju posmatramo kao metaforu zemlje (one koja rađa plodove, ali i one koja ratuje i u političkim previranjima često gubi svoj identitet), ova će nam se melodrama odmotati kao alegorija Velikog rata, velikog stradanja pojedinca, ali i naroda, koji kroz istoriju prečesto biva žrtvovan za neke papirnate i sebičlukom natopljene, zlokobne ideje.

Ksenija Krnajski

O reditelju

KSENIJA KRNAJSKI (1977, Novi Sad) diplomirala je pozorišnu režiju na Akademiji umetnosti „Braća Karić” u klasi prof. Nikite Milivojevića i Anite Mančić.

Višegodišnji je saradnik projekta NADA, koji se bavi unapređivanjem i promocijom savremenog dramskog teksta, a od 2004. do 2008. godine član je redakcije pozorišnog časopisa Scena.

Dobitnik je nagrade za najbolju režiju na festivalu pozorišta za decu FESTIĆ za predstavu Lek od breskvinog lišća Malog pozorišta Duško Radović.

Dosadašnje režije:

–              Aveti Henrika Ibzena, Pokondirena tikva Jovana Sterije Popovića, Najavljeno ubistvo Agate Kristi/S.Jovanova/K.Krnajski, sve tri u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.

–              Polaroidi Marka Rejvenhila i Životinjsko carstvo Rolanda Šimelfeniga u Narodnom pozorištu u Beogradu.

–              Porša Koklan Marine Kar, Pinokio Slobodana Obradovića i Lek od breskvinog lišća Zorice Kuburović/Maje Pelević u Malom pozorištu Duško Radović u Beogradu.

–              Pod plavim nebom Dejvida Eldridža  (Narodno pozorište, Subotica).

–              Četiri male žene Ljiljane Jokić Kaspar/Svetislava Jovanova (Narodno pozorište „Toša Jovanović“, Zrenjanin)

–              Omnibus Govornica Jagoša Markovića (Teatar narodne armije, Sofija, Bugarska)

–              Totally Spies – Totalni Mraz Maje Pelević (Boško Buha, Beograd)

–              Sve o ženama Mira Gavrana (Dom kulture Valjevo)

–              Beograd-Berlin Maje Pelević (Zvezdara teatar)

–              Budite Lejdi na jedan dan Maje Pelević i Jezički rulet Dare Karvila u Bitef teatru.

Režije javnih čitanja: Daleko Keril Čerčil, Beograd-Berlin Maje Pelević, Rumunija 21 Štefana Peke, sve u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Opera: The Last Sirene Iana Wilsona (Kork, Irska)

Narodno pozoriste Nis

Lica

Drita/Ljubica – ANA JOVANOVIĆ
Besim – ALEKSANDAR MARINKOVIĆ
Besarta – JASMINKA HODŽIĆ
Krešnik – PERO BJEKOVIĆ
Stevan – ALEKSANDAR TRMČIĆ
Dara/Zana – JELENA CVIJETIĆ
Smilja – IVANA NEDELJKOVIĆ

Tehnička ekipa

Organizatori umetničkog sektora: Slađana Kalik, Maja Sofronijević, Daniela Todorović
Producent: Ivan Vuković
Izvršni producent: Ivana Nedeljković

Tehničko – scenska realizacija

Tehnički direktor projekta: Zlatan Stoiljković
Šef tehnike: Zoran Ilić
Inspicijenti: Maja Sofronijević,Sreten Cvetković
Sufler: Ozren Mitić, Maja Sofronijević
Ton majstor: Hristo Zarkov
Svetlo: Duško Korlat
Majstor scene: Slaviša Filipović
Garderoberi: Dušica Mladenović, Marko Dinić, Nevena Lazarević
Šminkeri i vlasuljari: Ljiljana Rašić, Marija Pešić, Nevena Lazarević
Rekviziteri: Dragan Nikolić, Marko Paulus, Nevena Lazarević
Dekorateri: Srđan Kitanović, Radovan Živković, Miodrag Đorđević, Marin Rajić, Ivan Ranković

Narodno pozoriste Nis
poster
Tekst
Danica Nikolić Nikolić
Reditelj
Ksenija Krnajski
Dramaturg i lektor
Nataša Ilić
Scenograf
Dejan Pantelić
Kostimograf
Sanja Kotorčević
Kompozitor
Vladimir Petričević
Scenski pokret
Maja Milanović
Dizajn svetla
Radomir Stamenković
Scroll