Дон Жуан

О ПИСЦУ

Француски писац Жан Батист Поклен Молијер, један од најзначајнијих комедиографа у историји књижевности, рођен је 15. јануара 1622. године у имућној трговачкој породици. Претпоставља се да је завршио правне науке, али се већ као двадесетогодишњак 1643. прикључио позоришној трупи породице Бежар. Име Молијер је користио као псеудоним, како би породица избегла срамоту због његовог глумачког позива.

Играјући за народ, али и пред угледним меценама краљевског и племићког порекла, стварајући комаде по наруџбини који су служили за забаву краљу и његовим дворанима, постао је краљевски комедиограф под патронатом Луја XIV.

Био је познат по својим сатиричним комедијама које су критиковале друштвене норме и лицемерје. Његов стил писања обухвата елементе комедије обичаја и трагикомедије, а његови ликови често су приказивали мане друштва. Молијер је водио позориште и писао комедије у којима је обично играо главне улоге. Први већи успех је постигао 1659. године делом  Смешне прециозе. У више од 30 комада исмевао је сталешке предрасуде, поквареност аристократије и грамзивост буржоазије.

Током извођења своје последње представе Уображени болесник, Молијер је колабирао на сцени. Умро је неколико сати касније, 17. фебруара 1673. године, а занимљиво је да није примио причешће, јер су свештеници одбили да дођу на његов позив. Према тадашњим обичајима, глумцима није било дозвољено да буду сахрањени на светом тлу. Краљ је ипак одобрио да буде сахрањен у делу гробља намењеном за некрштену децу.

На нишкој позоришној сцени, његова дела су од самог оснивања „Синђелића” била заступљена на репертоару и то:

1887/88  – Мизантроп, Уображени болесник, 1907 – Уображени болесник, 1924 – Уображени болесник, Тартиф, 1936/37 – Жорж Данден, 1938 – Тартиф, 1950 – Силом лекар, 1951 – Тартиф, 1952 – Учене жене, 1987 – Школа за мужеве, 2015 – Жорж Данден.

Народно позориште Ниш први пут поставља на сцену Молијеровог Дон Жуана, насталог 1665. године. Молијер је написо укупно 33 комедије, а његова дела су превођена на многе језике и извођена широм света.

Тамара Милосављевић

БИОГРАФИЈА  РЕДИТЕЉА

Васил Василев је бугарски позоришни редитељ и менаџер за сценске уметности, са богатим искуством у области културне политике и менаџмента. Магистрирао је позоришну режију на Националној академији позоришне и филмске уметности „Кр. Сарафов” и менаџмент у пословању на Економској академији „Д. А. Тсенов” 2015. године.

Василев је у Москви добио награду „Бронзани Витез” за представу Лице Александра Галина, а 2019. године је добио награду за режију на 9. Међународном фестивалу камерног театра, у организацији Новог европског театра Удружења НЕТА, за представу Уговор Мајка Бартлета.

Режирао је представе у многим позориштима у Бугарској (Позориште „Сузе и смех” и Позориште „199” у Софији; „Иван Радојев” Драмско-луткарско позориште у Плевену; Драмско-луткарско позориште „Сава Доброплодни” у Силистри итд.). Василев је такође режирао у Народном позоришту Ниш и Народном позоришту „Антон Панов” у Струмици, Северна Македонија. Неке од његових режија су: Лице Александра Галина, Гронхолмова метода Јордија Галцерана, Боинг, боинг Марка Камолетија, Серјожа је врло глуп Дмитрија Данилова.

Од 2006. године био је директор позоришта у Ловечу и Плевену (Бугарска) у два узастопна мандата и успео је да их претвори у активна институциона позоришта, доводећи их својим радом и на међународну сцену. У периоду 2013–2014. био је заменик министра културе.

Васил Василев је од априла 2022. године директор Националног театра „Иван Вазов” у Софији.

РЕЧ  РЕДИТЕЉА

Човеков животни пут и трагови које оставља у другима, његова стална потрага за самоусавршавањем, дају му могућност да се слободно уздигне и уништи све заблуде које му време доноси. Ово је мој Дон Жуан – онај који може да савлада себе самог и да више не буде Дон Жуан.