Čarobna frula

Koprodukcija – Narodno pozorište Niš i Niški simfonijski orkestar

Pokrovitelj – Grad Niš

OPERA U 2 ČINA

Libreto: Emanuel Šikaneder

Praizvedba: 30. septembar 1791.

O kompozitoru

Volfgang Amadeus Mocart (Salcburg, 27. januar 1756  ̶  Beč, 5. decembar 1791) bio je austrijski kompozitor i pijanista, jedan od najznačajnijih i najuticajnijih svetskih kompozitora klasične muzike.

Mocartov rad od preko šest stotina dela pokriva gotovo sve žanrove njegovog doba, uključujući simfonije, koncerte, kamernu muziku, muziku za klavir, operske i horske kompozicije.

Još u najranijem detinjstvu ispoljavao je izuzetnu nadarenost za muziku i bio je čuven kao „čudo od deteta”. Kao petogodišnjak je odlično svirao čembalo, a kao šestogodišnjak je, uz pomoć oca, zapisao svoju prvu kompoziciju. Već tada postaje nadaleko slavan i nastupa kao pijanista na najuglednijim vladarskim dvorovima po Evropi.

Kada je napunio sedamnaest godina dobio je posao muzičara na dvoru u Salcburgu. Međutim, odrastao je nespokojan i nezadovoljan, često je putovao u potrazi za boljim položajem, ali uvek aktivno komponujući. Tokom posete Beču 1781. godine, nakon što je dobio otkaz na dvoru, odlučio je da se naseli u ovom gradu, gde je kasnije stekao slavu.

Počevši sa komponovanjem još u duhu pastoralne i italijanske pomodne opere, on se tek u kasnijim delima donekle približio muzičkim karakteristikama romantike, da bi u svojoj poslednjoj operi, Čarobna frula, dovršenoj nekoliko meseci pred smrt, stvorio sintetičko delo epohe, sastavljeno od elemenata narodnog muzičkog igrokaza i velike herojske opere, prožete odrazima literarnih i političkih stremljenja.

Iako je umro vrlo mlad, ostavio je čovečanstvu 626 dovršenih i 109 nedovršenih kompozicija. Dela su mu odmah posle smrti postala slavna, a on je ubrzo uvršten među najizvođenije kompozitore sveta. Ključnu vrednost njegove umetničke zaostavštine svakako predstavlja opersko stvaralaštvo, koje obuhvata opus od 21 operskog dela.

I čin

Princ Tamino je u velikoj nevolji: juri ga ogromna zmija, a snage ga izdaju. U poslednji čas stižu tri čudesne devojke, koje ga spašavaju ubivši čudovište; one su izaslanice Kraljice Noći. Na trenutak se prepiru oko toga koja će ostati sama sa zgodnim momkom, pa se ipak dogovore da sve tri odu. Pred Taminom, koji se tek povratio iz nesvesti, iskrsava čudnovati lovac na ptice, Papageno, koji nosi panovu frulu. Papageno nas uvodi u svet svojih opsesija  ̶  najveća želja mu je da konačno nađe sebi ženu, a preživljava tako što hvata ptice za Kraljicu Noći i njene sluškinje, da bi zauzvrat dobio hranu i piće. Tamino pomisli da je zmiju ubio Papageno, a ovaj oberučke prihvata tu ideju i počinje da se hvali kako ju je zadavio golim rukama; njegov hvalospev prekinu iste one devojke, koje mu sada kao „nagradu” za usluge daju kamen umesto hleba, vodu umesto vina i katanac na usta, da ne bi više prisvajao slavu za tuđa dela. Taminu pokažu sliku mlade i lepe devojke, u koju se on odmah zaljubljuje. Dolazi i sama Kraljica Noći; ona obelodanjuje da je to njena kći Pamina, koju je zarobio zli Sarastro. Ako je Tamino oslobodi, dobiće njenu ruku. Za taj zadatak, na koji on rado pristaje, dobija čarobnu frulu, koja otkravljuje hladna srca; Papagenu se skida katanac, i izdaje naređenje da prati Tamina. On dobija čarobna zvonca. Put će im pokazivati trojica dečaka.

U Sarastrovoj palati vidimo Paminu, koju opseda groteskni Monostatos. Dolazi joj Papageno, da je obavesti  ̶  njena majka poslala je viteza Tamina da je spasi. Njih dvoje zajedno pevaju duet o čežnji za ljubavlju.

Za to vreme, Tamino se našao pred ulazom u hram, u koji vode tri kapije: Prirode, Razuma i Mudrosti. Prve dve ne može da otvori, ali iza treće pronađe Sveštenika, koji ga uverava da je Sarastro zapravo plemenit vladar. Tamino će pokušati da svojom frulom prizove Papagena i Paminu; približavaju mu se divlje zveri, koje je zvuk frule opčinio i pripitomio. S druge strane, Papageno i Pamina pokušavaju da nađu Tamina po zvuku koji čuju; jedva se uz pomoć čarobnih zvona oslobode Monostatosa i njegove garde, koja im je za petama. Svečano dolazi Sarastro i njegova svita; zbunjenog Papagena Pamina će uputiti da vladaru mora da govori istinu, pa makar i ne bila prijatna, i tu će se dogoditi prvi susret Tamina i Pamine, koji se odmah prepoznaju i padaju jedno drugom u zagrljaj. Ipak, njena sloboda i njihova ljubav ne mogu se tek tako ostvariti. Razdvojeni su, a Tamino i Papageno odlaze pred Hram iskušenja

II čin

Sveštenici, na čelu sa Sarastrom, objave da Pamina ne može biti vraćena majci (koja je uzrok i oličenje sujeverja i praznoumlja među ljudima); umesto toga Tamino će biti podvrgnut iskušenjima za dokazivanje zrelosti, mudrosti i požrtvovanja, a kao krunu i nagradu dobiće njenu ruku. Sarastro se moli bogovima Ozirisu i Izidi da zaštiti iskušenike na njihovom putu.

Na ulazu u hram Tamino i Papageno imaju poslednju šansu da odustanu; Tamino je odlučan u svojoj nameri da istraje, a Papageno kaže da on baš i nema želju da se bori za ili zbog mudrosti. Sveštenik ga privuče pričom da, u slučaju da i on istraje, može biti da postoji žena baš po njegovoj meri, Papagena.

Prvo iskušenje njihove samokontrole je pred ženama: Tamino i Papageno ne smeju da progovore nijednu reč sa njima, ma koliko to želeli; pojavljuju se one tri lepe devojke u službi Kraljice, ali ne uspevaju da izmame ništa od njih (mada Tamino stalno mora da tiho opominje Papagena da suzbije svoju brbljivost).

Za to vreme, u vrtu, Pamina je zaspala, a Monostatos se žudno priprema da je obljubi. Sprečava ga njena majka koja se odjednom pojavljuje. Dok se Monostatos povlači u zaklon i gleda šta se dešava, Kraljica Noći peva svoju poznatu ariju, jedno od najtežih sopranskih iskušenja uopšte (Der Hölle Rache kocht in meinem Herzen  ̶  Paklena osveta vri u mom srcu). Ona zapravo pokazuje kćeri svoje pravo lice, davši joj bodež da njime ubije Sarastra. Po njenom odlasku Monostatos se vraća i počinje da ucenjuje frustriranu Paminu tajnom koju je upravo prisluškujući saznao. Međutim, nailazi Sarastro i teši je.

Tamino je veoma čvrste volje i ostaje nem čak i kada mu dođe Pamina; time joj slama srce, jer ona misli da je to znak da je više ne voli. S druge strane, Papageno peva o svojoj čežnji za mladom i lepom ženom; pojavljuje se ružna starica i proglašava sebe njegovom ženom, ali se ubrzo premetne u mladu i lepu Papagenu. Međutim, ona nestaje i Papageno ponovo ostaje sam.

Tri dečaka nalaze Paminu kako pokušava da se ubije; spreče je u tome, uveravajući je da ima razloga da živi; povedu je Taminu. A i on je pri kraju svoga puta; dozvoljeno mu je da se susretne s Paminom, ali ovoga puta je oslobođen zaveta ćutanja. Zajedno treba da prevale završnicu puta i obave poslednji zadatak  ̶  da prođu kroz vatru i vodu (bukvalno), i oni to čine uz pomoć čarobne frule.

Papageno, koji nije izdržao sva iskušenja, hoće da se ubije jer nije uspeo da osvoji Papagenu. I njega teše tri dečaka, podsetivši ga na adut koji je zaboravio  ̶  čarobna zvona. Zvuk zvona prizove Papagenu, a srećni par najpre ne može da veruje svojim očima (tu je možda najšarmantniji duet iz ove opere, koji počinje zamuckivanjem: „Pa… pa… pa…”, a završava se planiranjem kako će na svet doći mnogi novi Papageni i Papagene).

Završnicu predstavlja napad Kraljice Noći i izdajnika Monostatosa na hram i njihov konačan poraz. Sarastro i sveštenici u horu blagosiljaju srećne parove i pevaju trijumfalnu odu hrabrosti, vrlini i mudrosti.

Zahvaljujemo se Studentskom kulturnom centru u Nišu i Niškom kulturnom centru na tehničkoj podršci.